Hvala vam na odgovorima. Mislim da mi je vece cimanje da se u srbiji razvodim, nemam ni para za advokata, osecam se tako bespomocno, zatvorena sam u kucu, ne radim, ne družim se ni sa kim, nemam ni dozvolu za auto, zivot mi stoji u mesto, svaki dan mi je isti. Zelela sam da zavrsim neki kurs, da radim, da idem u skolu i naucim bolje jezik, a on me u svemu tome sprečava, sve mora po njegovom i ne shvata koliko mi je teško iako sam bezbroj puta pokusavala sa njim da pricam o tome on ne shvata ili ne želi da razume. Zelela sam još pre dve godine da se razvedemo, on ne želi ni u ludilu, znam da ni sada to ne bi mirno prihvatio, nemam na koga da se oslonim, verujte mi da mi je jako teško... Ne znam ni sama kako on ne shvata da nam je brak propao, ne spavamo u istom krevetu, skoro dve godine nismo imali odnose, živimo kao da smo prijatelji a kao prijatelja ga samo i volim...A što se njega tiče ni on meni ljubav ne pokazuje, on zna samo „Volim te” da kaže, da pokaze ne zna, da me voli ne bi mi branio da imam zivot i da budem srećna, da Imam posao koji me ispunjava, svaki dan mi je isti, svodi se na sredjivanje kuce i cuvanje dece, imamo dva deteta od 10 i od 5 godina. To me i sputava da odem, plasim se da mi ih ne oduzme jer ja nemam od čega da ih izdržavam,ovako živim po njegovom samo da bih bila sa svojom decom, i ne znam koliko ću ovako, Imam 29godina, želim da živim, ne ovako kao u zatocenistvu, želIM DA ZIVIM! Izvinite sto sam nadrobila ovako... stislo mi se srce čini mi se da će da pukne na atome, osecam se kao u lavirintu iz kog mi izlaza nema, procice mi mladost pored nekog koga ne volim i ciju ljubav ne osecam...

Hvala ti Simba, rasplakao/la si me, tako mi je potrebna reč, neko ko će mi reći da moram da se borim, da ne smem odustati od zivota, da imam motivaciju, ne želim da me deca gledaju nesrecnu, ne mogu uvek pred njima da glumim, osete deca... Koliko želim da odem od njega tako se plasim da će mi ih uzeti, onda mi zivot vise stvarno neće imati smisla, njih dve su mi sve sto imam...

Možda nisam dovoljno o njemu napisala, samo sam zelela nekom da otvorim dusu i kažem kako se osecam jer nemam nikog. Kada mu Kažem da želim da radim on me smatra nesposobnom za rad, ne želi ni po kucama da cistim jer misli da bi meni to bilo teško, a ne da mi sansu ni da probam, jednom, sedeli smo kod njegovog prijatelja i decko me pita zašto nemam dozvolu, pogledala sam u muza i rekla da mi on ne dozvoljava, drug je u sali prokomentarisao da je to kao da nemam pola zivota, na šta je moj muž opet kao kroz salü rekao da meni to ne treba. Milion puta sam ga molila da zavrsim za dozvolu, da mogu decu odvesti kod lekara, u skolu... On mene smatra nesposobnom! Kaže da ne želi da imam neki udes... Imam komsinicu koja je maltene invalid, kreće se pomoću staka, svako jutro vozi dete, a ja koja sam zdrava i prava za njega nisam sposobna, za skolu da ucim jezik sam mu tražila njegov odgovor je „Šta će ti, imaš tv” Ja sam ono sto znam zu tv i naucila, znam 70% jezika ali kada ja trebam nešto da kažem, jedva složim recenicu; znam samo osnovne stvari. Kada sam mu rekla da hoću da imam neku drugaricu, nekog sa kim mogu da popijem kafu, prosetam, na to je rekao „Jeste, ja da dodjem kuci a vi kafenisete, ne može” kontrolise mi i poruke koje pišem sa drugaricom koja se udala u drugom delu nemacke, misli da pricam nešto za njega. Nedavno se onesvestio, zagrcnuo se sa vodom nije mogao da dodje do daha, ja sam se prepala i pocela da placem, tada mi je rekao „Mislio sam da me ne volis jer si hladna prema meni i ne želiš da spavas sa mnom” Bilo mi je jako zao jer je tada pokazao da je svestan da ne osecam ništa prema njemu a opet želi da sacuvamo brak, a ja mu samo ne želim ništa loše. Nikad nije kuci, posto je privatnik njemu se radno vreme ne zna i vise provodi na poslu nego sa nama, sinoć je dosao, bio je sa mnom nešto manje od jednog sata i vratio se na posao nešto da sredi, rekao je da će doći za sat-dva, kada sam mu nakon dva sata poslala poruku jel dolazi kuci rekao mi je da mu je dosao drug i da će ostati malo sa njim i izvinio se, ja sam mu napisala „što se mene tiče DODJI NIKAD!” i naravno dosao je tek posle jedan iza ponoci, ne znam ni kad jer sam već spavala, on može da ode sa drustvom kad hoće, da se vrati kad hoće, nema vremena ni za decu, ni da starijoj cerki pomogne oko domaćeg, sve sama. Zbog njegovog posla dve godine nisam otisla u srbiju majku i brata da vidim jer on nije mogao da uzme dve nedelje odmora, mene sa decom nije zeleo da pusti, rekao je „Kako to izgleda, ja se ovde lomim a ti se provodis u srbiji” kao da sam sebična i da mi je samo stalo da meni bude lepo a on neka radi, a to što deca žele da idu to pada u drugi plan. Eto, ukratko sam ga opisala,ne postoji sansa da se takav covek promeni, pokusavala sam i lepo i besno i plakajuci da mu dam do znanja da me gusi ovaj brak, da me pustio da zavrsim kurs i skolu možda bih sada nešto radila i bio bi mi dan ispunjen, ovako sedim između 4 zida, svaki dan je isti kao predhodni već deset godina,i jeste, depresivna sam, tuzna, i ne znam koliko ću još moći ovako, hoću li izdrzati a ne poludeti.

