Diskusije : Brak i porodica

Komentar
Odluka
painter
18. septembar 2015. u 07.53
POzdrav svim, diskutantima, pisao sam ovde pe nekog vremena ali doduse dosta davno, može se naći pod naslovom „ A šta uraditi” no bilo kako bilo nije ni bitno.
pnp sto je bitno da imam veliki problem to jest veliku odluku ored sobom koja me razdire zivog pa sam se iz tog razloga I resio da napisem ovde da čujem mišljenja drugih I iskustva.

Pa da krenem, imam 40 god, od nedavno sam razvedeen, tj razdvojen ( cekam papirologiju da se zavrsi), sa bisom suprugom imam dete od 8 god, živi sa njom ja ga vidjam jednom nedeljno, a nekad I vise.
Živim u Kanadi, e sada pocinje problematika.
Upoznao sam jednu osobu iz srbije sa kojom bih hteo da pokusam zivot, pokusao sam je dovesti za kanadu ali nije dobila vizu( turisticku), druga opcija je da ja odem za srb, sto tenutno ne mogu da priustim ni pod tackom razno, bilo kako biloovaj deo price I nije tako veliki problem, problem je šta dalje.
Naime kanada mi nikada nikje legla, nikada I posle vise od decenije provedene ovde nikada nisam bio sretan, jednostavno meni fali moja srbija I to je to, zovite me budalom ili nostalgicarom itd, jednostavno tako je.

Muci me šta je pametno, šta je ljudski uraditi, dali otici za svojom srećom, I ostaviti dete ovde koje je veeeliko pitanje kada ću ga opet videti, ili ostati ovde radi njega I živeti u mizeriji.
pitanje koje mi se namece je šta će biti za desetak godina od sada, on će biti 18, verovatno će otici sa svojim zivotom, a ja ostajem sa 50, praznog srca I duse živeci I dalje u mizeriji.
Kao sto rekoh, živi sa majkom, tu je I njena familija, ima I sestru od tetke, I brata( od tece iz prvog braka), ali opet ništa ne moze da zameni oca.
Dali sam los covek ako odem za svojim zivotom da nađemnekiu moju sreću,...

Veruj te mi ljudi, ovo me zivog izjeda iz dana u dan, volim ga, on mi je jedino dete I planiram tako da ostane, ali opet jako sam ne sretan ovde.
ako iko ima neko slično iskustvo ili ideju molim vas podelite sa mnom jer iskreno NE ZNAM STA DA RADIM.

Hvala puno unapred svim ljudima dobrog srca
Cartagena
18. septembar 2015. u 17.41
Znate situacija nije jednostavna. Ako ste ostali prijatelji i ako je bivša supruga ok-osoba u smislu da zna vaspitati dete i da NEćE govoriti detetu negativen stvari o Vama kao na primer: „ja sam bolja od tvog oca a on eto nije dobar.”onda slobodno idite i trazite svoju sreću.
Ako ste ipak glupoj i bezobraznoj osobi napravili dete i u tom slučaju idite. Jer ma šta da učinite Vi neceti biti dobar glupim i bezobraznim osobama. A zašto tako pišem? Glupe i bezobrane osobe u svom malo mozgu vide samo sebe kao nešto najbolje a uz to mogu biti nenormalno ljubomorne i osvetoljubive...hoću reci tu su prisutni i latentni psihicki poremecaji.
PS Nas kum je jedva izvukao zivu glavu od jedne bezobrazne budaletine.

Srećno!
painter
19. septembar 2015. u 01.25
Pa ovako, sa bivšom suprugom sam ostao u dobrim odnosima, što se nje tiče uopste ne sumnjam da će pokusati sve sto može da dete lepo vaspita I ostalo.
Ono sto mene brine je to isto dete, koliko će podneti bola ako odem, kakve bih mogle biti posledice, dali će me mrzeti do kraja zivota, a na koncu, nisam siguran ni ja sam kako bih podneo da ga ne vidjam, ko zna koliko godina
labudica
(EKV)
19. septembar 2015. u 10.45
Teško odgovoriti na ovo pitanje, al na kraju gdje te srce vise vuce tu i ides. Ali da bar možeš 2 puta godisnje vidjeti dijete, bilo bi to bar nešto, a ovako teska situacija.

I ja sam bila sretnija kad sam bila na moru, em luda za morem, em u svojoj zemlji jer tamo mi je bio muž. Isla sam dva puta tamo i po 4 mj. samo jer je on bio odbijen u prvoj proceduri za stalnu vizu u Kanadi. Pretesko se bilo boriti sa svom tom papirologijom jer prvi put je bi oodbijen za pravu vizu, drugi put su ga vracali kao turistu iz zemlje. Tek poslije je uspjela procedura koju smo ponovo pokretali, bas sve od početka,i on je doso prošle godine. Al bas je bila borba, uh kad sjetim. Ja sam mogla i tamo ostati, ali ovdje mi je ostalo još kredita od faksa pa mi je to bilo lakse otplacivati odavde nego od tamo.Ali tamo je covjek nekako bezbrizan i sretniji, dok ovdje samo mora misliti kako raditi i placati ovo, placati ono.
labudica
(EKV)
19. septembar 2015. u 11.11
Ja i covjek dok smo bili odvojeni, znali smo svaki dan i po 3 sata provesti na skajpu, bilo je dosta takvih dana.Nekad bi pricali pola sata, nekad sat-dva. A u situacijama gdje nismo stizali čuli bi se barem 10 minuta ili bar sutradan u najgorem slučaju. :)

Ali ja znam 2 slična slučaja kao tvoja, isto iz Kanade. Ti si htio da cujes i iskustva pa evo još.

Ja ne znam koliko je jaka tvoja ljubav između te cure iz Srbije, ali da li vrijedi uopce otici tamo radi nje i ne vidjati dijete po nekoliko mjeseci ili još gore po nekoliko godina. Ja znam lično jednog covjeka koji je se rasto od žene i otiso je dole. Ali čak nije ni imao još curu dole, otiso je jer je tamo bila njegova familija.

Ali je ostavio dvoje djece u Kan. iz prvog braka koji nije uspio. Tek je sada se ozenio s nekom dole iz naših prostora. Djeluje sretan, ali opet meni nije jasno kako može da ne vidi dugo djecu. On je se inače prvi put mlad ozenio, nije prosao puno u mladosti pa je poceo na kraju da divlja, hoda po našim zurkama, udvara se curama. Neku je čak i uspio zbariti i hodati nekoliko mj. s njom, al to je bilo još ovde u Kan kad je bio. Na kraju kad je i to puklo otiso je dole, sad je ozenjen, to sam već ispricala.

Drugi slučaj je još cudniji. Jako cudan slučaj, covjek iz Kan, bio je tako dobar prema ženi, romantican, pomagao joj i bio maltene savrsen muž. Njega je nostalgija mucila puno i htio je da ostane dole na našim prostorima kad je otiso. Zvao je i ženu isto, imaju 2 djece ali žena nije htjela jer ovdje je stabilnije zivjeti. Covjek ostade tamo i nije se vise ni vracao, ima godina dana. Ovaj slučaj je vise iznenadjujuci i za cudjenje, ali eto, ima i tog. Možda je on dole nasao neku pa se vise i ne vraca jer pitam se kako može neka nostalgija biti jača od ljubavi prema 2 djece, jedino ako je ohladio se od žene. A bio je bas dobar muž.

