>>Гледао сам мало други сет. Милојевић је или био уморан или повређен, видно је форсирао, сервирао је други сервис оштро као и први. Правио је двоструке грешке и деловао је, по мени, уморно.<<

Ne samo Milojevic, meni svi nasi teniseri izuzev Djokovica(ne racunam ovaj „filozofski” period) odaju utisak nedovoljne fizicke pripremljenosti! Pratim ih par godina i uvijek mi se taj zakljucak namece.
Naime, gledam ih „uzivo”, čujem ih kako disu, kako komentarisu, gledam im kretnje...skoro kao po pravilu odigraju odlično prvi set i uglavnom ga dobiju. A onda, zavisno od protivnika, vise ili manje padaju u ritmu, snazi i izdrzljivosti.
Radi se o turnirima gdje se takmici vise od 200 igrača(GS) i gdje je svima cilj da doguraju sto dalje.
Napr. posljednji US Open: Zekic, Djere i Tepavac ispadaju u drugom kolu kvalifikacija i svi u porazima djeluju iscrpljeno i prilično nemocno. Milojevic je ispao u prvom kolu kvalifikacija, a Pedja Krstin je dogurao do treceg. Krenuo odlično(ako me sjecanje ne vara igrao protiv nekog velikog Indijca), a onda sve bljedji i bljedji...dahce, pokriva se mokrim ledenim peskirom, djeluje bolesno i kako je mec odmicao vidi se da nema sanse.
Dule, koga inače „najbolje poznajem” sa tih turnira ovaj put nije igrao kvalifikacije(u ranijim je ostavljao utisak kao i gore nabrojani sunarodnici) i prvo kolo je igrao protiv nekog Francuza.
Nije krenulo najbolje, trebalo je da malo Dule udje u ritam, izgubio je prvi set, a onda je dobio sljedeca dva. U četvrtom setu je poceo da se umara, servis je bio slabiji, a i kretanje na terenu je za nijansu oslabilo...i Francuz, ne bas glatko, dobija taj set. U posljednjem i odlucujucem petom setu, Dule se, bas kao na ranijim turnirima(kroz glavu mi prolazi neki ogromni Englez sto ga je neke godine samljeo) nije vidio, izgubio je glatko.
I onda mislim, pa ti mladi momci su „sami sa sobom”, nemaju tim, kondicione trenere, vjerovatno da i sami prave planove, tempiranje forme itd.
A fizicki, yeben je tenis sport. Ko nije gledao te ljude(TV daje totalno laznu sliku) i ne zna kolike psiho-fizicke napore trpe. Ja lipsem nakon jednog PAZLJIVO odgledanog seta, kasnije toliko toga ispustim, gledam na stranu...prosetam, a oni moraju ispratiti i ucestvovati u svakom detalju. Loptica koja leti 200 km/h na TV-u ne izgleda tako strasno, ali kada to gledaš uzivo, sa 10 m i manjeg rastojanja...ja ni pogled ne uspijem skrenuti, još buljim u servera, a on već udara vracenu lopticu sa druge strane.
Opet, oni od toga žive, sve im se oko toga vrti, nije to nešto rekreativno...na kraju krajeva i protivniku je isto, a na terenu se bore jedan protiv drugog i koriste slabosti protivnika.