CRVENA ZVEZDA / FUDBAL

ZVEZDO: VELIKA SI!

децембар 12, 2018 - by telegraf.rs

Zvezdasta mušema je spakovana, na „Marakani” veruju da je samo odložena do sledeće sezone. Do tada, pričaće se o ovome: igrački bum Jovančića, „rođenje” Pavkova, bravure Borjana, kreativni bum navijača, „skinut skalp” slavnom Liverpulu…

Tačno pet meseci trajalo je Zvezdino uzbudljivo evropsko putešestvije, koje je počelo od Spartaksa u Jurmali u prvom kolu kvalifikacija, a završilo se holivudski – Pari Sen Žermenom u Beogradu.

Između toga, rolerkoster emocija projurio je kroz srca navijača, Zvezda je stepenik po stepenik prelazila prepreke, Suduvu, Spartak Trnavu, nezaboravni Salcburg, omogućila sebi ono što je čekala skoro tri decenije, da se izmeri sa najboljima u „grupi smrti” gde nije „poginula”, čak je i zapucala, „ubila” jedan Liverpul, namučila Napoli, samo nije mogla ništa protiv Pari Sen Žermena. Baš ništa!

Teško da su i oni najsmeliji optimisti među navijačima crveno-belh mogli da prognoziraju ovakav razvojni put i rezultat vredan poštovanja, koji za zvezdaše sklone šali predstavlja i početak novog vremenskog razdoblja u njihovim životima: sve što se dešava nadalje računa se pre i posle Zvezdine Lige šampiona.


Sumirajmo: Zvezda je odigrala 14 utakmica od 11. jula, pobedila je pet puta, jednom posle produžetka (u Trnavi), pet puta igrala nerešeno, uz četiri poraza, sva četiri pretrpela u grupi Lige šampiona u kojoj je važila za najvećeg autajdera.

Ovo su momenti koji će, svaki put kada se bude premotavao film i na ovu „noviju slavnu prošlost”, ostati zauvek upamćeni i najviše prepričavani na Zvezdinu Ligu šampiona u sezoni 2018/2019.

1. Dušan Jovančić – igrački najveći dobitak!

Vladan Milojević je na raspolaganju za početak sezone Jovančića imao tek kao solidan dodatak skoro oformljenom kosturu ekipe, a danas je ovaj momak neko za koga se može konstatovati da je nezamenjiv u svakoj taktičkoj zamisli struke.

Setimo se, bio je u senci prvih pridošlica u povoju sezone (Meleg, Jevtović, Kafu, Stojiljković), nepravedno potisnut, niko živ ga nije uzimao za ozbiljno, onda je i potpuno bačen u drugi plan i sa novom garniturom igrača pristiglih kada se osigurala Liga šampiona (Marin, Čaušić, Boaći).

Isto kao i Pavkov, strpljivo je radio i čekao svoju šansu, a kada je dobio – zgrabio je oberučke. Sada je gospodar svoje situacije. Svaka sledeća utakmica bila je mu je bolja od prethodne. Momak koji je pre samo nekoliko godina krčio sebi put ka slavi u dresu Šumadije Jagnjilo, danas se meri sa Veratijem, Markinjosom, Milnerom…

Fascinacija Jovančićem je utoliko veća nego kod ostalih istaklnutih u timu Zvezde, što je on isplivao iz sekcije „drugopozivaca”. Svaki put kad je dobio minutažu, uzvratio je samo konkretnim stvarima. Sada se igra Zvezde koju vole navijači bez njega teško može zamisliti.

2. L’ekip ukaljao ime Zvezde: Otrovna insinuacija ili opravdana sumnja?

Definitivno momenat koji je obeležio Zvezdinu bajku u Ligi šampiona, kao tamna strana priče. Otrovna insinuacija ili opravdana sumnja – ostaje pitanje da lebdi. Gostovanje u Parizu je mrlja na imenu kluba, ne samo zbog najtežeg poraza (6:1), više zbog senzacionalističke, navodno proverene, ali sumnjivo potkrepljene dokazima, priče o nameštanju iste utakmice u koju je, navodno upleten visoko pozicionirani član rukovodstva kluba iz Ljutice Bogdana.

