Najpre,da obnovimo znanje i pomenemo neke od zakona nastanka srpskog jezika.
1.Svaki glas po artikulaciji u srpskom jeziku,bio je reč.
2.Svaki glas potvrduje se sa istim iskustvenim elementima, u svim rečima srpskog jezika, na osnovu kojih je stvoren i u sadasnjem jeziku.
3.Svaki srpski glas i slovo,svojstven je samo srpskom jeziku,
Da je to tako dokaz je; da ukoliko bi neko, izvan srpskog jezika, upotrebio bilo koji srpski glas, on bi se morao potvrdjivati u svim rečima njegovog jezika,na isti način kao i u srpskom jeziku.
4.Slova srpskog pisma ili Srbice, vizuelno zadovoljavaju one zajednicke iskustvene elemente na osnovu kojih je nastao srpski glas ,sto u drugim jezicima izuzimajuci pojedine jezike cije je pismo srbica, ali ne u svim slučajevima,
Podjimo sa ovim rečima u kojma se nalazi glas i slovo „C”.
Ca, ovu reč koja je naredba, izgovara orac,kada goni volove,njima ovom reci naređuje kretanje.
Ici,kreci,stici, obici,naći,zaci,proćidoci,stici,radeci,gradeci,
Zatim reč noć,koja oznacava deo vremena posle zalaska sunca.
Zatim reč pecina,peci, pec, koje su direktno vezane sa reci pecina, dok je još bila nastamba ljudi ili prvobitnih srpskih predaka.
Da više ne nabrajamo reci,ako ove reci pogledamo i osvrnemo se na zajednicke iskustvene elemente koji su vezane za njih i ukoliko se usredsredimo na glas i slovo C, vidimo da se radi o iskustvima, tj zajednickim iskustvenim elementima koji su vezani za kretanje.
Primer reci PECINA. Ako pogledamo na osnovu i drugih glasova, koje nose iskustvene elemente,
Gde je;
p = povrsina,
e=određeno usmerenje
c=kretanje,
i=vreme ili vremenski interval,
n= nastojanje
a= obrt ,iznenadjenje, preokret,
Vidimo da ova reč znaci sa svim iskustvenim elementima,mesto gde ljudi, zapravo prvobitni ljudi su se sklanjali sa povrsine ,dakle ulazili radi svojih potreba, koji mogu biti usled raznih okolnosti.
Reč Noć,kratko jasno ocigledno NO-C, dakle nema kretanja, pa i jeste to vreme kada ljudi ne mogu usled zalaska sunca i nastupanja mraka, da se krecu,
Ove druge reci su ocigledne i vidimo da, pogotovo iz mojih ranijih objašnjenja skoro svih glasova,ova reč pecina je potpuno objašnjena, da sada ne bih ponavljao o svakom glasu po naosob.

Što se tiče izgleda srbicnog slova C, vidimo da je to ideopis ili slika coveka, koji se kreće, kad ovo govorim mislim na malo slovo,jer su mala slova pre nastala i ona su izvedena uproscavanjem slika,tek kasnije usled drugih potreba nastaju i velika slova, koja pravopisno dopunjuju nas jezik,u nekim slučajevima neki detalji su i izmenjeni u odnosu na mala slova.
Dakle i ovo slovo u potpunosti vizuelno zadovoljava sve one iskustvene zajedicke elemente ,na osnovu kojih je artikulisan glas C, sto ukazuje da je od srpskog jezika u najmanju ruku istodobno nastajao i govor i početak pisma, čak bi se moglo reći da je pismo nastajalo pre potpune govorne artikulacija,jer ideopisanje pre toga slikanje moglo je nastati i pre govora, uporedo sa drugim radnjama, i pronalascima, npr, klina,vatre,nosenja odece.
Tako da je nemoguće, po osnovu gore iznesenih zakona i po osnovu cinjenice, da je srpski jezik prirodno nastajao,da se upotpunodti oslanja na iskustvene zajednicke elemente, da je neko mogao dati jezik i pismo Srbima, pogotovo jedan covek,ma koliko on bio ucen i hvaljen.
Dovoljne su samo dve reci ;OKO i SAKA, da sva prica o opismenjavanju Srba padne u vodu i postane vrlo smesna i vrlo nekriticna,
SAKA , dakle ,ova reč nije mogla nastati dok Srbi nisu imali slovo s,sto iz same reci izlazi da je S ,ka, Dakle da je kao slovo S,dabome kada se ispruze prsti i podseca na slovo s.
Ovo A kao obrt, preokret,iznenadjenje, samo upotpunjuje znacenje, da nije slovo, već deo tela koji lici na njega.
Ili pak oko, O-KO, dakle kao o ,i danas se u nasem jeziku ko upotrebljava namesto kao ili ka, sa dugouzlaznim akcentom na o.
A sto je ujedno i potvrda da je srpsko pismo nastalo i pre potpunog formiranja govora.
To u drugim jezicima nije tako ,bar u ovim evropskim.