Eto to su 2 slučaja sto znam slična tvome.
skoljka
(student)
19. septembar 2015. u 16.00
To sa srcem i razumom je uvijek borba:) Ipak s 40 godina i deceniju boravka u Kanadi trebao bi znati da su stvari malo ozbiljnije od toga srce me vuce. Kao prvo, koliko si za ovu deceniju boravio u Srbiji? I šta si radio tamo? Turizam, uzivanje ili si gledao kako ide sa svakodnevnim zivotom, egzistencijom? Ne napadam, provociram na razmišljanje:)
Ovako bi ja, ni pod razno ne bi presjekla sa Kanadom. Gledaj ako možeš da uzmes neplaceno, izdaj stan/ kucu i idi na par mjeseci ako treba i vise. Upoznaj bolje i tu ženu i zivot tamo. I onda odlucuj. Ovako pojma nemas, samo ti se iz tog tvog trenutnog ugla, čini da je trava tamo negdje zelenija, sto možda i jeste, al to treba provjeriti na licu mjesta, nema tu mnogo mjesta za dramu. Korak po korak. Pa će nešto dobro ispasti na kraju. A to predvidjanje, neću vidjeti dijete toliko i toliko, to ništa unaprijed. Ako odluka bude prava, sve će se kockice sloziti, tako je ovaj univerzum napravljen:)
painter
19. septembar 2015. u 23.40
Odmah da kažem da se svima zahvaljujem na odgovorima.
E sad, situacija je ovakva, zanatlija sam, neki bih rekli da imam zlatne ruke( ajd nek im bude), ovo sto radim u kanadi sa istim sam se bavio I u srbiji sa tom razlikom da sam se ovde I doskolovao pa sam „licenced”.I u vreme krizze ja sam sebi I mojima uspevao da isvrcam koricu hleba, ne bojim se rada, ne bojim se neimastine, navikao sam da nemam.
Konkretno ovde u kanadi nemam nikoga,sva familija preostala mi je u srbiji, posluzicu se recenicom iz filma ( I got no friends, I got family), nemam prijatelje, imam samo familiju, e to vazi I za mene, prosto posto u gradu gde sam živeo I odrastao nisam imao blisku familiju, moji prijatelji su moja familija

Kao sto rekoh u kanadi nemam nikog, bivša supruga ima familiju, sve to I jeste velii deo moje neispunjenosti ovde, I mizerije, 10+god ispiranja mozga , sto je puno puno je, gledam ljude oko sebe za par godina tu su automobile, kuce ovo ono, ja ništa, a sve uradio po pravilu I na vreme, I skoilu I jezik I državljanstvo itd, itd, jednostavno neće me , gde god se okrenem sapletem se.

što se tiče srbije znqam kako je , imam majku I brata dole, pre pet godina čak sam se I ja vratio I sagradio kucu kao da ostanem, ali po inicijativi bivše supruge smo0 se vratili „KAO” na privremeno, 6-12 meseci da se malo oporavimo, I od onda srbiju vise nisam video, jednostavnmo nismo mogli priustiti, sada sam razvod ne čini stvari ništa boljim, samo još gore.
što se tiče odlaska privremenog, imam svoj shop, znaci samostalan sam, ako zatvorim na 6-12 meseci, kao da sam zatvorio biznis, znaci kaa dodjem opet sve Jovo nanovo, stan I ja rentam tako da ga nekom renatam da me pomogne ne pali, zalihe novcane nemam,...a dugova imam.
Nemojte me shvatiti pogresno, ja kada pricam o tome povratku, ne pricam zbog te devojke koju sam upoznao, normalno da ima I ona svoj udeo, mada dodje vise kao bonus, ja pricam o povratku zbog mene samog, jer ovde propadam svakog dana, onaj covek koji sam bio nisam vise ni izbliza, nije ostalo duse u meni, zbog toga bih se vratio, normalno I ona mi je draga, mislim da jeste prava, ali zbog nje jaakooo teesko bih ostavio dete( ma zbog bilo koje) da nema ovoga ostalog.
to je ono sto me razdire, volim ga, sada ga gl,rdam kako spava dok kucam ovo I suze mi oci od same pomisli da ga ostavim, da nekazem napustim, a u isto vreme svaki atom mene želi da ode odmah.
CPHA
(Чувари ћирилице)
20. septembar 2015. u 05.44
Тешко је дати савјет када су овакве животне дилеме у питању. Само разговарамо...
Шта би било да твоја бивша жена оде некуда далеко?
Околности су тренутно такве да сте близу, па уживаш са сином онолико колико су ти законом одредили.
Утицај њене фамилије на дијете је неминован.
Немој да журиш са одлукама али немој живјети живот против самог себе. Доћи ће тренутак када ћеш имати више самопоуздања, а тренутно си рањив...па не жури да се не би кајао. Ништа се у животу не дешава ненормалном брзином, тако да...остварићеш циљеве ако их поставиш за реализацију.
Ако се одлучиш напустити Канаду, а успјећеш у Србији таман толико да ниси сиромашан... јер си вриједан...пробаш рецимо, договорити (посавјетуј се са адвокатом, буди отворен и према бившој) да дијете дође теби у Србију и проведе 2 мјесеца током љета...и тако сваке године.
А ти, претпостављам да си млад, нађеш неку фину жену и добијеш још дјеце, макар још једно-двоје.
Све најбоље.

skoljka
(student)
20. septembar 2015. u 13.01
Ja iskreno mislim da 90% brakova propada zbog familija koje se mijesaju u zivote svoje djece, sestara, braca i sl. I to pogotovo kod tradicionalnijih nacija kakva je i nasa. Tačno mogu misliti kako je tebi bilo sve ove godine.
A ti ako imaš zlatne ruke neće te musterije zaboraviti i da odes na par mjeseci. Ono sto ja mislim je da ne zatvaras vrata tu nego polako. I isto mislim kao srna da je moguće da se dogovoris sa bivšom da eventualno dijete provodi ljeto s tobom ako konacno odlucis da tamo živis.
Teska situacija indeed, ali rijesice se nekako, samo nikakve odluke prebrzo da se donose.
aqua_
21. septembar 2015. u 07.09
Samo da dodam da mnogi koji su otisli u Srbiju, BiH nebitno, koje je vukla nostalgija ili nešto drugo, kojima je sve ovde u kanadi smetalo pa čak I djeca, žena su mu isli na zivce, e ti su se u neka doba vratili iz svog zavicaja ili kao gubitnici napustivsi svoje drage osobe, ili kao prosjaci jer ih je nova ljubav tamo daleko opeljusila do gole koze.
Nazalost, mnogo je takvih koji misle da će sve svoje problem rijesiti ako se vrate tamo a u stvari je obrnuto, umjesto da de skrase gdje jesu uz svoju porodicu I topli dom udarila brate neka sila u ljude ne znaju kud tumaraju. Zalosno.
painter
21. septembar 2015. u 07.37
rece topli dom,sada ne mogu da nađemmoj topic od pre dve I po godine sto sam ga pisao ovde, oa samo da vidis „koliko” o toplom domu.
Druga stvar što se svi hvataju za novu ljubav, ona nema veze sa osloaskom za srbiju, ok lažem ima malo, ali ja sam hteo da se vratim I pre, čak sm se I vretio pre 5 godina sa zenaom, sada bivšom I detetom( I taso bih I bio najsretniji) ali bivša ne želi da živi tamo jer su njoj svi ovde plus neka kao , DA KAžEM KAO finansiska sigurnost, ja lično tu sigurnost nisqm upoznao, nekaqzem da ne postoji ali ne u mojoj knjizi.
znaci hoću reci nova ljubav nije pitanje.
Pitanje je kako ostaviti dete, ali će moći ikada da razume, dali će mi oprostiti, kako ću sa takvom odlukom ja živeti, dali treba biti mozdqa malo I samoziv I reci idem a svojom srećom I tacka , ili se žrtvovasti I ostati, koliko ću moći da izdržim ovde sa tempom koji živin oew nego sto avrsim na nekim tabletama ili sl