O pisanju francuskog dnevnika nedeljama su se raspredale teorije, tražili osumnjičeni, kojih do danas – nema. Čiste fudbalske stvari su skrajnute sa glavne pozornice, borba je počela da se vodi van zelenog terena. Vodiće se dok se ne utvrdi konačna istina, ugled Zvezde u Parizu je bio ozbiljno narušen. Neko mora odgovarati – drugačije ne bi smeo da se završi duel Zvezde i L’ekipa koji je ušao u „nokaut fazu”.

3. Koreografije Delija – kreativni bum i navijačka remek dela

Prva asocijacija na velike utakmice Zvezde, ako izuzmemo dobre igre i pobede fudbalera, su navijači – bez ikakve dileme. Liga šampiona je konačno stigla na „Marakanu”, za Delije je to bila prilika koju su čekali čitav život: da se predstave Evropi brojnošću, bukom, kreativnošću, pasiji prema klubu. Bilo ih je svuda gde je igrao Milojevićev tim, bez obzira na suspenzije za Liverpul i Pariz – i tamo ih je bilo.

Pronašli su način da bodre ekipu, nije bilo prepreka. Šta tek reći za scenografije na „Marakani” – u najkraćem pravi kreativni bum pretočen u tri fenomenalne koreografije kojima su pomerene granice u tom segmentu navijačkog izraza. Podignuta je lestvica na viši nivo. Sve tri su priča za sebe – remek dela. O važnosti i delima navijačima Zvezde kroz Ligu šampiona najbolji opis dao je trener Milojević uoči utakmice sa PSŽ-om: „što se tiče navijača, oni su u navijačkom smislu prošli u nokaut fazu Lige šampiona”.

4. Povrede! (Pre)jake utakmice uzimale danak

Sem prvog duela sa Napolijem kada su svi igrači bili u pogonu, sve naredne utakmice do kraja Milojević nije imao najjači sastav na raspolaganju – razlog su povrede. Teško je reći da li su ritam utakmica i snaga besprekorno fizički spremnih rivala koji „melje”, razlog čestih odsustva ključnih igrača, ili je po sredi nešto drugo.

To bi već moglo da bude predmet dublje analize. No, krenimo hronološki: već u Parizu Savić je bio rovit, pa je izašao u poluvremenu, Boaći je putovao, ali nije igrao. Savića nije bilo ni protiv Liverpula (trbušni mišić), na „Enfildu” je Milojević morao bez još dve okosnice tima – Marina i Rodića.

Naredni meč bila je tek malo vedrija kadrovska situacija: Boaći je i dalje bio „u autu”, ali je Stojkovića zadesio peh tokom meča, pa je Gobeljić morao umesto njega. Savić, Stojković i Boaći bili su van protokola u Napulju, Srnić je prinudno morao na mesto zadnjeg veznog, jer je Jovančić bio rovit, no ipak je odigrao poslednjih dvadesetak minuta.

Za kraj, protiv Parižana, odbrana se jedva skrpila, i to sa samo jednim „prirodnim” štoperom – Degenkom. Savić i Babić nisu mogli, pa je Stojković prinudno glumio centralnog defanzivca. Konačno, negativni trend se nastavio i protiv Parižana u utorak uveče – Pavkov je hramajući napustio poprište bitke.

5. Milan Pavkov za večnu slavu – čovek koji je srušio veliki Liverpul

Svaka priča o Zvezdi u Ligi šampiona 2018/2019. počinje i završava se golovima Milana Pavkova Liverpulu. I tačka – sve drugo je ispod po važnosti! To je onaj nezaboravan momenat iz istorije kluba, koji ostaje zapisan stupcu gde su najveće pobede iz slavne prošlosti. Uopšte nije preterivanje reći da je Pavkov kreator najslavnijeg trijumfa Zvezde još od Barija i Tokija – pritom je reč o igraču koji je sezonu krenuo kao treća napadačka opcija.

