На пут је понето око 700 флаша првокласне ракије, 700 флаша коњака, 300 литара вињака, вермута, разних ликера и Титовог омиљеног вискија. Ту је било и преко 4.000 флаша вина: траминац, ризлинг, цвичек из дворца „Беље” у Барањи и 500 литара смедеревке, македонског самотока, жилавке, кратошје, кавадарке, црни бургундац, скадарка, каберне, ризлинг, итд. уз неколико тона киселе воде. Ту су били и ораси, бадеми и чоколадне бомбоњере. А за лечење мамурлука било је довољно киселог купуса и расола у пет великих каца. Пушачи су могли да се служе са десетак врста домаћих цигарета, али ту су биле и дипломатик, специјал и стране цигарете, уз посебну количину кубанских цигара за председника, укупно 29.009 кутија дувана. За машинисте који су боравили у котларницама у којима је температура достизала и по 60 степени, набављене су посебне количине свежег лимуна и витамина Ц.

У пратњи друга Тита током пута у Африку кренули су и музичари односно цео музички састав гарде уз додатке. Ту су били дувачки, гудачки, салонски, народни и велики џез оркестар, затим словеначки квинтет и неколико мањих састава за пратњу певача и свирање музике за игру. Од Сплита до луке Теме у Гани, свако вече су организоване игранке. Оркестри су служили и за свечане дочеке, испраћаје, извођење концерата на јавним местима у афричким градовима, али и за добро расположење званичне делегације, њихових гостију и морепловаца дуж целог пута. Припадници музичког оркестра гарде носили су своје формацијске СНБ униворме, затим белу и плаву морнаричку униформу, три смокинг одела и по једно цивилно одело са машном. Састав музике, морао је да обухвати комплетан репертоар тзв. „блек плех” музике са једним диригентом и једним помоћником диригента, укупно 43 музичара. Оркестри су се посебно припремили за композиције афричких народа, а пошто су београдске музичке колекције оскудевале са афричком музиком, хитно су пронађени записи преко југословенских амбасада у свету.

Делегацију су поред самог Тита и Јованке Броз, предводили и другови Лазар Колишевски, Вељко Мићуновић, Лео Матес и књижевник Добрица Ћосић који су дошли са супругама. Члановима делегације и њиховим супругама је до детаља саопштено шта од одевних предмета или обуће морају да спреме за пут. Они који су били у државној служби, добили су те предмете из државног буџета од београдских кројача високе моде који су шили користећи најквалитетније материјале. Такође, овом путу су претходиле обимне куповине предмета високе моде у Паризу, Трсту и Лондону. По његовом сведочењу, Добрица Ћосић, који тада није био у државној служби, је сав свој велики хонорар који је добио за роман „Деобе” потрошио у Паризу за набавку дипломатских одела, а једино му је фрак сашивен о државном трошку.

Дакле, чланови делегације су морали да поседују: фрак, жакет, смокинг бели, смокинг црни, десетак пари шивених одела по мери, шездесет пари кошуља (са рукавима на дугмиће и манжетнама), десетак пари ципела, одговарајуће машне (кравате, лептир), џепне марамице, итд. За даме је списак био још детаљнији и потребно је доста простора све то набројати. Добрица Ћосић је забележио како су Јованки Броз неколико пута довожене тек сашивене вечерње тоалете једним од авиона из пратње југословенске флоте у афричке престонице, преко Цириха где су те тоалете из разних делова Европе претходно допремане. Она је тим тоалетама и изузетно раскошним накитом просто пленила на државним пријемима и вечерама.

Овај пут је ишао до толиких детаља да су разарачи били под пуном ратном спремом за случај напада на отвореном мору, а ношени су чак и инструменти за мерење опасности од радиоактивности. Ту су биле 600 граната за топове од 127 милиметара, 1.200 зрна за оруђа од 120 милиметара, 1.502 гранате од 60 и 14.600 граната од 40 милиметара, 128 дубинских и 48 перкусионих бомби за јеж, као и 7.800 метака од 20 милиметара.

У луку Сплит одакле се полазило, довежени су и аутомобили које је Јосип Броз користио на путу и који су укрцани у „Ловћен”, и то: Ролс-Ројс кабриолет, затворени Кадилак, блиндирани Пакард, две нове Заставе 2100 за превоз помоћног особља и једно специјално возило само за превоз Маршалове одеће, његову тзв. малу гардеробу. Команда ваздухопловства је преуредила унутрашњост два путничка авиона ЈАТ-а по угледу на најрепрезентативније авионе светских државника и компанија, а за Јосипа Броза су пажљиво одабране и стјуардесе које су добиле нове зимске и летње униформе. Тито је Ролс-Ројс поклонио председнику Либерије Вилијаму Табману, а зазврат је добио шимпанзу и нилског коња.

Још једна занимљивост јесте и оспособљавање лекара медицинског особља из делегације за болести карактеристичне за тропске и пустињске крајеве, обавезна вакцинација свих путника против великих богиња, жуте грознице, тифуса, паратифуса и колере. Ту је била и велика количина санитетског материјала који је пратио делегацију на копну „у лако преносивим ташнама и коферима, без веће упадљивости”. Толико се мислило на све, да је чак укрцан и довољан број путника са истом крвном групом као и маршал у случају да му је потребна хитна интервенција у виду трансфузије крви. Нико без дозволе лекара није смео да се укрцава или искрцава са бродова, у циљу заштите председника од заразних болести.