E TO SU PITANJA A NE NOVA ILI STARA LJUBAV
painter
21. septembar 2015. u 07.41
evo nasao sa, link od mog topica od pre dve I pol god pa samo da osvezim pamcenje onima koji su onda citali a oni koji nisu da imaju uvid u celu pricu

http://www.serbiancafe.com/lat/diskusije/new//read.php?num=173&id=16692292&thread=16692292
aqua_
21. septembar 2015. u 08.57
Ne znam stvarno kako da ti mi svi kompletno pomognemo. I svaki savjet je drugaciji jer svi smo mi prica za sebe. Nemas se kome zaliti, problem mora sam rijesiti. Niko nije savrsen svi smo manje vise u istim g...ma samo sto to neki vjesto prikrivaju a neki se ustrucavaju zbog okoline šta će drugi reci. Dakle, moras sam odluciti da li želiš da odes i ostavis sincica koga ćeš ko zna za koliko vidjeti jer put je dalek i skup ne možeš stalno da ga posjecujes. Kad smo već kod toga, ni kod mene nije naj situacija. Ali šta da radim. Da pišem ovde, tražim savjete, pomoć, mnogi će to protumaciti pogresno, mnogi će me grditi tako u se i u svoje kljuse. Samo, gadno je kad te neko koga volis i postujes odjednom podje kritikovati onako iz cista mira posle mnooogo godina braka. Tako da donekle te i razumijem. I još, osobe koje su dobre za svakoga drugog osim za svoju kucu su najopasnije i za koga je sve drugo vaznije od njegove porodice su dno dna. Jadno i tuzno.
painter
22. septembar 2015. u 00.55
hmm sada se malo osecam I prozvan sa ovim sa koga je sve vaznije osim jegove porodice, mada možda I nisam dobro razumeo.
Anyway, nsam dosao ovde sa idejom da mi neko kaže šta da radim, vise sam se nadao da možda neko imja lično iskustvo, ili nekog koga zna, isto vreme sam se ponadao da možda ima neko ko je strucan da proceni kakav bi trag ostavilo na dete I takve stvari.
Jasni mi je ovo je ona nasa ako odes kajaces se, ako ne odes kajaces se
CPHA
(Чувари ћирилице)
22. septembar 2015. u 14.56
Не осврну се молер на мој коментар, па ћу да те питам.

Шта ако за годину-двије твоја супруга тебе обавијести да се сели из Канаде...на неки други континент?
painter
22. septembar 2015. u 16.23
E srna, srna
osvrnuh se, samo nisam komentarisao, iskreno ne znam šta bih uradio, verovatno u toj varijanti posto ona odvaja dete od mene bih se osecao malo lakse, mada opet definitivno loše posto mi nije tu pri ruci.

Ne znam iskreno ne znam,
labudica
(EKV)
22. septembar 2015. u 18.36
u subotu mi je bilo bas dosadno, muž morao da radi cijeli dan a ja imala veliki odmor od posla, pa sam nekako iz radoznalosti otvorila tvoju staru temu painter, i sto jest jest, proso si puno ponizenja od bivše žene i nije ni cudo sto te ovdje ništa puno lijepo ne veze, bar po onome sto si pisao ako je sve bas tako iskreno, covjek te ne može ni za šta osudjivati...Stavise, donekle je razumna tvoja situacija i stav.
Mexicana
(knjizevnik)
23. septembar 2015. u 04.15
Čini se da ti hoćeš da pobegnes od samoga sebe jer si nezadovoljan sobom (sam si rekao saplices se, nisi ništa stvorio iako si vredan i imaš zlatne ruke). Od samoga sebe je teško pobeci. Možda treba da se suocis sa samim sobom i napravis presek onoga sto si i kako si uradio do sada i šta želiš da postignes ubuduce. Možda te hvata i kriza srednjeg doba.
Što se deteta tiče, mogu da ti kažem iz iskustva da će te osudjivati a pogotovo ako ste vezani a čini mi se da jeste. Onoga momenta kad si odlucio da imaš dete, verovatno si postao svestan i odgovornosti koju ta odluka nosi sa sobom da se deca ne napustaju/ostavljaju. Oni odlaze kada su dovoljno odrasli da zapocnu svoj zivot a do tada mi smo tu da im budemo podrska. Možeš li to iz Srbije/Bosne/ Ex-Jugoslavije?
Ta devojka tamo se verovanto vise raduje dolasku u Kanadu nego ostanku u Srbiji. Pozovi je kod sebe na neko vreme da vidis kako se ponasa u novoj sredini. Ostanete li zajedno pre ili kasnije ćete otici u Kanadu u posetu zar ne?
A naravno dobra je i ideja otici u tu ex-Jugo zemlju na nekoliko meseci i videti možeš li tamo/ koliko ti sin nedostaje/ kako se uopste uklapas.
svako dobro
aqua_
23. septembar 2015. u 07.09
Nasi ljudi kad odu tamo (ne svi) vecina misli da je mnogo bolje tamo
I da su pogrijesili sto su dosli I kanadu, ameriku I ostale evropske zemlje. Ovi iz kanade bi u njemacku, svicu itd. jer bi im bilo blize za par sati voznje eto ih u Srbiju, oni opet iz svice kukaju kako im je loše...kad imaš para sto si ustedio da odes u svoj zavicaj I boravis tamo mjesec, dva nebitno taj novac se trosi uglavnom se izlazi svaki dan na kafu I onda gle Boze mili kafici puni a niko ništa ne radi. Sve je dobro dok se te pare ne potrose a šta onda? Svugdje je fino kad imaš para a ne radis ništa. Tako I painter čini mi se vidi kako je tamo negdje bolje. Ljudi, ne zanosite se jer tako samo tonete, gledajete sebe nadjite se negdje I nemojte sve gledati negativno. Najgore sto covjek može da kaže je 'ništa nisam ostvario za ove godine provedene u kanadi, vidi kako je onaj uspeo itd' svakome tudji zivot izgleda bolje I ako su oni nešto ostvarili u odnosu na tebe (što se tiče materijalnih stvari) ne znači da imaju I bolji zivot od tebe painter. Ne znaš koliko si srećan sto imaš sincica zivog I zdravog I danas sutra da ga izvedete na pravi put da postane covjek. Zdrava porodica je najvece bogatstvo. Nazalost, danas svi misle da su bogati ako imaju kuce od million, ako voze bmw-ove, mercedese, audie I šta sve ne a do jucer nisu ni bicikl imali :o)
Pozdrav.
Ton_ka
(n/a)
23. septembar 2015. u 13.15
Želim ti sreću, i neka je Bog uz tebe dobri covece pri donosenju bilo kakvih odluka.

Mali osvrt na diskutante:)
Divno je videti kako se ovde lepo razgovara i razmenjuju iskustva, mišljenja, diskutuje bez saplitanja onog drugog i merenja tezine napisanih reci, iako se razlicito možda gleda na istu stvar:)
Hvala vam i ostanite mi uvek takvi, obazrivi na druge :)
labudica
(EKV)
23. septembar 2015. u 22.25
Mexicana, dobro si rekla i to sam i ja pomislila poslije. On bjezi od ovog NOVOG SEBE, ustvari taj NOVI ON je već dugo takav, otkako ga je bivša žena promijenila. Covjek kaže na prosloj temi kako je bio drustven, imao je puno prijatelja i zarazno bi nasmijao druge s lakocom. Znaci bio je takav: socijalan i zabavan.

I odjednom se pojavi neka žena koja je nekim cudom uspjela da ga preokrene za 360 stepeni i pretvori ga u tog NOVOG NJEGA. On bi da poslije svega sto je pretrpio i dopustio sebi da opet bude onaj STARI ON. Nije mu bas ni toliko zamjeriti jer kad se neko zaljubi, jedna strana na kraju može da ohladi, a druga pati i pokusava na sve nacine da popravi nešto sto najcesce nije popravljivo (jer druga strana kad ne voli, dzabe svi pokusaji, i emotivni i lijepa djela i pisma itd).

On sad sa takvim posljedicama i ruznim uspomenama misli da ne može u Kanadi biti ONAJ ON koji je bio u Srbiji, jer u Kanadi je bio ono sto je od njega napravila bivša žena. To je neka prava profesionalna manipulatorka kad je to uspjela. Mora da je nešto ipak imala u sebi privlacno, možda je bila lijepa fizicki ili je jednostavno to nešto bilo na mentalnom nivou. Ko će ga znati.

Da živi s njim i da ga radije okrece kako hoće nego da ga samo jednostavno pusti...ostavi na miru. A ne ona je još lezala kraj njega a nije spavala s njim. A drugi znak da je samo htjela manipulisati je i taj da je samo prekidala nedovrsen razgovor. Bas je neka majstorica. Samo šta je imala od toga nije mi jasno...Osim tog da je uzivala samo u tome da kupuje puno tasni i cizmica itd.

E sad nakon takvog zivota, on bi da bude opet onaj od prije, ali kako.
U ovoj je zemlji prozivio to da nije bio onaj koji je bio dok je bio tamo kad je bio u svojoj rodnoj zemlji. Vise je do toga sto je prosao i prozivio nego do nostalgije. E sada, treba smoci snage i postati onaj STARI ON, ali ovdje u Kanadi i onda da bude blizu djeteta.

