Слично је напр. у подручју осигурања на раду (послу). За одређене послове предвиђене су одреене мере и средства заштите. Ако се осигураник не придржава тих мера заштите на раду, постоји могућност да му се ускрати покриће због повреде на раду.

У случају осигурања аутомобила, власник може да се определи за јевтинију варијанту, према којој ће, у случају судара, сам сносити трошкове штете на свом аутомобилу, а осигурање ће да покрије штету трећем лицу.

Уколико власник кола вози без осигурања (и дозволе), може да буде кажњен, а у случају судара, да буде судски обавезан да плати сву штету (укључујући и за повреде и нематеријалну штету) трећем лицу.

Тачно је да маска не пружа 100% заштиту.
Међутим, она смањује брзину протока ваздуха и задржава известан број вируса и бактерија на себи. Зато се препоручује да се мења, а ако је за вишекратну употребу, да се често пере (сапуном).
Ако сви носимо маске на местима где има пуно људи, у затвореном и отвореном јавном простору, још више смањујемо вероватноћу преношења заразе. То се односи на све заразне болести, а не само на Ковид-19.
Уз прање руку и држање физичке дистанце 2 метра, то је за сада једина успешна превентива.

cenim_ja,

>'Šta je sa nesrecnicima koji su se pridržavali svih pravila i propisa ,pa se ipak razboleli i umrli?'
Ko će tu da snosi odgovornost?'
- - -

Није могуће да се предвиди апсолутно све. Ко је тај ко може све да предвиди ?
Питање одговорности се покреће кад се зна да се знало и могло да се очекује, а није урађено према тим сазнањима. Узми у обзир да су и неки лекари били инфицирани овим вирусом, иако су предузимали све познате мере заштите.
Ако је урађено све што се знало да треба да се уради, а неко ипак оболео, нема смисла потезати питање нечије одговорности, јер она не постоји.

Bazorilo,

Нису у питању само избори, него и многе друге ствари које су се догађале од почетка епидемије у Србији.
Још тада сам (у овим дискусијама) приговарао да све политичке борбе треба оставити по страни и заједничким снагама предузети неопходне мере за спречавање ширења заразе. И тада, као и сада, био сам за то да се донесе одлука у интересу здравља свих људи у Србији и законски одложе предизборне кампање и избори до јесени, одн. до времена кад се епидемија поуздано стави под пуну контролу.

Моје мишљење је да одговорност за садашње стање (броја оболелих и оних који су подлегли) сносе скоро сви, од политичког врха, до кризног штаба, до неких опозиционих лидера (који су организовали масовне скупове), до организатора спортских догађаја, до људи који су занемарили сва претходна упозорења и олако се препустили случају, одлазећи на журке и сл.

На свим тим скуповима није се водило рачуна о физичкој дистанци и већина није користила заштитне маске. На изборима се водило рачуна САМО у просторијама у којима се гласало, а занемаривало се кретање бирача до места избора и њихови одласци. После избора је чак организовано славље, што је било сасвим неодговорно и стварало погрешан утисак у јавности, да више нема ризика.

Зато је тешко да се издвоје само неки из неког ужег круга и искључиво они прогласе јединим одговорним.