-Ima jedna stara i gruba poslovica: „Kad detetu guza orutavi,od vaspitanja vise nema ništa”
-To je posledica propusta dosadsnjeg vaspitanja i nedostatak vaspitanja od drugog roditelja,pospesena pubertetskim razdobljem.
-Ako ih u ovom razdoblju,na neki način,zanemaris to bi bila velika greška !
-U razdoblju si kad najviše paznje moras da posvetis njima,sto vise da razgovaras i razmenjujes mišljenja sa njima,ali na način da ih uvazavas kao odrasle licnosti,čak i da intezivnije uvedes u njihov zivot bivšeg muza (ili ocuha),oni su u razdoblju kad moraju da nauce axiom: PRAVA nose sa sobom OBAVEZE i ODGOVORNOST,a POSLEDICE (pozitivne ili negativne) snose sami.
-Biti roditelj,znaci žrtvovati se ceo zivot,za svoju decu...to je to.

Ja sam se svadjala sa sestrom i to bas stalno i svakodnevno, predskolski uzrast pa sve do 3-4 razreda OS. Ono sto su moji roditelji pokusavali da urade je da srede sestru i mene, da nas dve promene, prevaspitaju, kazne do besmisla. Kao sto neko gore rece posle nekog vremena smo to prerasle, postale smo drugarice.

I tu je kao problem bio rešen.

Jeste, ali u q'ću.

Ono sto je trebalo da se resava kada smo se poceli svadjati je NJIHOV odnos. Deca nisu pala s Marsa pa da bude kao iju iju šta je sa ovom decom na koga su ovakva postala??

Za ono sto rade nasa deca MI RODITELJI smo odgovorni. Deca imaju sirok dijapazon nacina da nama, roditeljima, kažu da nešto nije u redu, da im nešto fali, da mi kao roditelji idemo pogresnim putem, da smo zalutali.

U mom slučaju moja i sestrina svadja bile su kopija odnosa mojih roditelja. Od njih smo naucile da je svadja prihvatljivi način komunikacije.

Ja ovo naravno nisam znala kad sam bila mala, meni je samo sestra isla na zivce i strasno sam patila zbog čestih i besmislenih svadja svojih roditelja. Sada kao majka znam mnogo vise o deci i o svom uticaju na njih.

Gospodja koja je postavila temu kaže da se razvela od muza. To je veeeeeeeeeeeelika crvena zastavica i rotaciona svetla takođe. Ne znam ni za jedan razvod kome nije prethodila svadja i trzavice u porodici.

Ja bih pretpostavila da se deca ponasaju kako se ponasaju iz dva razloga:
1. Naucila ponasanje od roditelja
2. Iskazuju svoje frustracije zbog razvoda

Na osnovi minimuma info koje imam da sam na tvom mestu pricala bih sa decom šta je razvod za njih znacio i kako su se snasla u svemu tome. Ovo će biti veoma tezak razgovor sa decom jer ako su deca iskrena (sto je preduslov) ono sto ćeš cuti to je da ste i ti i ex muž losi roditelji. Nema roditelja koji bi na ovo mogao da ostane ravnodusan tako da moras da budes pripremljena.

Kao prvo i osnovno ne smes da uletis u opravdanja i da pokusas da dokazes da si bila u pravu, da nisi mogla drugacije, da ti je teško, itd. Decu to ne zanima - i ne treba da ih zanima. Ne stavljaj im na pleca roditeljske muke (koje su i za roditelja teske). Kada im das reč da ti kažu kako se osecaju MORAS im dozvoliti da ti kažu sve šta imaju bez posledica. Ovde se ni ne radi o tome ko je u pravu, već o tome kako su se deca OSECALA kroz ceo proces.

Ono sto treba da ponavljas stalno je „kaži mi nešto više o tome” pa makar da ti pricaju koji si ti promasaj od majke.

U svakom trenutku treba da znaju deca da je tvoja ljubav neogranicena u beskrajna, ma šta da kažu i da urade.

