Једна пријателјица, Босанка ме замолила да помогнем да се „Повеља Кулина бана врати у Босну”.
Овако сам јој одговорио.
Моја најдража Босанка и једина.
Извини ако не одговорим како си очекивала али истина је најважнија. успут сам наишао на одличне пјесме: Од Кулина до данашњих дана.
http://melody24.net/search/Kulin+Ban/Povelja+Kulina+Bana
Севдах разбија. Јееебеш земњу која Босну нема.
Ма нема шансе да то Руси врате у Босну, јер је повеља Кулина бана и однешена у Русију да се заштити од уништења. То питање је потезао и Дутина који је био Караџићев кадар и управо су му то рекли.
Ја не разумијем тога Османовића зашта ће му та повеља када је писана на ћирилици, србским народним језиком релативно ослобођеном од утицаја црквенословенског. То му је сигурно Додик подвалио. Писана од стране србског бана. А и Дубровник је тада био србски град. Повеља баш руши све приче о „босанској државности” у данашњем облику, јер из ње произилази да је Босна била једана Србска покрајина и да се говорило и писало на србском језику, сад како га крстиш: босанчица, ћирилица, србица или винчица. Херцеговина се појавила послије по Герцегу Стјепану Котроманићу. Босна је била тада православна јер каже:
1. „од рождества Христова тисућа и сто и осамдесет и девет љет; мјесеца августа у двадесет и девети дењ; усјеченије главе Јована Крститела. По православном тада календару.
2. Повеља почиње као и ”ОчеНаш„ У име Оца и Сина и Светога духа; Значи куне се по најјачој православној молитви.
3. кнеже Крвашу. Значи кнез је србска титула, дужност, што показује да је Дубровник био исто Србска Кнежевина.
Значи из Повеље у Босни нема ни Босанаца ни Бошњака ни Муслимана, нема ни домаћег писма језка(како каже Османовић), као ни босанског ни бошњачког, нема ни муслимана.
Значи све је у Босни СРБСКО! ”Дошли дивљи истјерали питоме„
Да нема намјеру Османагић да се врати вјери прађедовској.
Ево ти руски сајт.
http://kot-saymona.ru/watch/S1ZtNWN2V1BwRjA
Препис повеље
Изговор
У име Оца и Сина и Светога духа; ја бан босански Кулин присезају тебје кнеже Крвашу;
и всјем грађам дубровчам прави пријатељ бити вама од селје и довјека и прав гои држати с вами;
и праву вјеру доколе сам жив; вси дубровчане кире ходе по мојему владанију тргујуће годје си кто хоке;
кријевати годје си кто мине; правов вјеров и правим срдцем; држати је без всакое зледи;
развје шчо ми кто да својев вољов поклон; и да им не буде од мојих часников силе;
и доколје у мне буду дати им савјет и помоћ какоре и себје коликоре моге;
без всега злога примисла; тако ми Боже помагаи и сије свето евангелие.Ја Радоје; дијак бан писах сију книгу повелов банов; од рождества Христова тисућа и сто и осамдесет и девет љет;
мјесеца августа у двадесет и девети дењ; усјеченије главе Иована Крститела.
”