шта је посетилацааа

Па не знам откуд се развило то уверење како „срећа не станује овде”? И то понајпре код девојака у одмаклој фази? Како год - туристичке агенције трљају руке и возе товаре туристкиња на далеке дестинације, крузинге, у хотелске рајеве - где се испоставља да их поново чека Европа: лигештули покрај базена, забрањен приступ домороцима, организоване посете шопинг центрима и „етно” селима од пластике.

Ту профитирају бармени, косачи траве, инструктори фитнеса - јер у свој тој женској навали увек има потражње за „романтичном вечери дај-шта даш”.

Интересантно, за то време потенцијалне младожење остају код куће - не летују нигде кад знају да је свеједно: хотел „Марина беј” или „Славија”. Бију битке на компјутеру, у најбољем случају, сиђу до кладионице на пиво и пар проћерданих покушаја. Не зарађују много, али живе код родитеља, па им за толико достиже.

Аом,

далеко од тога да се не слажем са путовањима, али мислим да човек, поготово из сиромашнијих земаља, нема времена, ни снаге да нешто нађе иза 7 мора.

Ево, мене је пролетос ујело за душу пар реклама за путовања: 15 дана Ирана, слично Грузија-Јерменија (поклоничко путовање). Гледам: зашто вам то кошта 1500Е (Кон-Тики), кад су то земље јевтине хране, преноћишта и превоза?

Оно што бих желео од путовања, јесте: упознавање душе неког народа, историје, споменика, светиња - а за то ти треба 6 месеци до 20 година; и да опет ниси сигуран да си нешто схватио.

Тако да мислим да редован туриста, ма колико далеко отишао, среће само туристичку индустрију. Чак и када се осами, крене мимо агенција - опет среће туристичку индустрију, за осамљенике.

(мада ово није била тема топика)