Znaci ako udaras kaisem, ne spade pod definiciju batine? :)

Hahaha zagi zagi, dugo te nije bilo.

Jednostavno ne vidim ih ni u jednom obliku u vaspitanju mog deteta, pa ni to bezazleno lupanje otvorenom sakom po turu, a kamo li nešto gore od toga. Nema svrhe, stvara los odnos između dece I roditelja. Razmislite: Kako mozete da udarite svoje dete, vi kako veliki I jaki, pretite njemu fizickom silom, malom I nejakom... pa dete treba u vama da vidi zastitnika, roditelja, a ne tiranina I siledjiju. Ima drugih nacina da budete detetu autoritet I da vas slusa, stvar je pristupa.

Nikad nisam udario dete, ni pripretio mu da ću da ga udarim a kamo li da ga udarim, a opet znam da kad pricam s njim da me slusa I vidim da ga dotice I da promeni ponasanje zbog našeg razgovora.

Zg, znaci, naravno, hvala na pohvala... jednostavno tako I supruga I ja radimo, sad da li je to bolje od batina... mi tvrdimo da jeste.
Vidim da se I u Srbiji sad menja, ne tako brzo, ali opet bitno je da se pokrenulo pitanje primene „batina” u vaspitanju deteta, znam dosta ljudi, naših rodjaka I prijatelja, koji ne „vaspitavaju” decu batinama, sto je po meni dobro.

Zahvaljujem I istim lepim zeljama uzvracam :-).

Pozdrav.

zg7660:

djeci treba struktura, model ponasanja, primjer, konstantan razgovor, ponavljanje, dosljednost - modelovanje ponasanja,

_______________________________________________________________________

Zg , ja se sa ovom potpuno slazem I verujem, da ako imaš jedno dete samo moguće je da ne koristis spanking.
Ali kad se ima vise nego jedno dete (2 ili 3 )pa ih ucih tako I razgovaras sa njima , dosta paznje im posvecujes... Međutim se ipak poneka desi da postanu toliko nemirni, prvo se igraju pa se onda I zavade, onda im se kaže smireno prvo, pa ostrije da stanu I prestanu I oni I dalje ne slusaju
Deru se skacu, jure po stanu, bacaju igracke! Pripretis im da će biti kaznjeni, neće biti TV, neće igrari igrice, neće moći u prak , ma ne vredi. Nekad upali nekad se toliko zanesu I bas ih briga sto će biti kaznjeni.
Šta da se radi onda?? Ja takvu situiaciju nazivam krajnjom situiacijom neposlusnosti I onda pljuska po guzici resi problem.
Budu poslati u sobu, zatim posle sat il dva razgovor I objašnjene zašto su dobili po guzi I da se sete toga za drugi put kad ih opominjem. To je moj vaspiti savet za roditelje koji su u nedoumici dal ponekad da pljusnu dete ili da samo čitaju I čitaju šta neko tamo piše uopsteno za svu decu I da ako pljusnu dete po guzi ono će postati nenormalno, I manijak I šta save ne .Svako svoje dete zna najbolje I sva deca imaju razlicit karakter.

Problem je sa mnogim ljudima koji lupaju decu za svaku sitnicu a nije problem sa ostalima koji samo ponekad u krajnjem slučaju udare sakom po guzi.

Pišu psiholozi, psihijatri i sl. (medicinari), kojima je struka bavljene zdravljem djeteta.
_________________________________________________________________

Cije dece????

Sigurno ne njihove ako ih i imaju uopste!

Tebe il' nisu dovoljno tukli il' su te previse mlatili...treceg nema.

;o)

Pozdrav

Problem je sa mnogim ljudima koji lupaju decu za svaku sitnicu a nije problem sa ostalima koji samo ponekad u krajnjem slučaju udare sakom po guzi.

>>
da samo nekom je latica niza nekom visa gde ja nkad neko nikad ne bi ni pomsilio da udari nekom je već krajnje vreme.

PustaZelja - da, na zalost kod nas je to skoro neizvodivo.
__________________________________________

Moja poenta je da ti, zajedno sa svim tim studijama, mlatis praznu slamu. Pricas o nečemu što ne postoji I sto je neizvodljivo; o nečemu za šta - da bi radilo kako treba - moraju da postoje uslovi koji su dostizni nekolicini ljudi. Ti ocigledno nemas djece čim smatras da je u inostranstvu lakse biti „domaćica” I odgajati djecu kuci.

