Министар спољних послова Ивица Дачић каже да је добра идеја специјалног изасланика америчког председника Ричарда Гренела да Србија и САД заједнички обнове зграде Генералштаба и Министарства одбране у Београду, које су уништене током НАТО бомбардовања.

„Добра је идеја Гренела и то што се посветио да нађе нешто што има позитиван ођек. То је промена”, рекао је Дачић на ТВ Прва. Каже да сама идеја о обнови или изградњи нечег другог на месту тих објеката није спорна и наводи да у тој идеји не треба тражити политички скривене жеље.

Подсетио је да је Доналд Трамп својевремено, док није био председник САД, хтео да гради хотел на том месту. „Мислим да није заборавио ту жељу”, каже Дачић и наводи да неки сматрају да то треба да остане споменик, али да може на том месту да буде и хотел, преноси Танјуг.

Mislim da Beograd treba spomenik na 1999-tu. Da se ne zaboravi. I rusevina je dobar spomenik.

Zlatiborac,

Komentarisao sam Dacica koji je govorio o generalstabu. Nigdje ne rekoh SAMO Beograd treba spomenik.

Dobronamjernost Grenela je lako provjeriti. Ponuditi mu plan nove zgrade gdje će ostatak generalstaba biti uklopljen u novu zgradu.

Saveznici su 1944 bombardovali mnoga mjesta:
https://tinyurl.com/y6qbudzx

Tom i onom od 1999, o kome Sanjar prica, zajednicka je jedino riječ 'bombardovanje'. Sve ostalo se razlikuje.

САНЈАР,

>'... промоција истине и евентуално наплаћивање свеукупне штете што би поред материјалног препорода Србије и становништва, доказало неправду нанешену нама.'
- - -

Промоција истине је више него потребна, али је мало вероватно да би признавање те истине и наплаћивање свеукупне штете могли да очекујемо од оних који су плански разбијали СФРЈ и на крају извршили агресију на СРЈ 1999. и отели Косово и Метохију.

Сведоци смо нарастајућих критика због употребе атомске бомбе (Хиришима, Нагасаки) пред крај другог Светског Рата, као и, упоредо с тим, понављања оправдавања тог злочина пртив човечности.

Моја генерација је могла да прати ток рата у Вијетнаму и масовне протесте широм света, па и у Америци, а кад је тај рат завршен, нико није одговарао због бројних тамо почињених злочина. Шта више, у Америци се поносе они коју су у том рату учествовали.

Познато је шта је америчка војска радила у Панами.
Зна се да су булдожерима живе војнике ирачке армије затрпавали песком, да су одговорни за преко 500 000 жртава рата у Ираку, бројна варварска пустошења и пљачке историјски и цивилизацијски вредних експоната из музеја ... и нема кајања, нема кажњавања одговорних злочинаца из тог рата, нема обештећења и враћања покраденог.

Признавање истине о нашем страдању није могуће без потпуног заокрета у америчкој политици и позивања на одговорност свих који су учествовали у том удруженом злочиначком подухвату. А на тако нешто би они пристали једино кад би се на светској сцени појавила друга, много јача сила, која би их натерала и привела спознанију права.

САНЈАР

>'Ја се више ослањам на Божију правду и истину.'
- - -

Божја правда не долази сама од себе, већ људи морају да је подрже и раде на њеном остварењу.

Реално, сила се током историје није освртала ни на Божју правду, ни на етику, ни на људске законе, а повлачила се једино пред јачом силом, или кад би увидела да је „одн'о ћар вајду”. Сила поштује само закон силе и гледа само своје интересе.