Simba, ja nisam rekla da želim posao iz snova, već sam napisala da nemam nikakav problem i da cistim po kucama i pomazem starijim osobama, želim dan da mi bude ispunjen a ne svaki da bude isti kao predhodni, ne mogu da odem u srbiji sa decom bez njegovog odobravanja jer bi lom napravio, a drugo, on bi trebao kartu da nam kupi i da novac da imamo dole a on to ne bi uradio. Ako budes još jednom pazljivo procitala videces da on ima glavnu reč u kuci i da uvek mora biti onako kako on kaže.

Pantija, ponovo ti nick nisam napisala kako treba! :)

Kako da ga spasim, reci mi?
Nisam ga ja ni unistila. Ja sam kriva jer sam se nadala da će se promeniti, njemu je vaznije da bude sa drustvom nego sa nama, ne mogu na miru ni da veceram jer mi svaki zalogaj zapada kad ga gledam da u jednoj ruci drzi Telefon i dopisuje se sa drustvom a u drugoj kasiku, dogovorimo se da gledamo film, on pusti film ja gledam a on se dopisuje sa drustvom, ili prica telefonom, ne ispusta ga iz ruke ni tad kada je sa mnom, a znam da je tako i kad je na poslu. Da ne pricam koliko sam puta videla da u Telefon ima slike golih žena (satro mu drugovi salju, pa da mu to smeta izbrisao bi, ajde neka ispadne muskarcina, ne mora da kaže „ej, ne saljite mi to” ali neka izbrise)Znam da je ruzno sto mu uzimam tel, ali to radim zato što ga nikad ne ostavlja, ili mu je u dzepu ili u ruci. Kako da se osecam kada vidim da ima gole žene u telefonu? Pre dve godine sam pricala sa njim da ne mogu vise da živim tako, da se ne osecam voljeno, niti da me voli, zelela sam razvod. Tada je bio besan, povredjen, plakao je i na sve nacine pokusavao da me zadrzi pored sebe, obecavao je da će manje izlaziti sa drustvom, da će nam vise posvecivati paznje itd... i ja posustanem, iako znam da će biti dobar muž samo u narednih par dana pa onda opet po starom, popustim, nemam gde da odem. Secam se prve godine braka, ostavio me sa bebom samu kuci a on je otisao sa drustvom u majorku, i to me namazao da je satro dobio na nekom kvizu kartu (???) dzaba sam plakala i bila besna sto mi to radi, otisao je na 3-4 dana. Setio se da mi kupi privezak za kljuc. Ali nije zaboravio da mi pokaze slike kako se provodi, i kako mu gogo plesacice igraju na stolu. I dan danas njemu nije jasno zašto mu prebacujem to! Pa ja u zivotu ne bih mogla da ga ostavim sa decom ne samo što ne bi umeo da pazi na njih već zato što nisam slobodna devojka pa da mogu tako raditi, moja je duznost da budem zu svoju porodicu a ne zu drustvo da se zabavljam i alkoholisem. Nema ljubavi u ovom braku, njegovo „Volim te” 300x na dan mi ništa ne znaci, nikakav dokaz nije, to je posesivnost i daleko je od ljubavi.

I ja mislim da sam dovoljno rekla o tom braku, čak i previse.. Hvala ti Simba, i ostalima na informacijama i savetima, resicu ovo...

escada
(¡)

09. mart 2014. u 21.46

Wild___Woman, mama koja ne zna kako da razlikuje svoju decu, ili pesnikinja na privremenom radu na drugim diskusijama. (?)
TROL
_____________________________________________________________________
Postavila sam jednom pitanje na forumu da li se i drugim mamama desava da mesaju imena svoje dece kao što se meni desava da stariju nazovem imenom mladje cerke i obrnuto

Postavila sam jednom pesmu i već sam ironicno etketirana kao majka koja ne razlikuje svoju decu i pesnikinja po forumima.
Reci mi, ko je veci no lajfer: Ja, koja imam na ovom forumu svega 3 otvorene teme od kad sam se registrovala, i kojoj je ovo prva na kojoj se zadrzala, ili ti koja ne silazis sa foruma i ni jednu od tih tema nisi preskocila? Ja za razliku od tebe nemam vremena da pretrazujem po koliko se tema vuces i koliko si komentara do sad dala, kapiram da imaš dugacak dosije, ali avaj, stvarno me ne zanima(s) Ajde sad malo gledaj svoja posla.

Kad sam već pesnicki nastrojena recicu ti nešto sto je davno jedan pametan covek rekao:
„Pre nego sto uperis prstom u mene, pogledaj da li su ti ruke ciste.”

Poz.

nadam se da ćeš procitati poruku, tek sam sada videla da si se javila...