Za početak, bilo bi fino da ti svu tu tvoju filozofiju primjenis lično, pa da nam se onda javis sa rezultatima koliko je to ustvari izvodljivo I koliko radi. A sve dok samo uzaludno pricas (čitaj: meljes bez pokrica), vise licis na gusku u magli već na ozbiljnog zagovornika.

Naravno da smo svi u mogućnosti da budemo stay at home moms and dads, sve je to do prioriteta. Nekom je bitno da ima veliku kucu, 2 auta, markiranu garderobu a nekom da nema ništa od toga I da bude stay at home mom ili dad.
Prioriteti.
Dvoje dece smo podigli bez toga da smo ikad digli ruku na njih a kamo li nešto više. (I to nije bilo zato što su bili po prirodi poslusni, daleko od toga!)
To je zahtevalo puno ucenja, paznje, strpljenja, doslednosti tih prvih pet godina. Cilj nam je bio da odgojimo dete koje će kao odrastao covek lako moći da se nosi sa samim sobom i sa svetom.
To se postize radom I disciplinom, nikad batinama.
Pisalo se dosta na ovu temu na TiM pa neću da se ponavljam.

Toplo preporucujem rad Dr. Millar-a, cenjenog kanadskog psihijatra koji je ceo zivot posvetio radu sa decom. U vecini slučajeva ta deca nisu bila mentalno poremecena već su bila odgajana sa puno ljubavi a malo ili ni malo discipline.
Njegove knjige „The Omnipotent Child” i „The Intelligent Woman's Guide to Rearing a Preschool Child” su „brilliant”!
Kroz disciplinu dete se uci samokontroli i, za mene još bitnije, pomaze tim malim bicima da emocije, instinkt i logiku uvak imaju u balansu.

Ljudi kojima su batine deo vaspitnih mera ne znaju bolje, idu linijom manjeg otpora I uvek će naći sto glupih razloga da opravdaju svoje postupke.

Naravno da smo svi u mogućnosti da budemo stay at home moms and dads, sve je to do prioriteta.
______________________________________

Ovo jednostavno nije tačno. Polazis od sebe I od lične situacije.

Ragdall ne bih da se ubjedjujem sa tobom, ali samo da podvucem par stavki:

- ti si mogla da ostanes kuci sa djecom jer si mogla da se oslonis na muza da može da nosi vase domaćinstvo posle te reorganizaciju koju pominjes

- opet kažem, polazis od svoje situacije, I mnogi nisu u stanju da urade isto; eto recimo u ekstremnom slučaju nemanja tog partnera I tu vrstu oslonca

Znaci samohrana majka/otac, ma koliko mu/joj prioritet bila djeca, jednostavno NE MOžE da priusti da sjedi kuci I odgaja djecu. Ja sam ti navela samo jedan ekstreman slučaj gdje ta prica 'reorganizacija/prioriteti' ne pije vode.

zg7666
17. septembar 2013. u 20.33
mornar7 - nisam siguran da si razumio temu.
________________________________________________

Sve mi se čini da ti nisi razumeo mornara.

Pozdrav

Najbolje je da oba roditelja rade i da baba cuva decu sve dok ne treba početi skolu.

1. Nikad neće dici ruku na dete
2. Hranice se zdravo
3. Dobice (previse) paznje
4. Roditelji će da se bune sto je sve deci dopusteno
5. Deca budu vise razmazenija i uvek beze kod babe

Naravno ko je u mogućnosti ;o)

Pozdrav

Izgleda da će moja baba ići s decom u cosak zajedno.

Tačno se covek ponekad pita ko je gori, deca il' baba ;o)

Manje vise sto sa nama nisu bili takvi, nego skoro sve sto covek nauci decu naročito ta rutina jelo, spavanje, gde, šta, kad i kako...ode u vodu ;o)

Šta da ti pricam kad sve znaš ;o)

Al' opet, bolje je tako nego bez babe.

Kako god covek da okrene baba je zakon ;o)

Pozdrav

Nas prioritet je bio da jedan od roditelja bude uz dete prvih 4-5 godina. (Ja sam bila godinu a muž evo sad će 4 godine.)