Takođe moras da im „das pravo” da se osecaju kako se osecaju. Na primer, ako ti cerka kaže da se osecala izgubljeno jer si izbacila muza iz kuce (ovo je samo primer, ne kažem da jesi), te da te je mrzela posle toga - umesto da kažeš „ti znaš šta je radio po kuci” ili „pa prevario me je šta sam trebala da radim” ili „zašto MENE mrzis”, treba detetu reći da je strasno sto je bila svedok svega toga, i sto su bas njeni roditelji morali da se razvedu.

Deca fenomenalno reaguju kad ih slusas i kad se sa njima saosecas. Njehova ljubav prema roditeljima je snažna i ona sama žele da im roditelji budu dobri. Spremna su sve i svasta da oproste i zaborave, samo ih treba tretirati kao ljudska bica zavidnog nivoa inteligencije. Uvo za slusanje i rame za plakanje. I ljubav, beskonacno ljubavi.

Malo je teško ne biti kritican i ne uzvratiti vatru kada si napadnut. Svejedno, deca su zasluzila iskrenost i postovanje od strane roditelja. A ne da se pusti da samo prođe, to je neodgovorno.

Sem ako je roditelju vise stalo do rođenog ega nego do sopstvene dece. Ima i takvih među nama, bez svake sumnje.

Jesi se zanijela sto jest jest,još samo da si nešto rekla ehhh...
Znam x slučajeva gdje djeca odrastaju sa jednim roditeljom pa su mirna i dobra djeca,sto znači da ovo o cemu si najviše potencirala uopste nije razlog za takvo ponasanje.

Treba sjesti sa snjima i pricati...Ne samo jednom pa ako šta bude,nego kad god se ima vremena...I opet,kažem OPET !!...treba 50% prica a 50% sreća pa da se desi da se stvari pocnu odvijati pozitivnim smjerom,pogotovo sto su djeca trenutno u najgorim godinama(pubertet),kad misle da su ufatili boga za jaja i da su pametniji od tebe koji si ih stvorio.

Ne preterujte sa osudama!
Svađe između braće i sestara su tako uobičejena i normalna pojava u tim godinama.
Šta, vi se niste svađali sa svojom braćom i sestrama kad ste bili deca!?

Ja nemam tih dogodovština, jer sam starija od svoje sestre 17 godina, ali moja braća od tetke su se kao deca tukli, to se cela zgrada tresla od njihove galame i svađe.
Ne samo oni, nego je bilo tako u svim porodicama gde je bilo više dece.
Moj muž i dan danas nosi pečat na ruci od vrele pegle, kojom ga je njegova sestra počastila, kad su bili tinejdzeri od 14-15 godina.

Sve to spada u period odrastanja. Sve će to brzo proći, a jednog dana kad odrastu rado će se sećati tog perioda, evocirati uspomene iz detinjstva i smejati se svojim dogodovštinama iz mladosti.

Roditeljima nije lako da se sa tim izbore, ali budi smirena i postavi se kao autoritet.
Nema svrhe da se sa decom raspravljaš, jer time samo još više podstičeš svađu.
Ja sam retko kad povisila ton na svoje dete.
Dovoljan je bio samo jedan moj pogled, pa da se smiri.

Ne preterujte sa osudama!
Svađe između braće i sestara su tako uobičejena i normalna pojava u tim godinama.
Šta, vi se niste svađali sa svojom braćom i sestrama kad ste bili deca!?

----------
bas tako,Kriska
moji su svkodnevno smetali jadan drugome,svadje između njih bile su
svakodnevne a,danas ne mogu jedan bez drugoga.

To ti je dobra ideja, kriska.

Ja bih još dodala - za ovu mamu je kasno, ali ima za koje nije - da se proces ucenja dece o odnosu među sobom pocinje još od malih nogu. Kako se odnose deca jedni prema drugima i kako se odnose clanovi familije jedni prema drugima.