Kad sam procitala u subotu onu njegovu temu (a bila je interesantna pa mi nije bilo zao 2 i po sata potrositi na citanje te teme) pomislila sam da je vise ovo sve problem nego nostalgija i ta nova cura za koju i sam kaže ovde da je to tek sporedni neki plan.

labudica
(EKV)
23. septembar 2015. u 22.35

Cijela ona pjesma od Sake Polumente U LJUBAVI SVI SU GRESNI opisuje sve ono sto je on pisao do sada, i na staroj temi i na novoj :)
sharlota
(bez zanimanja)
23. septembar 2015. u 22.53
Ja nikada ne bih napustila dijete.
Znam da je samoca teska, ti si mlad muskarac.
Pokusaj ovdje nekoga upoznati, izlszi, kreci se-objavljuj oglase... sresces nekog

Srećno
sharlota
(bez zanimanja)
23. septembar 2015. u 22.57
To je mali djecak, zamisli da odes.
Ja sam se najezila, imam djecaka I on voli tatu.
Ja mislim da tebe tamo vuce trenutna zaljubljenost,ili je pokusaj dovesti ili ovdje trazi nekog novog.

painter
24. septembar 2015. u 08.44
Vau labudice, WOW Ne znam dali se bavis profesionalno ovim stvarima ali si pogodila sto posto, zapravo dala si neke odgovore kojih ni ja nisam bio svestan.
Tačno da nisam covek koji sam bio, a želi, da bude, TAJ koji sam bio I da mi je jako teško da to postanem ovde u kanadi.
Što se tiče ostavljanja deteta, od to upravo I jeste sto me muci, ali upamti, ja ga vidjam jedanput nedeljno, znam da mu znaci kao I meni ali nisam siguran koliko je vezan za mene, normalno tu su mama, baba , deda, tetka itd koji su vazniuji od oca u celoj prici( barem u njihovim glavama), zapravo mala ispravka, ne mogu ništa loše reci za bivšu suprugu, zaista nisam primetio da mu ista loše govori protiv mene I sl, zapravo ga uci da sam ja njegov tata nebitno gde sam I sa kim sam I da me mora postovati bez obzira.( znam velika promena u njenom ponasanju u odnosu na pre rastanka) sto ne mogu da kažem za njene.
sada Ta žena sto sam upoznao, jeste ljubav, jako mi se svidja, volim je, ali ona nije odusevljena kanadom I nije nešto da ima neku zarku zelju da dodje ovde, dosla bih ( ako je puste, tj ako dobije visu) samo iz razoga posto vidi koliko je meni teško da se odvojim od mog sina, ali I oma ima dete u srb, doduse punoletno ali nema veze.
Opet ponavljam. ta neka misao o povratku nije od sada, od uvek je, meni kanada nije „sela” od prvog dana, kao sto sam reko, pre nekoliko god sam se čak I vratio sa porodicom, ali bivšoj nije „sela” srbija I tako smo opet zavrsili ovde.

kao sto sam I rekao ne ocekujem da mi iko kaže uradi ovo ili ono, jako velika odluka I samo moja I ja ću živeti sa njom ili u njoj kako gos se okrene, ali sm hteo da čujem vise mišljenja ,

kao sto rekoh, dali otici za nekom srećom, ili ostati I biti „dobar” roditelj I onda za desetak godina ostati u 50 toj sam nesretan I mizeran, dali će I taj moj sin shvatiti ikada koja je to žrtvs bila za njega, doslovno se odreci zivota I živeti u mizeriji da bih ga vidjao jedanput nedeljno, koliko takav nikakav jesam zaista dobar I njemu,??????
CPHA
(Чувари ћирилице)
24. septembar 2015. u 12.46
Пусти сада ту причу ја жртва...то је онај наш традиционалан однос родитеља према дјеци. Па жртвовала сам се ово, жртвовао сам се оно...Сама чињеница да имамо брак, дјецу значи одрицање од претходног начина живота, оног када нисмо имали породицу..ма назови жртвовање ако хоћеш...Мени је то претешка ријеч.

Капиталистичке земље нама узимају дјецу од малих ногу.
Не брини за сина, биће он индивидуалиста јер у таквом систему одраста. Он је већ претрпио главни удар када сте се развели. Ако ће ти мир на души бити бољи, ти пролонгирај још коју годиницу тај повратак. А нормално, и дјетету ћеш бити од користи. Градићете свој свијет колико толико.

У породици сам имала ситуацију да је мајка отишла са малом дјечицом, узраста твог сина...на запад. Отац остао на ратишту.
Договор је био кад се све смири и прође да се она врати са дјецом.
Година, двије ...четири године рата. Успио је само једном током 4 године да их посјети.Није хтио да дезертира.
Кад је требало да се врате - она неће и разведу се. Дјеца, тада већ тинејџери остану са мајком.
Она је била код својих најближих, брата, сестара...Није јој било лако али имала је подршку и помоћ.
Он нађе љубав свог живота и ожени се кад су дјеца били већ момци.
Један син је стално желио да има контакт са оцем. Посјећивали су се узајамно и дан данас је тако. Тај старији син живи свуда по мало али база му је у држави гдје му живи мајка.
Млађи син неће да има ништа са оцем, никада му није опростио...чак је хтио да узме мајчино презиме и да се одрекне очевог. Не знам да ли је то уадио. Старији син који прихвата оца гради своју породицу, а млађи син - сада већ 30+ година живи са мајком.
Ово пишем зато да видиш како је непредвидива реакција дјетета у будућности.

obicno
(.)
24. septembar 2015. u 14.54
Mnogo toga je napisano (i prije dvije godine i sada) ne mogu da toliko čitam pa ću možda reci sto je neko već napisao.
Bit ću malo gruba: mislim da previse mastas a malo radis. I gdje god da budes nećeš biti zadovoljan. Ako se i vratis u Srbiju, a trenutno imaš i losu podlogu za to, ne mislim samo zbog djeteta (nemas ustedjevinu, imaš dugove...) brzo ćeš i dolje zapasti u dusevnu krizu jer i dolje se mnogo toga promijenilo i mijenja se. Sa tvojim stavom ćeš i dolje postati jako brzo žrtva a „tlacitelji” će biti prijatelji, nova žena, drustveni sistem...
Moras se trgnuti, postavi sebi ciljeve: oslobodi se dugova, usparaj nešto za „nedaj boze”, vidjaj se redovno sa djetetom i gledaj da su vam ti zajednicki dani najbolje moguće ispunjeni (scuvat će lijepe uspomene na tebe a i tebi će biti mnogo bolje), ako može ta nova ljubav da te posjeti bar na kratko (radi na tome), ako ne može probaj naći naku novu veza tu u Kanadi ženu koja je u sličnoj situaciji, recimo razvedena sa djecom (pa makar i na prijateljskoj bazi, za početak najbolje: zajednicki razgovori, setnja, povremeni izlasci i sl.). Jednostavno receno: živi zivot i planiraj „kad sve sredis” i sin malo poraste da ćeš se uzdignute glave vratiti tamo gdje te srce vuce. A da li će te i tada stvarno srce vuci da se vratis je već drugo pitanje. Sin kad malo poraste neće te vise toliko trebati kao sada (djeca dodju u period kad tako misle) pa će se neke stvari same od sebe rijesiti i ti ćeš sa malo boljom osnovom, a možda novom vezom ili čak brakom, moći da odlucis gdje ćeš se skrasiti pod stare dane (ne bi bilo na odmet sa nekom penzijicom).
Sada si još „mlad” (uvjetno receno) i zdrav pa mislis kako lako možeš zaraditi ali vjeruj mi preko noćise sve može okrenuti pa odjednom ne možeš vise „lako” zaraditi i „lako” se snaci.
Znaci ne odlucuj preko noći skroji plan i živi u skladu sa tim pa će se mnogo toga dovesti u red (ko zna možda se i sa bivšom zenom opet sretnes, koliko sam razumjela niste se na noz posvadjali).
labudica
(EKV)
24. septembar 2015. u 23.26
Uvjek me je zanimala psihologija, na faksu sam uzimala nekoliko predmeta samo iz ljubavi prema njoj. Ali nije to moja profesija jer nije mi se dalo ići dalje na faks, tj. nije mi se dalo da i magistriram.