Zato ne živimo u Torontu, Los Andjelesu ili Silikonskoj Dolini gde je parce zemlje milion dolara, gde moras da živis u „bogatom” delu jer tamo gde su siromasniji nema dobrih skola, itd...već živimo u mestu gde nam je omogućeno da solidno živimo na jednoj skromnoj plati I podizemo decu mi sami a ne vrtic ili tamo neko levi. Nema tog vrtica ili skole (privatne ili bilo koje druge) koji će da mi odgoji dete od 0-4 godine I pripremi ga za uspesan zivot bolje od mene. (Samo da napomenem da kad pricam o odgoju u vrticu mislim na decu koja full-time pohadjaju vrtic ne po nekad samo radi socijalizacije).
Kasnije skolovanje je nešto drugo I ja ne pricam o tome.

Da je nama prioritet bio da živimo u nekom skupom gradu, ili da jurimo karijere ispred toga da jedan od nas bude kod kuce sa decom, onda bi sigurno oboje morali da radimo a decu bi nam odgajali vrtici I nepoznate tete.

Svi uvek imamo opcije I prioritete I o tome pišem. Čak I samohrane majke imaju opcije, bila sam I to 4 godine sa prvim detetom I znam da se sve može kad se hoće.

Ne kritikujem ja ničije izbore samo se ne slazem sa vasim tvrdnjama da ne mogu sve familije da se organizuju da jedan od roditelja ostane kod kuce sa decom do četvrte/pete godine.
Ja tvrdim I verujem da je sve do toga šta je kome br.1 na listi prioriteta.

Radi se o Dr. Thomas P. Millar-u MD (1923-2002).

Kao sto rekoh, pisalo se o ovome na temi TiM prošle godine, pod lupicom može da se nadje koga zanima...
Evo deo mog komentara.

Dve najbolje knjige koje sam ikad procitala u vezi odgoja dece su
„The Omnipotent Child” (Third Edition) i „The Intelligent Woman's Guide to Rearing the Preschool Child” obe od Dr. Thomas P. Millar MD.

Knjige su poslednji put stampane 1994e godine i danas se mogu naći samo polovne (ja sam svoje kupila on-line).

Dr. Millar je psihijatar koji je ceo zivot posvetio radu sa decom.

Druga gore navedena knjiga detaljno objašnjava mentalni razvoj deteta od rođenja pa nadalje i kako mi, roditelji, (iako on potencira da je majka ta koja treba da odgaja decu prve tri godine, lično se ne slazem i uvek čitam roditelj umesto majka:) treba da odgojimo decu tako da su im instikt, emocije i logika uvek u balansu. Jedino tako ćemo imati decu koja će uspesno funkcionisati u danasnjem drustvu.
A to samo ljubavlju ne može da se postigne. Njegovo mišljenje je da se to postize ljubavlju i disciplinom.
(Disciplina je uvek oduzimanje privilegije, ne osnovnih potreba deteta I nikad vika/dreka/udaranje).

Druga knjiga je namenjena roditeljima malo starije dece, 9/10/12 godina, koji su odgajali decu bez/sa malo discipline i deca ne mogu uspesno da funkcionisu u drustvu (ne mogu da se koncentrisu, konstatno prelaze sa jedne stvari na drugu, 100 puta moras da ih opomenes da nešto urade, teško sklapaju ili zadržavaju prijateljstva, low self esteem, itd…).
Problem: deca su ostala omnipotentna, egocentricna I bez tolerancije za „neprijatne” aktivnosti (kao npr: napraviti krevet, odgledati film koji je sestra izabrala, podeliti cokoladu sa drugarom, uraditi domaći, skloniti igracke, itd…).

Njegove metode da se dete izvuce iz iluzije omnipotentnosti I egocentricnosti su vrlo jednostavne I lake za primeniti.

zg7666, disciplina o kojoj ja pišem nikad nije vikanje ili udaranje, uvek je oduzimanje privilegija. Međutim razumem zašto disciplina kao reč ostavlja los utisak na coveka, verovatno zato što se u vecini slučajeva odnosi na viku, dreku, nametnut autoritet i batine.

Kao sto već rekoh, odrastao covek je osoba koja treba da se nosi sa samim sobom i sa svetom. To znači da tri dela njegove prirode (instinkt, emocije i logika/rezon) funkcionisu u harmoniji. Takva osoba ne uskracuje sebi svoje instinkte (zelju za hranom, seksom i bezbednocsu) ali i ne preteruje jer ima granicu. On je isto u dodiru sa svojim emocijama (ljubav, tuga, radost, bes) ali nije i preplavljen njima. Rezon vlada nad njim ali ga ne vezuje u lance.
Do te harmonije se dolazi kroz faze prilagodjavanja u razvoju.
Novorođence je cist instinkt, toddler dodaje emocije na to a predskolska deca rezon.
To je balans koji sam u jednom od predhodnih komentara navela.

