MRZEO JERMENE OD MALIH NOGU

Veruje se da je Azerbejdžanac počinio zločin zadojen mržnjom prema Jermenima od ranog detinjstva. Naime, Safarov je rođen 25. avgusta 1977. godine u gradu Jabrailu u Azerbejdžanu i tu je završio srednju školu. Međutim, jermenske snage okupiraju Jabrail avgusta 1993. godine i on je od tada pod kontrolom Nagorno-Karabaha. Porodica Safarov bila je prinuđena dve godine ranije da izbegne u Baku. Tokom suđenja za ubistvo Margarjana, Safarov se prisetio ratnih godina, i svih članova njegove porodice koji su stradali u sukobima. Tad je otkrio i da je od 1992. do 1996. godine studirao u Turskoj (koja je već decenijama u lošim odnosima sa Jermenijom), te da je tamo završio i Vojnu akademiju, gde je i diplomirao 2000. godine...

Krajem januara 2004, tada 26-godišnji Safarov poslat je u Budimpeštu da učestvuje na tromesečnom kursu NATO i usavrši engleski jezik. Na kurs su došla i dvojica jermenskih oficira, Gurgen Margarjan i Hajk Makučjan. Nakon dve nedelje Safirov odlučuje da ih ubije.

U večernjim satima 18. februara, Safarov je kupio sekiru u lokalnom supermarketu i uneo je u zgradu gde su svi učesnici kursa spavali. Sekiru je uneo u torbi i sakrio u sobi. Njegov cimer, Ukrajinac je koji dan ranije otputovao kući jer je imao smrtni slučaj u porodici, tako da niko nije smetao Safarovu da osmisli zločin. Satima je sedeo u sobi i oštrio sekiru razmišljajući kako će da pobije jermenske vojnike.

Oko 5 sati ujutru 19. februara uzeo je sekiru i otišao do sobe Margarjana i njegovog cimera iz Mađarske Balaša Kutija. Kako je soba bila otključana, ušao je bez problema i oštrom sekirom je krenuo da kasapi Margarjana koji je čvrsto spavao. Zadao mu je najmanje 16 udaraca po glavi i vratu, sa namerom da ga obezglavi. Buka je probudija Kutija koji je bio u šoku kada je ugledao Azerbejdžanca kako ubija njegovog cimera.

- Dok sam shvatio šta se događa bilo je prekasno. Krv je bila svuda. Počeo sam da urlam na njega da prestane. Nije se ni okrenuo. Rekao je da nema sa mnom problem i da me neće dirati. Zadao je Gurgenu još nekoliko udaraca, a potom je izašao iz spavaone. Na licu je imao zadovoljan izraz, kao da je uradio nešto „veliko i važno” - prisetio se na suđenju Kuti svega što se događalo kobne noći.

SRBINU MAHAO KRVAVOM SEKIROM ISPRED NOSA