Moj sin ima dva imena, krsten je u Sabornoj crkvi, dakle dobio je blagoslov, ako te to zanima. Svestenik je čak pitao kuma da li želi da mu da krsteno ime sto bi, eto, čak bilo treće po redu:) U maticnim knjigama mu oba imena pišu pod ime i ne pišu se sa crticom (nije Lazar-Uros nego Lazar Uros ali se piše u istu rubriku, nema posebne rubrike za drugo ime kao u Kanadi i Americi)

Da li je to praksa kod nas? Ne, nije. Jako malo dece imaju dva imena. Kod nas se ta dva imena smatraju jednim imenom i ne postoji opcija middle name. U svakom dokumentu ili gde god da se navodi ime i prezime moraju se navesti oba imena, ne može se skracivati na npr. Lazar U. Gavrilovic itd. Kod nas je, ako i to pitas, obicaj da je srednje ime zapravo ime detetovog oca i ponekad ga ljudi, obično oni koji se bave nekim javnim poslom,a koji ga zapravo ni nemaju zavedeno u rodnom listu koriste radi prepoznavanja, isticanja, postovanja pa dodaju ocevo ime uz svoje. PRimera radi, sin se zove Jovan Jovanovic a tata je Petar pa sin piše Jovan P. Jovanovic, iako mu to Petar uopste ne stoji u maticnim knjigama.

U svakom slučaju, dozvoljeno je da dete ima dva imena, crkva nema ništa protiv a neobično jeste i nije bas često. Ja znam svega troje-cetvero dece sa dva imena.

pametnije ti je da se baciš na posao i napraviš još kojeg sina ili kćer pa daji imena svih onih kojih se sjetiš(poso je malo gruba riječ ali znaš o čemu se radi)

Moja deca su rođena u Holandiji,krstena u Katolickoj crkvi(ne bi naše u to vreme) imaju po 3 imena, danas žive u Americi i Kini.Prvo ime je ime za odziv a druga su samo za papire.
Danas su sami roditelji i njihova deca imaju po 3 imena.
Ako se nekome ne dopada,šta mene to briga,deca su moja i ja(mi roditelji)odlucujemo,koje ime ćemo dati detetu.