Moja obaveza kao roditelj je samo dve stvari: da volim svoje dete i da ga obucim/treniram. Prvo će mu pokazati da je svet u kome živimo lep a drugo će mu pomoći da se nosi sa tim svetom: da ima strpljenje i samokontrolu, postovanje prema drugima i da prihvati racionalni autoritet.

Obuka/treniranje/disciplina (kako god kome odgovara) pocinje od dana kad dodjemo na ovaj svet.

Ja imam dvoje, jedan na jednom kraju temperament skale a drugi na drugom. Neka deca se vrlo lako treniraju a neka su vrlo teska. Kad kažem temperament mislim na stil ponasanja: stepen aktivnosti, intenzitet, ritam i istrajnost. .
Razumeti temperament deteta je jako bitno jer će to odrediti metodu treniranja/ucenja/discipline.
Moje prvo dete je bilo u tajm-outu možda dva puta u zivotu. Nikad nisam morala dva puta da je opomenem, gde je stavim tu je nađem mislila sam da mogu još petoro roditi ako svi budu takvi. E onda smo dobili sina koji je stavio naše roditeljske sposobnosti na preispitivanje:-)
Sreća pa nam dete nije odgajao vrtic i sreća sto nam je Dr. Millar otvorio oci i naucio nas kako da uspesno pomognemo nasem detetu da prevazidje iluziju omnipotentnosti i izraste u srećno dete puno samokontrole.

Jedino u cemu se ne slazem sa Dr. Millar-om je da je majka ta koja treba da bude stay at home prve tri-četiri godine. On je ipak iz nekog drugog vremana kad žene u vecini slučajeva nisu radile i ocevi su bili odgovorni za materijalnu sigurnost porodice. Mislim da je bitno da je majka sa detetom u prvoj godini ali posle toga ocevi su isto toliko sposobni kao i majke da budu stay at home dads:-) U slučaju da majka zaradjuje vise od oca onda je logicno da ona radi a tata da je kod kuce... To je team effort u svakom slučaju i sve je do toga kako kockice treba da se poslazu da bi jedno od roditelja ostalo kod kuce sa detetom.
Napisah roman, sorry;-)

Pa nije majka odsutna, na poslu je samo od 9-5:-)
Ne pišem striktno iz licnog iskustva, okruzena sam porodicama gde su ocevi stay at home dads.
Možda sam ja imala sreće da se udam za coveka koji je milijardu puta bolji u odgajanju naše dece nego tamo neki vrtic. Nadam se da nije sreća u pitanju i da je takvih oceva mnogo na ovom svetu...
U mojoj okolini je bar to norma.
(BTW, apsolutno mi nije namera da podcenjujem rad i posvecenost vaspitaca/vaspitacica/ucitelja jer za mene oni imaju isto tako važnu ulogu u odgoju naše dece ALI u kasnijem uzrastu. Moji komentari ovde se odnose samo na uzrast od 0-4 godine. Moja sestra radi kao vaspitacica sa decom od 0-1.5 godine i divim joj se zbog toga:-)

Moj zakljucak da je logicno da majka radi ako zaradjuje vise od oca je u slučajevima gde su finansije od kljucnog značaja za ovakve poduhvate. Vecina nas je u toj kategoriji.
Neko ko je 'well-off' novcano i ne ovisi o toj plati će napraviti odluku ko ostaje kod kuce sa decom a ko radi na osnovu drugih prioriteta i kriterijuma. Oni koji misle kao ti da je ipak majka ta koja je nezamenljiva odluci će da majka ostaje kod kuce a tata da ide da radi. Opet sve je do ličnih prioriteta i mogućnosti.

Ali to i nije tako bitno, (da li se ti slazes sa mnom ili sa Dr. Millar-om ko treba da ostaje kod kuce) bitno je da je prioritet da dete od 0-4 odgaja roditelj a ne vrtic/stranci.

Moji su oboje odlazili u vrtic/skolu povremeno bas zbog toga o cemu pišes ali to je bilo povremeno i tek sa tamo 3 godine mislim. Cerka je isla u Montessori od 3će do 5e godine po dva sata na dan (2-3 puta nedeljno) a sinu Montessori sredina nikako nije odgovarala pa smo njega kasnije dali u vrtic dva sata na dan, opet kad je imao 3 godine i to samo par dana u nedelji.

