Аутор: Марјан Ковачевићсубота, 21.07.2018. у 21:33
Драган Стојановић
Замислите да је на Ђоковићевој клупи Пепе Имаз… а онда ставите уместо њега Марјана Вајду... Велика разлика? Огромна! Од суморног до раздраганог, од мучења до тријумфа. Када округла глава Словака засија као пун месец, разгаљује душу Ђоковићевих навијача и најављује највеће титуле. С њим је дошло свих 13 крунских и још 30 с мастерса, а без Вајде – ништа.
Можда је Ђоковићу крајем 2014, у време једног од Надалових повратака, био неопходан амбициознији Бекер, али Вајда је и тада остао на клупи. Можда су му, од средине 2016, сви заједно постали терет, али Вајда се вратио као спасилац после две године магловите кризе. Сада заједно славе 13. годину сарадње и 13. гренд слем титулу, шокантни преокрет после свега 13 недеља обновљене сарадње.
О разлазу и повратку, Вајда (53) прича много радије него Ђоковић.
Без тренутка горчине, крајње доброћудно: да се радовао одмору, исто као и новом почетку. Одлучио је Новаков телефонски позив из Доминиканске Републике, крајем марта, после пораза од Пера у Мајамију. Из многих криза се излази тек када човек стигне до дна, а за нашег тениског аса је трећи узастопни пораз био дно, нешто што му се није десило од самих почетака професионалне каријере.
Словак се сада присећа како су га други тренери и играчи дочекали широким загрљајем већ на првом заједничком турниру, у Монте Карлу. „То ми је дало много снаге, видео сам да чак и његови противници желе да се велики шампион врати на врх.”
За Агасија каже да је можда био на правом месту, али не у право време. Уз то му је Новак, у телефонском разговору, открио још једну разлику:
„Рекао ми је да се амерички менталитет разликује од нашег, словенског. Схватио је како му је било раније и да неће наћи другог тренера који би разумео његов менталитет.”
Једна од кључних речи за Вајду је – приврженост. Родитељска приврженост тренера који трпи и када пулен виче из свег грла на њега када му нешто засмета у току меча.
Али, ако сте помислили да иза те привржености стоји попустљивост, преварили сте се. У управо објављеном разговору за словачки „Шпорт”, Вајда је открио многе непознате детаље свога повратка. Поред осталих, његови захтеви су били да се прекине с третирањем тениса као филозофије, да се искључи утицај Имаза, ојача мускулатура и врати део протеина у исхрану јер је Ђоковић после операције додатно ослабио.
„Нисам желео да на Новака утичу људи који знају шта је тенис, али не разумеју психу врхунског спортисте. Тенис не може да се заснива на филозофији, то је борба човека са човеком.”
Вајда је једини успео да наведе Ђоковића на корените промене, а сада, када су оне донеле неочекивано брзи успех, његов утицај биће многоструко јачи. Краљу су неопходни дворјани, витезу штитоноша, а спортској звезди – окружење верних, добронамерних и пожртвованих.
http://www.politika.rs/scc/clanak/407742/Sport/Tenis/Dobri-duh-slovenski