Rjesenje tvog problema je samo u tebi, ali donesi odluku vise slusajuci intuiciju (srce) nego mozak.Mozak se cesce zezne, kalkulise itd.
Tako dok slusas mozak, on vise radi neke kalkulacije npr. kad razmišljas o tome kako nisi postigao vise materijalnih stvari (velika kuca, skupo auto, brojanje tvojih godina i tako te stvari). Kad slusas intuiciju, bude vise trenutaka kad si sretan, lakse ćeš pronaći sebe i posle će sve doći na svoje. Možda ti intuicija bude rekla da ne možeš ostaviti sina,ko zna (osim tebe).
Mexico1
(Trust_Nobody)
25. septembar 2015. u 17.40
Ne želim previse da pišem ali par savjeta samo...Nigdje vise nije kao sto je bilo prije 10,20 ili 30 god...pa ni u Zimbabweu.Sve se promijenilo pa i u nasoj zemlji,a ponajvise ljudi.Dole ćeš biti veci stranac ako se vratis nego sto si sad u Canady.
Znaci prvi savjet ti je da ostanes tu gdje jesi,ali da se promjenis pod hitno.Znaci nema kukanja,joj majko moja ništa me neće,ovo ono,samo padam,saplicem se,jojjjj jesam baksuz, pa dokle vise ovako ili onako i te stvari.
Drugi savjet kojeg povlaci ovaj prvi je taj da promjenis zanat majstore...jer ako imaš tako zlatne ruke,a još ništa nisi ostvario,pa još u dugovima,onda brate batali to što radis pa radije idi u neku kompaniju i radi za satnicu koja je određena za tu vrstu posla koju budes radio...Država ti ne moze uzimati za dijete vise nego sto je zakonom propisano,tako da za početak uvijek možeš sebi placat rentu za stan u kojem si a sve sto zaradis sa strane obaziruci se na tvoje izlaganje koliko si vrijedan je plus,i uvijek možeš dat i nest extra djetetu koje će te cijeniti bez obzira što ne živis sa njegovom majkom.
Pa kad sam se već zaletio,ajd onda da ti dadnem i drugi savjet,kad god imaš prilike izadji malo,nadji nekog prijatelja...pa jel moguće da su svi losi i da ti je još samo familija ostala u zivotu...Ja na Face book-u imam „300” prijatelje...stavljam ih pod navodne znake sa razlogom jer normalno da mi nisu svi prijatelji jer se nakupi sa strane zenine,moje,punice,punca,sure,sestrica,tetka itd...ali yebem ga ja valjda među tih tristo se mogu naći dvojica ili trojica za nedaj boze da može covjek s kim popricat kako treba.
40 god je ništa još si mlad yebo ga ti šta se tako predajes i kao razdiru te neke stvari neznas gdje ćeš ni kud ćeš...Ništa to nije kardinalno brate.Ja sam 5 god.od tebe stariji pa sam i dan danas pun elana i zivosti,samo bi se negdje sunjo,samo ganjam party's,muziku,provod etc...normalno kad se radi radi se,ali zivot je kratak treba i zivjet malo yebiga.
Eto otprilike majstore,mislio sam na brzaka pa se opet rasvrljo...Samo dobro razmisli,ali kad razmislis onda to je to,nema vise i ovo bi i ono bi...U zdravlje i sve najbolje.
Nek je manitou sa tobom!
labudica
(EKV)
25. septembar 2015. u 19.02
Jucer sam prvi put u zivotu saznala za jedan braka kod naših ljudi koji imaju preko 50 godina (a da ih znam lično). Žena je bila prava domaćica i pravila je čak po tri jela, a plus je menadzerka u restoranu.

Nisu u Kan. nego u USA žive, al ih znam jer su iz mog rodnog kraja. Imali su neke teske situacije o kojima ne bi bas ovde posto je ovo tvoja tema, ali bas mi nikako to nije jasno. Njen muž bas nije bio uvjek u nekim stvarima tako zlatan (npr. iso je predaleko sa salama oko žena pa stavljao prilično provokativne slike mladih žena na fejsu), ali ona je nakon toliko godina nasla drugog iz naših krajeva. Možda joj je i to smetalo kod muza, ko zna.

Izgleda će pokusati dovesti tog nekog novog s kojim je bila dok je bila sama na odmoru iako je sve to komplikovano. Ali mene malo nekako cudi kad ti ljudi s preko 50 g nadju poslije nekog drugog, pokusavam shvatiti kako se može neko tada zaljubiti u drugu osobu a da je zivjela dugo s drugim. Da li ja ne shvacam to jer nisam u tim godinama, ili se bas može zaljubiti i tada i to posle drugog muza. :)

Eto i ti tako painter ovde možeš naći nekog isto, osim ako ti nije stalo do te nove žene sto sad nije tu. Pa da li bar pricate na skajp dovoljno često? Ako jeste, pa odi tam nekoliko mjeseci i posle je dovedi ako vjerujes da je to to. Ja i muž smo Bome napatili se oko procedura oko vize kad smo ih radili, a još nismo bas bili finansijski uvjek dobro tada. Nekako smo se izborili, neka jača sila je radila opet u nasu korist iako je bilo puno tih nekih raznih prepreka.
painter
25. septembar 2015. u 23.44
Ljudi, os jedanput, svima hvala na svemu, na savetima, sugestijama. predlozima, iskustvima a bogami I grdnji.
kao sato reoh na početku I dalje me lomi I razdire šta napraviti, volim dete kao zadnju kap svoje krvi ali volim I tu ženu I zaista mislim da neko sa kim bih mogao I lepo živeti I postici svasta.
Da neka ideja bih bila da je dovedem na par godina da I moj sin malo još ocvrkne a I da I ja malo „pristedim pa onda ćemo videti dalje.
E sada dolazi problematika slučaja, ona je već jedanput odbijena za turisticku vizu, sada pokusavamo opet I strahujem da neće proćiopet, zaita mislim da je ona ”PRAVA' iz tog razloga I neželim da tražim neku novu ovde negde I sl, ma neželim nigde, koliko „pravih” može biti zivotu.
ako nju odbiju, ja nemam mogućnisti trenutno ni da odem u srb na nekoliko sedmica a da ne spominjem meseci, da odem kao neki I oma nbrak ovo ono, to ne želimo ni ona ni ja, ocemo da pokusamo neki period da ipak jedemo iz istog tanjira pa da vidimo gde smo.
Dali znamo mnogo jedno o drugom, well. 6 meseci skyp-a u proseku od 2-8 sati dnevno, najcesce oko 3-4, normalno nije u komadu ali u dva puta dnevno. sto to kažem, znam mnoge brakove( moj je bio jedan od njih) gde ljudi dele isti vazduh a ne komuniciraju ni izbliza toliko

Bilo bih idealno ako bih dosla turisticki na 6 mes, taman da vidimo gde smo ako sve fercera čim se vrati opet bih prvio turisticku I najverovatnjije bih pao I brak I onda ko sto rekoh, još par god taman dok mi sin ocvrkne I mogu nazad, aliu šta ako ne bude tako.
Nisam pametan, sa druge strane kanada, kao sto rekoh sto puta , nije mi sela od starta, mada ko sto rece jedna osoba danas,„: možda si bio sa pogresnom osobom pa zato I nije sela”, nisam o tome razmišljao pre, ali ima jaaakooo puunoo istine u tome

vreme će pokazati
obicno
(.)
26. septembar 2015. u 01.14
samo dvije stvarcice
-covjek može i sa 50, 60, 70 da se zaljubi i da zavoli nekoga. Stariji su samo oprezniji pa povuku kocnice kojima se blokiraju, ali kad kocnice popuste ili ti nedaj boze otkazu ... auu
-onih PRAVIH može biti vise, svaka nova veza može biti PRAVA, prava na neki svoj način. U pitanju je samo rok trajanja
labudica
(EKV)
26. septembar 2015. u 14.35
obično, na šta mislis tačno s ovim blokiranjem / otkazivanjem kocnica ?

