Diskusije : 30+

 Komentar
Тужни поглед спортиста
dulebg
(posmatrach)
04. novembar 2016. u 07.53
Признајем да нисам много познавао спортисте, а и они сус е променили у последњих 25 година. Данас их гледам у теретани и не знам шта да мислим. То су роботи без погледа, усамљени и ћутљиви.

Гледам њихове припреме - загревање, разгибавање - па то је ритуал! Толика посвећеност, знање, рутина .. А опет ти њихови погледи?? Па се питам: јесу ли они уништени у младости, или су се предали некој вишој религији, која чак и није религија тела?

Тај врхунски спорт - то је игра стаклених перли. Сви знају правила, сви навијају, једино се не зна сврха. Сврха је углавном „замајати глупу масу, дати јој негде да иживи агресивност”, притом се све претворило у гладијаторске игре мултикорпорација.. па се ту ангажује наука, техника, психијатрија, теорије медија, теорије спорта (наравно).

И сада имамо пред собом младог човека направљеног у робота. Ја чак и не знам ште је њему у глави и души, унутар тог моћног тела? Видим да су велика знања и утренираност, само не налазим сврху?
kojekud
(citam sa usana)
05. novembar 2016. u 15.11
Pred zadnje OI bila je neka sportska emisija u kojoj je gostovao A.Kolasinac i između ostalog povede se razgovor o pravilnoj ishrani sportista. U njegovom slučaju/sportu nije trebao da gladuje čak je morao da unosi bruku propisanih sto kalorija sto proteina ali slatkise skoro nije smeo ni da omirise.
Na pitanje koji mu dezert najviše nedostaje tuzno odgovara palacinke, ali ako postuje, i malo pojaca, druga ozbiljna trening pravila ipak se pocasti po kojom palacinkom. Radoznalog voditelja je interesovalo koji je razuman sedmicni crepe minimum sto je Kolasinca dobro nasmejalo i oteralo mu svu tugu iz ociju. Ispostavilo se da je porcija palacinaka mesecno top u fazi priprema za takmicenje.
dulebg
(posmatrach)
05. novembar 2016. u 18.52
Спорт тражи велики напор и одрицања, често усамљеничке и спартанске вежбе - човек се сав претвори у ту машину за извршавање програма припрема, вештине, брзине, стратегије.. Једнога дана само му кажу „ајд вољно, престарео си!” Неки се снађу па буду тренери, власници тениских терена, бутика са спортском опремом - а други остану сами са даљинцем у руци: ако нешто знају - знају да трче, али не довољно добро. Њихов мисаони свет је: тело, секунде, доскок .. и немају саговорнике, осим себи сличних (као ни музичари)))
sanak
10. novembar 2016. u 14.22
Спорт тражи велики напор и одрицања, често усамљеничке и спартанске вежбе - човек се сав претвори у ту машину за извршавање програма припрема, вештине, брзине, стратегије.. Једнога дана само му кажу „ајд вољно, престарео си!”
----------------
Da malo izmenis neke reci u citiranom, bilo bi jasno da se ne odnosi samo na sportiste. SVAKO ko je posvecen poslu kojim se bavi je u istoj „prici”. Ako ne mislis da je svaki posao takav, ako je i covekov pristup istome maksimalan, onda mi bar reci šta je, recimo, sa balerinama/baletskim igračima, manekenkama/manekenima? Ima li i kod njih odricanja...pa i onih po pitanju ishrane???
Znaš li koliko ljudi dnevno cuje to „ajd voljno, prestareo si!”a da zna da nije?

Неки се снађу па буду тренери, власници тениских терена, бутика са спортском опремом - а други остану сами са даљинцем у руци ... немају саговорнике, осим себи сличних ...
-------------
Sudbina mnogih, ne samo sportista, kao sto rekoh i u gornjem komentaru.
Power12345
01. januar 2017. u 16.09
Roboti ..Cilj , pobjeda...ko pita dal se šta u glavi nosi...
jedna_vamo
11. februar 2017. u 20.18
u zdravom telu zdrav duh. bilo i biće.

a mozak kao i kod drugih zanimanja - neko ima, neko vremenom izgubio, neko nikad nije ni imao..
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Tassel Necklaces?
.