Deca do treće godine ne zanju da se druže i da se igraju u coporu tako da ne vidim prednosti da pohadjaju vrtic ili neke druge grupne aktivnosti svakodnevno u tom uzrastu od 0-3g.

Anyhow, different strokes for different folks. Da se razumemo, ja ne osuđujem ničije izbore.

Tebi i meni izgleda slow days na poslu ovih dana:-))))

Gde su ti toliki pedagozi, psiholozi i strucnjaci da na fin i lep način vaspitaju i obuzdaju tu bahatu decurliju, kad već roditelji nisu umeli.

More, treba sve to nevaspitano i besno poslati na prinudne radne akcije, lanac sa gvozdenom kuglom oko noge, motiku u ruke pa da kopa od jutra do mraka. Ne bi mu napamet pala ni droga ni divljanje.

Ma jeste Zeljka, sve naopako i nakaradno.
Nedavno je jedan nas prijatelj imao problem sa svojim 14-ogodisnjim sinom.
Decko je tražio od oca novac za neki skup mobilni telefon, ovaj nije hteo da mu da pare, tu se posvadjaju i sin skoci da ga udari.
Otac ga u besu ošamari, kad malecki ode i prijavi ga za zlostavljanje.
Stigne coveku poziv za sud, bruke i sramote da ga rođeno dete tuži.
Isprica on sudiji sve kako je bilo, a sudija mu kaže:
„Znate li da je po zakonu zabranjeno tući decu?”
Kaže on sudiji:
„A nije zabranjeno da mene moje rođeno dete bije, sto sam ga odnegovao od 2 kila mesa!?” (dete prevremeno rođeno i jedva ostalo zivo kad se rodilo)
i ništa, klinac se valjda postideo i povukao tuzbu.

zg, ja nisam rekla da su danas deca nenormalna, naprotiv deca su veoma inteligentna, ali slozices se da je u danasnje vreme u nagloj ekspanziji narkomanija, ubistva i huliganstvo među decom.
Ja sam se u prethodnom komentaru nadovezala na vase izjave da su bolja i vaspitanija deca koju nisu cuvale babe, tetke i obdaniste.
To naprosto nije istina. Pa, covece, moja generacija su deca ulice, od jutra do mraka smo napolju jurcali, ali nam nije padalo napamet da nosimo oruzje i mačete.
Opet se pitam: Kako to da danas, pored toliko strucnih decijih psihologa, pedagoga, edukativne i strucne literature o vaspitanju dece... kako je muguc toliki porast maloletnicke delikvencije, narkomanije, kriminala?

Ti Ragdall opet uporno pogresno tumaci ono sto ja napisem. Moje prvo obracanje tebi je bilo da ti kažem da apsolutno nisi u pravu kada kažeš da da svi oni kojima je odgoj djece prioritet broj 1 mogu da ostanu kuci i da odgajaju djecu uz bolju organizaciju.

Ja uopste nisam polazila od sebe, već pricam o sirokom spektrumu ljudi i prosto je nemoguće (čak i statisticki) da je tvoja tvrdnja tacna. Ja ni u jednom trenutku nisam napisala da je meni odgoj djece sna 1. mjestu niti sam se uopste izjasnila šta je meni na 1. mjestu. Tvoja tvrdnja je generalna i ja za kao takvu kažem da nije tacna iz prostog razloga sto postoje ljudi kojima je odgoj djece prioritet broj ali za koje je ujedno to i luksuz koji ne mogu da priuste. Ne žive svi u tvojim uslovima, niti svi mogu niti su sposobni da se organizuju kao ti.

Ja pricam o ljudima koji NE MOGU, a ne o ljudima, koji kao ja NEćE. Dok ti i jedne i druge trpas u isti kos i tvrdis da svako može da bude stay at home roditelj.

Zg, ti i ja smo očigledno na pogrešnim talasnim dužinama i nemam nameru da ulazim u bilo kakvu raspravu sa tobom, jer nema nikakvog smisla.
Ti uporno potenciraš slovo na papiru, bez ikakvog iskustva o roditeljstvu, jer nisi roditelj, a ja pričam o realnom životu i kao majka odraslog deteta, koje je raslo u zdravoj porodici, kažem ti da teorija bez prakse ne znači ništa.

Zagi, vidjati djecu povremeno nije isto sto i odgajati ih. Kad već svoju budes imao, uvidjeces razliku.