Ih painter, onda je to prava veza ako se na skype toliko cujete. Da je samo i sat-dva na dan dovoljno vam je cvrsta veza. Pa sretno onda, šta god bude. Ma ovi su sad samo sve strozi, zato je odbijena. Znam ja dosta njih sto su odbijeni,i sama sam prošla te situacije, ali smo izdrzali i na kraju i uspjeli. Ali to je samo jer su ovi sto sada vladaju mjenjali i postrozili pravila za vize. Al sad će izbori, bilo bi gadno kad bi ovi ''plavi'' opet vladali, nisu bas bili dobri ni za šta skoro. :)

labudica
(EKV)
26. septembar 2015. u 14.55
Ja njima i nisam toliko puno zamjerala te neke sitnice zbog kojih sam ja sama bila kriva, npr. nisam htjela dostaviti privatna pisanja, a i nisam znala kako napraviti ''screen shot'' i isprintati one sve onolike sate pricanja s muzem. Znaci, ne mogu da vjerujem da sam tu ispala toliko glupa jer se nisam iz prve se dovoljno potrudila to napraviti i informirati se kako se to radi i jer sam mislila da će proćito sve i bez toga, i da će se dodatno nasa privatnost biti sacuvana. I zbog tog nije uspjelo prvi put, al drugi put su vala dobili tonuu listova toga i naucila sam brzo i sama, bez icije pomoći kako se radi „scren shot” al tek poslije kad sam saznala da je to trebalo napraviti.

E jedino sto sam im zamjerila i to puno je ono vracanje njega prvi put i ono sto im procedure traju sve duže i duže. Npr. neke godine je to trajalo 9 mj, pa onda 10 mj. pa onda 11 mj. I pitaj Boga kolko je sada mj. za ove ljude koji sad moraju kroz sve to prolaziti.
Oberstaatsanwalt
27. septembar 2015. u 17.29
Ma KO zna bil te ona htjela da živite u Srbiju. Neko čak i kaže da je vaznini izbor mjesta zivota od izbora partnera, mada ja ne mislim tamo.
Ovako kako je obični napisala je neka dobra varijanta za tebe. A dijete IMA pravo na tebe koliko i ti na njega, znaci pitaj i njega.
Oberstaatsanwalt
27. septembar 2015. u 17.39
Uzmi neki ...beni kamion i radi. Kakva Srbija, cijeli Balkan umire odigrali. Ta te hoće da.pobjegne. Gdje ti živiš? I.dijete te hoće. Pitaj njega a ne ove dežurne psihijatre sa sc...
Oberstaatsanwalt
27. septembar 2015. u 17.45
Samo da kažem da su ti.dugovi isto pakao. To.obara i uništava čovjeka. Mislim da.je.i to.tvoj problem jer si u dzehenemu sa tim.dugovima, koliko sam.skonto iz tuđih pisama.i opširan si užasno...
obicno
(.)
28. septembar 2015. u 16.44
obično, na šta mislis tačno s ovim blokiranjem / otkazivanjem kocnica ?
...

Osoba od 50,60,70... godina se isto može zaljubiti i voljeti kao i ona sa 15,16,17... I to (potpisujem) bez izuzetka!

Jedina razlika je u toma sto starije osobe imaju vise iskustva koje ih drzi na oprezu (kako pozitivnih tako i negativnih, dozivljene velike ljubavi kao i veioka razocarenja), imaju vise moralnih predrasuda nametnutih od drustva, okoline ili samih sebe (stid pred rodbinom, posebno vlastitom djecom, unucima), imaju možda nešto sto nije vrijedno toga rizika (stabilan brak, odgovarajuceg partnera koga postuje i sa kojim se razumije), imaju odgovarajucu materijalnu stabilnost koju ne bi da izgube (zvuci grubo ali nije, samo realno)... eto to su samo neke kocnice zbog kojih se stariji drže pod kontrolom, za razliku od mladih koji misle da ljubav rjesava sve i da će vjecno trajati takva kakva je.

Ljudi koji su dugo u braku - pa i stabilnom (da ne kažem srećnom jer taj mi je izraz malo naivno djetinjast), teze će dopustiti da ih ponesu neki novi leptirici u stomaku jer su svjesni šta imaju a ne znaju šta bi dobili da se povedu za osjecenjima. S druge strane, ako u braku mnogo toga ne stima lakse će se osloboditi svih kocnica i dopustit će da ih ponesu osjecanja pa makar i sa neizvjesnom buducnosti (šta ima da izgubi osim lošeg braka?).

painter
29. septembar 2015. u 09.20
pozz svima opet
Sat da kažem, tačno da se covek može zaljubiti I sa 50, 60 , 70 itd
Tačno I da sam se I ja verovatbo zaljubio, da neću to da krijem, volim tu ženu ma koliko suludo zvucalo, ali mi se čini da svi ovde propustaju poentu povratka.
Ja sam zarko zeleo da se vratim I pre nego sto sam nju uppoznao.Poprilično od kada sam dosao u kanadu sm hteo nazad, već posle prvog meseca, a to je bilo pre vise od decade, I ništa se nije promenilo, želim I dalje.

Neko rece gore, dete se ne napusta, tačno, ali dete uglavnom ide sa roditeljima, svi mi smo kao deca p;ratili naše roditelje koje god da su njihove odluke bile, znaci deca su pratila rodciteljsku volju, a u mom slučaju ja pratim volju moje bivše supruge, nemam problema uopste ako bih ona dozvolila( što se neće dogoditi) da dete ide sa mnom.
U prevodu morao sam biti ovde zbog nje dok sam bio u braku, a sada ispada I kad vise nisam u braku da moram ako želim da vidjam dete.
Da pitam dete, I on ima prava, slazem se, I razgovarao sam sa sinom na neki način, judi on je još ni celih 8, kako može uopste razumeti moje potrebe I razloge, normalno da ću mu nedostajati I da ne želi da igde idem, zanima me šta će reci kada bude bio 16.

Ovo za dugove I kamione, kao da si mi citao misli, I ja se nosim istm mišlju da sednem za volan I vozi dok ti oci ne pobele, a onda još malo, da se izvucem iz tih problema, to resasva deo price, ali srce I dalje oce da drugu stranu okeana.

Ljudi, ne znam šta da vam kažem, mnooogoo nezgodno I velika raskrsnica u zivotu.
I da Za tu osobu sa kojom sam u „vezi”, želi me I oce I u srbiji, njoj kanada ne treba, I sama mi je sto puta rekla kada god poželim da dodjem zqa srb dobrodosao sam, ona bih dosla ovde samo iz razloga sto zna I vidi I razume koliko mi je teško da napustim sina, tj da odem od njega, nebih ga nikada napustio u tom smislu reci,m samo sto fizicki nebih bio ovde za njega
obicno
(.)
29. septembar 2015. u 13.52
Painter-e, ova prethodna replika se nije odnosila na tebe već na labudicu koja me je konkretno pitala jer ona to nije razumjela kako se stariji mogu zaljubiti. Pritom ona sama je u fazi (zivotnoj) kad se još uvijek sve rjesava ljubavlju, sto je sasvim u redu i u toj fazi se to sve zaista tako i radi dok ne dodju neki drugi faktori (djeca, dugovi, starost, nezaposlenost, bolest ...)

A sad opet da se vratim tebi: ne može tebi NIKO ovdje a ni u reali dati odgovor na tvoje pitanje jer bi ti da ti neko kaže bas ono sto ti hoćeš da cujes, sve ostalo za tebe nisu odgovori.
Ko bi ti sada rekao: idi nazad u Srbiju to je najpametnije i najbolje za tebe (a to ti želiš od nas da cujes) bio bi totalno ili nezreo ili neko ko te (iz dosade) napucava ili se sali sa tobom. Ljudi ti govore, svako iz svog ugla, na koje faktore bi oni gladali, kako bi oni rezonovali uzimajuci u obzir podatke koje si iznio: godine zivota, porodicno i dusevno stanje (kompletno), materijalno stanje. Uzimajuci pri tom u obzir i neka vlastita iskustva ili iskustva iz poznate okoline.

