igrači drugog najveceg srpskog kluba izasli na teren u majcama sa slikom saleta mutavog hahahahaha pa zamisli da jedan liverpool ili barselona izadju na teren u majcam anekog lokalnog krimosa hahahahahaha koja bruka hahaha pa ovo nema ni u filmu, koliko nisko još treba da padnu pa da se neko seti da okaci katanc na tu katastrofu od kluba. doslo im cirka 300 navijaca na utakmicu???

U PARTIZANU I DALJE ĆUTE
NOVA SRAMOTA PARTIZANA: Dali čitulju za ubijenog Saleta Mutavog

FUDBAL 12:33, 16.10.2016.

Dan nakon što su fudbaleri Partizana naišli na opštu osudu javnosti jer su na utakmicu protiv Voždovca izašli u majicama sa likom ubijenog vođe „grobara” Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, klub iz Humske je priredio novi skandal.

U današnjem izdanju „Novosti” osvanula je velika čitulja koju su potpisali Jugoslovensko sportsko društvo Partizan i Fudbalski klub Partizan, a koja je posvećena Stankoviću, inače pravosnažno osuđenom na pet godina robije zbog trgovine drogom i nelegalnog posedovanja oružja!

Aleksandar Stanković je u prošlosti bio navijač Crvene zvezde. U međuvremenu je postao navijač Partizana i vođa grupe „Janičari”.

Javnosti je postao poznat posle napada na direktora Partizana Miloša Vazuru. Tom prilikom Stanković se nalazio u društvu Veljka Belivuka Velje i Darka Ristića Mede, koji su otpuženi da su 28. aprila ispred stadiona FK Partizan pretukli Božu Kumburovića i Nebojšu Petkovića.

Aleksandar Stanković, vođa „grobara” ubijen je u pucnjavi u Beogradu koja se oko 21 čas u četvrtak dogodila na raskrsnici Bačvanske i Ulice Gospodara Vučića u Beogradu.

evo još malo iz stampe:

O tome nećemo na sportskim stranama, jer sudski procesi su pitanje za državu, ovde ćemo o nečem drugom. O onome što se desilo u nekadašnjem „Pioniru”, u kome se, po prvi put od promene imena hale u čast slavnog „profesora košarke”, Aleksandra Nikolića, desio incident. I to prilično strašan. Uoči pomenute utakmice, minutom tišine odata je počast ubijenom Stankoviću, ali... Tribina prekoputa one na kojoj su, tradicionalno, najvatrenije pristalice Partizana, rešila je da ne ćuti. Zvižduci su se čuli, ne kratko i ne tiho. A onda, nezadovoljni takvim ponašanjem onih koji im nisu istomišljenici, nekoliko desetina „grobara” prešlo je na „neposlušnu tribinu”. Nasrnuvši na obične gledaoce, među kojima su, u porodičnom okruženju, mnogi doveli i mališane kako bi i oni uživali u crno-beloj košarci i crno-belom duhu odanosti klubu, huligani su tek posle intervencije žandarmerije zaustavljeni.

Neki od napadnutih, ili ugroženih, napustili su odmah halu. Neki su to učinili kasnije jer su se pojedini problematični momci, i pored prisustva policije, izmešali sa ostalim gledaocima pa je, na momente, viđeno i šikaniranje zbog pomenutih zvižduka. Nije toga bilo mnogo, niti dugo, ali dovoljno da se košarkaška radost pretvori u životnu mučninu. I da se okrenu leđa parketu, kako bi se iz „profine hale” izašlo.

I, taj najbolniji trenutak, da ona verna publika, ona sa tribine koja je odbranila čast iskrenih Partizanovaca ne želeći da odaje počast osobi koja je osuđena zbog trgovine drogom i posedovanja oružja, odlazi iz hale - nije bio dovoljan da se neko iz kluba oglasi.

Praviti se blesav možete iz više razloga. Neko iz koristi, neko iz straha.

Ali, svejedno, pitanja ostaju:

Ko je naložio igračima, i fudbalerima i košarkašima, da nose majice sa likom ubijenog navijača?
Ko je od službenih lica kluba uneo majice u službene prostorije hale/stadiona? To ne mogu navijači, jer je njima tamo pristup zabranjen
Ko je naložio da se održi minut tišine, koji i nije predviđen Propozicijama takmičenja ABA lige?
Zašto igrači i publika moraju da odaju poštu navijaču, a nije to urađeno kada su preminuli kapiten legendarne Partizanove generacije iz '66 Vladica Kovačević, ili glumačka i navijačka legenda crno-belih Bora Todorović?
Zašto je od svih ljudi iz FK Partizan i KK Partizan, jedini javno digao glas reditelj Srđan Dragojević, čija je poruka „Molim upravu Partizana da se pojavi u majicama ”Svi smo mi Sale Mutavi, diler droge i huligan„” izazvala burne reakcije?
Mnogo „Ko je...?” i mnogo „Zašto...?”. I previše.

traziti pravdu za nekog je plemenito i dobro delo. kad se trazi pravda za urosa onda se uros ne velica kao krimos već se samo trazi da ima pravedno sudjenje i tu nema ništa loše i to se ne može porediti sa velicanjem dilera droge koje je uradio partizan.

svako ima pravo na posteno sudjenje!