Šta je razlog?

Evo šta kaže neprijatelj. Basara:

Vrhovni respirator je bio uveren da će se sa epidemijom korone izboriti tehnikama kojima inače godinama uspešno manipuliše i sirotinjom rajom i opozicijom serbskom – mešavinom lažne čvrste ruke i iskrenog laganja i mašćenja, ali se – kako onomad ustanovismo – zafrkao u računu.

Laži i mašćenja su zahvaljujući šljampavosti brzo isplivala na površinu, a sam pomen mogućnosti ponovne probe srpsko-černobiljskog reaktora br 4 bio je dovoljan da ionako načeta grafitna obloga prsne i da radioaktivna govna iscure napolje.

Za (nesporni) vandalizam na ulicama Beograda i većih srpskih varoši, Vučić je (ne bez razloga ) optužio „ultradesničare, ljotićevce, levijatana” itd – neki cinik bi mu mogao reći „rodio si ih, sad ih ljuljaj” – ali je ime glavnog organizatora i izvođača radova mudro (polu)prećutao.

Napred pomenuti razbijači samo su vrh ledenog brega opštenarodnog nezadovoljstva, gneva i straha koji su po sili prirode pronašli odušak u agresivnosti.

Sledstveno ako Vrhovni Pendrek misli – i čime Popendrek Stefanović preti – da će bujicu gneva zaustaviti suzavcem i pendrecima, trebalo bi da zna da će to imati isti (ako ne i slabiji) efekat nego Vesićeva borba protiv korone prskanjem ulica rastvorom sirćeta i varikine.

Rogonja – čiji sam dolazak godinama najavljivao – konačno je stigao u Srbiju da bi ing Djatlovu na delu dokazao da se sa 189 poslaničkih bajoneta fakat može vladati – pod uslovom da se ume i ima čime vladati – ali da se na bajonetima ne može dugo sedeti, bar ne bez velike štete po guzicu, istoriju i život, tim redosledom. Tačka.

Koliko kao kuhinjski psiholog mogu proceniti – a procene su mi po pravilu tačne – pripadnici vladajuće hunte i klijentele su već tri dana u stanju akutne virusranosti od straha.

Nije tu pretnja za ostvarenje huntine i klijentelističke more – „dabogda imo pa nemo” – dve ili tri hiljade demonstanata-razbijača pod upravom operativaca N. N. bratske zemlje sa kojom nas povezuje vera, jezik i kultura.

O ne, lako je se s njima izboriti lakoj policajnoj konjici i SAJ-u, ono čega se vlast i kiljentala boji je naglo urušavanje veštačke stvarnosti po kojoj su osam godina žarili i palili.

Moram reći da je (za sada stidljivo) prilagođavanje novonastajućoj stvarnosti počelo već u sredu uveče, glavni, međutim, pacovi još ne napuštaju brod koji polako tone, ali i toga će biti relativno skorih dana. RTS, recimo, na kome je u utorak uveče, u jeku uličnog haosa, išao film Džekija Čena, već je u sredu uveče stao izveštavati sa lica mesta i to – u granicama RTS-ovih skromnih mogućnosti – pravovremeno i objektivno.