Pa još jednom da ti zaokružim sve:
šta ostavljas a na šta ides, sa kojom podlogom (osim onom dusevnom, nevidljivom) se vracas, da li je vrijeme povratka dobro iskalkulisano.

Ako ti se ide grlom u jagode, ti se odmah spakuj i idi. U svakom drugom slučaju moras imati i neki PLAN B i neku materijalnu podlogu (pred ovim ti stalno zatvaras oci!). Pazi da ne dodjes za koju godinu u situaciju da molis to svoje dijete da ti pomogne i da te razumije jer si se zaletio i zamisli koji će ti odgovor ono tada dati.
painter
29. septembar 2015. u 17.40
e Obično
Lagao bih ako bi reko da nisi u pravu, ima malo I toga da covek želi da mu kaže ono sto želi I da cuje, mada mislim da smo svi pomalo takvi.
Ali evo bas dok ovo pišem radim na planu B I mislim da sam I nasao moguće rešenje.
Nime mislim da ugasim moj shop I predjem u kamion, imam nekoliko drugara sto imaju I svoje kamione I voze za druge, varijanta je par mesci ovde, par u srbiji, normalno ne od sutra, trebace neko vreme za podlogu ali za neko vreme.
Tako bih dobio da ipak jesam sa sinom, opk ne non stop, ali sam tu, a imao bih I moj neki dusevni mir, tj stanicu da napunim baterije.
Ideja je u razradi, znaci još nioje sve sigurno, ali radim na detaljima
Pantija
10. oktobar 2015. u 00.30
Ovo lici na krizu srednjih godina, kada ljudi analiziraju svoje zivote i porede ih sa svojim snovima iz mladosti, pa ih hvata strah da im prolazi poslednji voz da žive neke uzbudljive zivote...

Detetu treba otac i ti kao otac imaš moralnu obavezu da svoje sebične zelje stavis u drugi plan. Kada dete odraste i osamostali se, onda možeš da od svog zivota radis šta hoćeš, a do tada gledaj šta je u njegovom interesu. Decu nikada niko ništa ne pita, ni kada ih prave, ni kada im menjaju skole, gradove i zemlje, ni kada im roditelji razrusavaju porodice, ni kada ih roditelji napustaju.

Znam da zvucim ostro, ali videla sam previse slučajeva gde roditelji tako ganjaju neke svoje ideje, a sirota deca pate u potaji...
painter
11. oktobar 2015. u 23.49
Mogao bih da se složim sa većinom toga, gotovo sve, ali ima jedna bitna stav.
Cisto metaforicko pitanje, a šta ako taj roditelj doslovno mentalno oboli zbog bivanja tamo gde ne želi, šta ako upadne u takvu sepresiju da vise nije dobar ni sebi ni detetu ni druztvum šta ako postane opasan I po sebe I po okolinu ukljucujuci dete.

Jel su sve ovo sebične zelje???
nekzem da sam u tom stadijumu, ali da me depresija tuce, tuce me već zadnjih 12 god, zato I pokusavam da nađemneko koliko tliko razumno rešenje da budem tu I za dete a da I sebe sacuvam.
Pantija
12. oktobar 2015. u 13.37
Ako te depresija tuce već 12 godina, a dete ti ima 8, onda znači da si ga svesno pravio kada nisi bio spreman da budes roditelj. Sto će reći da si i tada mislio vise o svojim zeljama, a manje o zivotu tog deteta.
Nemoj samo da pricas da se dete desilo slučajno, niste planirali, niste znali da će to da se desi i slično...

Ceo tvoj post zvuci kao da ti treba naše odobrenje, pa eto, evo imaš i od mene – idi prijatelju kod nove devojke, pocni novi zivot pun radosti i veselja, a dete će već nekako odrasti i otici svojim putem. Ne možeš ti ni njemu da valjas ako si depresivan i nije ti dobro, a i ko će da brine o tebi ako nećeš ti sam, zasluzujes i ti svoju sreću i ovo ti je sada prilika koju ne treba da propustis…
Ton_ka
(n/a)
12. oktobar 2015. u 18.52
Mac sa dve ostrice, sto god da odlucis neka vrsta kajanja ti negine .

Preispitaj sebe kako je tvoje dete podnelo razvod.
Ako je podnelo „lakse” sto je verovatnije, jer mladja deca to lakse prihvataju, onda će i tvoj „nestanak” iz njegovog videokruga lakse proći seti se, ti već jednim delom nisi u njegovoj blizini i on se već navikao na to. To sto ćeš otici ne znači da prestajes da postojis za njega.
Pokusaj na tebi znan način da mu objasnis da ćeš uvek biti njegov tata, ma gde on ili ti bio, da ćeš uvek biti tu za njega, u mislima, preko telefona, skypa... ali da je tvoja zelja da odes i pokusas nešto drugo.

Ko zna šta buducnost nosi.
Može se desiti da ako ne odes i ostanes tu, sin ti jednog dana kaže da si ipak trebao da odes, jer bi možda vise voleo da je imao srećnijeg tatu negde tamo daleko, nego depresivnog blizu...

Oberstaatsanwalt
12. oktobar 2015. u 19.04
Mislim da će propasti i ovako i onako.
Cubrilo
14. oktobar 2015. u 13.56
Kao neko ko je sličnog uzrasta i u relativno sličnoj situaciji mogu da kažem sledeće:
Prethodno mesto zivljenja mi je bila jedna evropska zemlja, i kako ti kažeš „nije mi legla” od samog početka. Sada shvatam koliko sam pravilno postupio sto sam otisao, iako u sustini nije bila „krivica” u toj zemlji nego u meni, ali kad nešto „ne ide” treba menjati, a ne pokusavati „na silu” i docekati da ti drugi (i ti sam sebi) posle prebacuju: „gubitnik, luzer, nije ni za šta, nigde mu ne valja”
Sada živim daleko odatle (ne čak ni u Evropi) i ovde sam relativno zadovoljan. Imam porodicu, nemam familiju ali svejedno osecam se solidno. Može supruga (daleko bilo) da me ostavi, i dete da odvede, naravno bilo bi mi emocionalno teze, ali samo mesto mi odgovara i osecam se „svoj na svome” a ne drugog (treceg) reda. Smatram da je bolje biti zadovoljan na Aljasci, nego nesrecan u Njujorku ili Kaliforniji, ma šta mi drugi o tome govorili.
Što se tiče deteta ne bih nikada vestacki održavao blizinu s detetom, ako već ne živimo zajedno (u porodici). Naravno da je bolje za oboje da se vidjamo nego da se ne vidjamo, ali je egzistencijalno pitanje vaznije. Dete MORA imati materijalnu podrsku (koja je naravno i moralna, mada to deca mogu da shvate tek posto dostignu određeni uzrast), a fizicka bliskost je dobra ako je ima, ali ne po svaku cenu.
SimonidaKraljica
(Dum spiro spero.)
15. oktobar 2015. u 09.48
Dete možeš da vidjas svakodnevno preko Skajpa, pa je to bar nešto da ne izgubite sasvim kontakt. Osim toga, možeš da se dogovoris sa bivškom suprugom i da uzmes dete za vreme odmora na malo duzi period, ili da svaka tri meseca ides u Kanadu na po nedelju-dve dana. Postoje milioni mogućnosti kako da zadržiš kontakt sa detetom, a samo jedna mogućnost kako da budes srećan. Tako da je odgovor prilično jasan.
Ton_ka
(n/a)
22. oktobar 2015. u 12.29
http://www.eniax.net/teško-je-biti-heroj-tude-ulice/
strunfeta2
05. novembar 2015. u 02.51
Ja mislim da je tvoj sincic dovoljno zreo da te zapamti kao oca, ja sam živela s bakom od 3 god posto su se moji rastali, I živeli su njih dvoje na drugom kontinentu a ja kod nas al dolazili su kad je ko mogao 1u 5 god al meni ništa nije falilo kod bake a mislim da neće ni maleckom kraj majke, prati srce svoje al djete nemoj zaboraviti, tel,skype budi uvek u kontaktu I necete zaboraviti , ja moje ne mrzim znam da je tako moralo da bude
LeaDiKaprio
(shumska)
15. novembar 2015. u 19.38
Rođenje deteta je veoma ozbiljna stvar... Ljudi prave decu iz zabave i radjaju ih jer šta drugo da rade kad je beba već u stomaku. Gomila dece rođena je iz potpuno pogresnog razloga. Gomila roditelja nebi prošlo test roditeljstva. Kada bi roditeljstvo bilo shvaceno ozbiljno kao ucestvovanje u saobracaju i kada bi buduci roditelji polagali test pre nego sto naprave dete, pola planete nebi nikada bilo rođeno.