Prijateljica je imala sličan problem. Cerke 2 godine razlike kada su dosle u pubertet pobudalile. Ona htela da bezi od kuce, kaže svadja non stop.

A onda kad se malo odmota klupko ispada da su se dzapale od mnogo ranije i da imaju mnoge nerasciscene racune. Stavise, prijateljicu muž tretira na isti način - davi je ko zmija zabu za kojekakve budalastine, ma ništa on njoj nije zaboravio. Stalno neko spustanje i prepiranje oko trivijanih stvari.

Druga stvar, oni su prihvatili „prirodnu” varijantu a to je da se ne mesaju u zivot svoje dece. Samo da nema discipline da se deca ne traumiraju. I kad kažem „discipline” ne mislim na batine, nego na boundaries koje se moraju postaviti u decijem svetu.

Tako da su cerke morale same da izlaze na kraj sa svojim problemima, niko ništa nije pricao šta valja da se radi, samo šta ne valja, šta ne sme, šta ne može... Stalno kritika onoga sto je uradjeno a nikada uputstvo deci šta da rade i kako da se ponasaju sledeći put.

Obrni, okreni, svaki put ispadne tačno da su deca onakva kakvim ih mi napravimo. Nema nigde na nebesima krivca ili madjionicara, ili Svevisnjeg koji nam ih je uvalio samo jedno jutro - ove svadjalice, neotesane, problematične, lenje, neuredne, itd - za onu nasu finu i pristojnu decicu.

A-a. Jok. Sami smo ih takve cinili, kao Lego kockicama: blok po blok, kockicu po kockicu.

Pre svega nije fer da se sudi ženi zato što je pitala za savet. Ona pokusava da bude dobra majka. Nemojte da mi kazete da ste svi idealni roditelji. Zašto i kako se razvela je njena stvar.

E sad, pubertet. Moji roditelji su imali/još uvek imaju jako dobar brak. Nije bilo nekih trzavica među njima. Evo i danas u ranim sedamdesetim idu u setnju svaki dan i drže se za ruke.

Moj brat i ja u tim nekim godinama smo se mlatili samo tako. Rade hormoni. Sada ne možemo jedan bez drugoga, najbolji drugari. Grlimo se, ljubimo se ... kuvamo zajedno. On ima divnu porodicu i 2 prelepe dece.

Neko je spomenuo i ja se potpuno slazem. Tretiraj ih kao odrasle, pokusaj da pricas sa njima cesce. Reci im da će jednog dana imati samo jedno drugo. Reci sinu da postuje sestru, da joj kupi cvece za rođendan i te neke sitne stvari.

Ali isto tako napravi neke granice i reci im šta je dozvoljivo u kuci a šta nije i budi cvrsta. Ti njih izdzavas, ne oni tebe. Ti si majka i gazda u kuci.

Reci ću ti jednu malu pricu. Bio je moj 18sti rođendan. Ja pitam moje da odu u vikendicu tog dana. Dolazilo mi je oko 30 drugara i drugarica. Moji su bili stvarno super i verovali su mi. Bila su to neka vremena kada ni meni ni mojim prijateljima ne bi palo na pamet da pravimo gluposti. Popilo se malo vina, vise koka kole.

Ja kažem tati, pre rođenjdana, pa povedite i brata koji je mladji od mene. On meni kaže 'Sine, dolazi ti 30 drugara i drugarica a nećeš da ti brat bude na rođendanu'. Ja ga gledam belo. Cale bio mudar, pa mi kaže 'što ne pustis brata da pusta muziku, kasete već imaš a on to voli'. Ja rekoh, dobro ajde. Moj mali brat se polomio oko muzike, čak je isao okolo i sluzio ljude sa hranom i picem. Najbolji rođendan. Nismo se nikada vise nismo posvadjali ni potukli.

Onda je on poceo da prica o nekoj curi u koju se zaljubio i tako ... Dao bih zivot za njega sada.