Сви се нешто ућутали кад је у питању Трамп. Уздизали га многи до небеса кад је добио изборе. Избори у америци су иза ћошка а слабо сада одјекује име Трамп. Дали због неизвесности где се ми уклапамо у тој слици јер остадосмо на истом а очекивасмо да ће нам коначно сванути, биће правда наша, Трамп ће као некад тито а ујаше на белом коњу. И скорашњи догађај у белој кући испоставља се да смо опет искоришћени зарад јефтиних политичких поена и да смо опет испали губитници и понижени. Ништа Трамп није исправио и ублажио неправду нанешену нама. Америка нам је нанела невиђено зло, зар смо то заборавили, опет су они наши „пријатељи” на челу са „просрпским” Трампом ! Треба тражити спас у доказаним пријатељима кога чини више од пола света међу којима има и врховних војних сила, а не доказаним непријатеља и увек исти сценарио где је Србија као пас подвијеног репа. Докле више, јел' до Београдског пашалука?...јел' до последњих Срба под једном шљивом (крушком)? Никад дубље нисмо били у амбис. Нисмо сами ту доспели али ништа не чинимо да се одатле извучемо. Понеки глас као зрачак светлости када засија из таме брзо буде потопљен у мору издаје, клевете и лажи. Народ је зомбифициран, сви живе у некој виртуелној фантазији, као да је све у реду а не виде да сви висимо на конац на провалијом а решења има ма колико нас душмани сабијали доле.