Dete bi roditelju trebalo da bude najvaznije na svetu. Roditelj bi trebao da svoje potrebe stavi kao #2, a detetove kao #1, dok dete ne izvede na put. Nama roditeljima se zivot vraca, ali tek kada deca odrastu. A dok ne odrastu - pravdao ti kako god hoćeš - pravi roditelj nikada ne ostavlja svoje dete.

To sto hoćeš da odes nazad zapravo govori da ćeš svoj problem i racun za svoje zivotne odluke koje su se danas pokazale pogresnim ostaviti svom detetu da placa. Ne znam kome roditelju pri zdravoj pameti može da padne na pamet da je roditeljstvo preko Skypa nekom q- vredno. Mora da se salite?? To dete će da ide kroz zivot ranjenog srca jer tata nije tu. Niko tatu ne može da zameni. NIKO. Ni deda ni baba ni ujak, novi mamin muž. Pogotovu muskom detetu. Svom sinu ćeš biti potreban kada krene u skolu, decaci u tomuzrastu polako napustaju mamu i okrecu se tati.

Decak uci od oca šta znaci biti muskarac. Ne preko Skajpa i kad se nađete neko svakodnevnim kontaktom. Sin gleda šta otac radi i na njegovom primeru se uci. Ako ti odes, ko će da nauci tvog sina?? I kako možeš pobogu covece, zar ti se dusa ne odvaja od tela kad pomislis kako napustas rođeno dete? Šta te to vaznije ceka, bilo gde na planeti???

Odnos za ocem je za musko dete ono sto ga formira kao coveka, sto oboji njegov zivot, ZAUVEK. Ti si spreman sve to da bacis u vodu. Strasno. Strasno da nešto takvo uopste pada na pamet.

Glavu da skines i da odneses kod vulkanizera da je izbalansira. Ili idi u kasapnicu i izaberi novu. Vidi da nadjes neku sa mozgom koji funkcionise.

Mogu samo da ti kažem: kao oca, sram te bilo!
LeaDiKaprio
(shumska)
15. novembar 2015. u 19.53
Cisto metaforicko pitanje, a šta ako taj roditelj doslovno mentalno oboli zbog bivanja tamo gde ne želi, šta ako upadne u takvu sepresiju da vise nije dobar ni sebi ni detetu ni druztvum šta ako postane opasan I po sebe I po okolinu ukljucujuci dete.

Jel su sve ovo sebične zelje???
nekzem da sam u tom stadijumu, ali da me depresija tuce, tuce me već zadnjih 12 god, zato I pokusavam da nađemneko koliko tliko razumno rešenje da budem tu I za dete a da I sebe sacuvam.

------------------------------------

Ne verujem da se u tvom slučaju radi o tome. Meni se čini da ti duboko u sebi znaš da je odluka da napustis dete najsurovija koju možeš da doneses, ako izuzmemo da mu naneses teske telesne povrede ili ga lisis zivota. Nemoj da zaboravis da su dusevne povrede često teze od fizickih.

Zivota ima gde god da si. Imaš zlatne ruke, imaces za sebe i za dete dokle god živis. Ne radi se o tome kako je tu gde jesi, nego kako je u tebi bez obzira gde se tvoje telo fizicki nalazi.

Sto znači da ti može biti dobro u Kanadi i može ti biti loše nazad u domovini. Radi se o odluci šta hoćeš, šta ti je u zivotu bitno, i kuda bi hteo da ide tvoj zivot. Ne radi se o ovome tamo ili onome onamo, sve je to između tvoja dva uveta.

I ako jeste, onda je samo pitanje tvoje odluke. Ti možeš da odlucis da ostanes, da budes uz svoje dete dok odrasta, da nadjes bolje drustvo, da nadjes bolju ženu, da nadjes bolji posao ili musterije koje bolje placaju.

A možeš da odlucis i da odes. Da tvoj osecaj zadovoljstva ne zavisi od toga koliko je tvoje dete nesrecno tvojim odlaskom.

Verujem da za obe varijante imaš dovoljno razloga i za i protiv.

Ja bih ti preporucila da pocnes da razmišljas zašto bi ostao, a ne da pekmezis zašto bi otisao.

Takvi smo napravljeni, da nam ostavljanje deteta nikada ne zvuci kao dobra ideja, zato si i izvukao tesku artiljeriju, maltene ćeš da odapnes ako ne odes. Idi molim te, koje lupetanje, sram te bilo. Kao da ga niste dovoljno izmaltretirali razvodom, sad još i otac treba potpuno da ga napusti. Boze dragi, kakvih ljudi ima...

I samo da ti kažem da bi dete lakse prezivelo da se izvrnes i casno odapnes nego da ga napustis. Fakat da te je uzeo grip, srcka, ebola, lakse je prihvatiti detetu nego da si svojom voljom odlucio da ti on nije dovoljno važan faktor u zivotu da budes pored njega. To je rak duse od kojeg će ti dete patiti, ma šta da ti kažu ovi, oni ili neki treci.

Nema ničeg tuznijeg od deteta kojeg roditelj napusti. Siroce pored zovg oca. Sram te bilo da uopste imaš dilemu, kakav si ti otac, uzas.
puppy
(student)
05. decembar 2015. u 13.26
vrlo jednostavno...sreća nije u Sriji, ni u familiji koja je dole, a ni u najvecoj srodnoj dusi...sreća i zivot su tu pored tog dijeteta...ako nisi pored njega dzaba ti sve ...uvijek ćeš biti ne srećan...kao roditelj mogu ti smao reci jedno...sreća mog dijeteta je ispred svake moje sreće i mog ziota...kad ono nije sretno vjeruj mi ni ja nisam...a ti sad razmisli koliko će tvoj sin biti sretan ako odes od njega..sretno u svakom slučaju šta god odlucis
puppy
(student)
05. decembar 2015. u 13.35
i još nešto sto zaboravih da dodam ...ti kažeš kad ti sin napuni 18 godina neće te toliko vise trebati...e vidis jarane :-)) tu si se za*ebo...dijete te treba cijelog zivota bez obzira na godine...evo meni npr je 40 i ja dan danas hoću da crknem ako se ne čujem sa mojima...njihovo prisustvo mi je vaznije sada nego ikada...pa ti vidi...i iskreno ne znam kako ću prezivjeti kad im dodje sudnji dan...
skoljka
(student)
07. decembar 2015. u 01.12
Puppy, ajde i ti sad pretera malo. Lea ima point, ali i ona ga malo zacini sa onim sram te bilo. Ja se ni malo ne slazem s tim da ti se zivot vraca tek kad djeca odu, e pa svasta. I ovaj covjek što se razveo nije se razveo iz svog hira. Koliko sam pratila, on je htio da radi na tom braku, al bivša je to sve olako bila shvatila. Tako da c'mon pepole, apsloutno ste pregrubi i preterujute.
Gospon postavljacu, meni se čini da ćeš ti biti uz sina gdje god fizicki da si, takav utisak dobijam kad čitam tvoje postove. Nadam se za tebe da ipak nadjes neku srodnu dusu tu gdje si sad i da ne moras da se suocavas sa tako teskim odlukama.
Krasotica
(magistra)
20. decembar 2015. u 05.35
Kanada jesete pasja zemlja i rastužila bi svakoga (i mene je pa sam se vratila). Ali, bila sam sama! Ti stalno govoriš kako nemaš familije u Kanadi, a tu je tvoja SVA familija, tvoj sin. Iskreno, znajući sada šta je to imati dijete, čudom se čudim da neko može živjeti bez djeteta (makar to bio i otac) i da bi usrećio bilo kakav drugi život. Ti si zanatlija, možeš dobro živjeti u kanadi još 7-8 godina dok mali poraste, pa idi onda...
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Mantra Bracelets?

Life Press

.