Светско првенство 2017. увелико траје. Ту су Хрвати, Македонци, Словенци, Србија не учествује.

Кажу да рукометним савезом руководе људи који немају много везе са спортом. Уместо да су на функцијама бивши играчи, цео систем је политизован, тако да РС воде политички апаратчици. Ту су у менаџери који одводе играче у иностранство, уместо да остају у домаћој лиги и играчки сазревају, због чега губе лига, клубови, а и сами играчи.

Велико је ривалство међу функционерима, где сваки вуче на своју страну. Црвеној звезди се стално чешљају архиве и покушавају пронаћи дугови како би се клуб казнио, уместо да је свима драго да се клуб (и поред најмањег буџета) стабилизовао и колико толико стао на ноге. Руководство лиге у маркетиншком сегменту не ради добар посао. Лига је медијски потпуно непокривена. Готово да нема преноса утакмица суперлиге. У школама примат држе други спортови - кошарка и одбојка. Не постоји рад са млађим категоријама. Ни на институционалном нивоу ствари не стоје боље. Због изузетно лоше економске ситуације у држави, министарство за спорт издваја недовољно средстава за рукомет. Нема домаћих фирми које би уложиле у клубове.

Србија је некада била перјаница југословенског рукомета где су клубови из Србије имали доминантну улогу - Металопластика, Звезда, Жељезничар, Пролетер, Југовић, Динамо Панчево, Раднички и Вождовац у женској конкуренцији, а данас је рукомет у Србији далеко иза хрватског, македонском, словеначкој. Штета јер је рукомет после фудбала засигурно најатрактивнији колективни спорт (уз кошарку).