Utoliko je pobeda nad Liverpulom senzacionalnija. „Hari Kejn” iz Begeča na prečac je pokupio svu slavu takmičenja gde vladaju Mesi, Ronaldo i ostale ale.

Bljesak protiv Liverpula nije slučajan, reći će svako ko je pratio razvojni put Milana Pavkova ove sezone. Protiv Spartaka je ušao sa klupe, dobio skok duel posle čega je usledila akcija za gol Radonjića. Salcburg je mesto njegove slave, tamo je potpuno promenio tok utakmice iako nije ni asistirao, ni bio strelac – a Liverpul je bilo veče njegove karijere. Mnogi su skloni da kažu da mu se takva utakmica i golovi takvom protivniku, više neće ponoviti…

6. Puna mreža – Borjanova zasluga što ih nije bilo više

Sa 17 primljenih golova Zvezda je trenutno defanzivno najslabiji tim Lige šampiona. Viktorija Plzenj primila je 15 uz meč manje. To je bolna tačka u analizi igre u Ligi šampiona. Deset je došlo od Pari Sen Žermena, Nejmar, Embape i Kavani doslovce su upropastili odbranu crveno-belih, nije bilo spasa protiv takvih individualaca. Samo gola nemoć.

Čak 13 golova je srpski prvak primio van „Marakane” što je podatak koji takođe najvernije prikazuje moć Zvezdinog stadiona – tojest negativan uticaj navijačke mase na rivala i pozitvan na crveno-bele. Ali, bodovi se moraju uzimati na strani.

U Evropi se ne može dalje bez konkurentnosti van svog bunjišta. Odnos datih i primljenih golova najjasniji je signal i za upravu da mora da deluje u pravcu jačanja defanzive. Izvesni su dolasci barem dvojice defanzivaca za transfer period januar – jun.

Sada, sa punijom kasom i Ligom šampiona kao izazovom za kvalitetnije igrače – moćna imena su u igri. Naravno, neizostavan činilac Zvezdine odbrane, prvi među jednakima, je golman. Milan Borjan je najzaslužniji što je Zvezdina mreža ostala netaknuta barem za onoliko puta koliko je lopti već prošlo iza njegovih leđa.

7. Prazni minuti koje Liga šampiona surovo kažnjava i sekvence koje obećavaju

Primetili ste – pasivnost Zvezde u posedu pokazala se pogubnom po ishode utakmica, ali je sasvim druga priča kada Zvezda autoritativno gura loptu napred, kada nema straha i napada u talasima, davi rivala. Tu leži ključ uspeha. „Samo” to nadahnuće mora trajati duže. Najbolji primer su uvodnih dvadesetak minuta na „Enfildu”, dobrih sat vremena protiv Liverpula na „Marakani”, dvadesetak minuta sa Parižanima u Beogradu – to je recept!

Praktičnom primenom teze da je „napad najbolja odbrana” Zvezda je uspela da natera i takve velikane u podređen položaj. Osećaj da to može je moćan. Diže samopouzdanje igrača u nebesa. Rađa svest da se može igrati sa najboljima. Kada se glava tako „namesti” ni Barsa ne deluje nepobedivo.

Naravno, da bi sve to tako izgledalo kao u pomenutim intervalima poenutih utakmica, potrebno je da se slože mnoge kockice. Pravi izbor igrača, taktika postavljena prema rivalu i ono što je i najvažnije – fizički istrajati da se dogovor iz svlačionice sprovede na terenu. Zvezda je imala takve sekvence, videla je koliko može i gde je u ovom trenutku. Standardi su postavljeni – sada nema nazad.