Gledano te sve zemlje koje povlacu svoje pare iz amerike, u velikim su EKONOMSKIM problemima. Rusija, Brazil, i Sudiska arbija.
За месец дана, страни власници државних обвезница продали су их за 256 милијарди долара, смањујући укупни портфељ на 6,81 трилиона долара.
Од 33 земље, највећих кредитора америчке економије, улагања су повећали само Јапан (за 3,4 милијарде), Швајцарска (1,3), Тајван (4,1), Филипини (1,3) и Аустралија (1,8). Централне банке земаља у развоју су активно продавале америчке државне обвезнице.
Од почетка марта Банка Русије је такође продала 6,6 милијарди долара на Московској берзи, да би надокнадила мањак прихода од буџета за нафту и гас и смањење цене нафте Уралс.
Према статистичким подацима, Централна банка се прво ослободила краткорочних америчких обвезница: улагања у њих су пала за више од 17 пута.
Руске рубље и амерички долари
© SPUTNIK / АЛЕКСЕЙ СУХОРУКОВ
Русија драстично смањила улагања у америчке хартије од вредности
Највећи продавац је била Саудијска Арабија — краљевина се ослободила државних обвезница за 25,3 милијарди долара. У Бразилу и Индији цифре су нешто мање — 21,5 и 21 милијарда.
То не представља ништа добро за Вашингтон, јер се трилион и по буџетног дефицита САД углавном покрива захваљујући продаји државних обвезница.
Аналитичари кажу да је продаја америчког дуга била рекордна и неочекивана. У претходним кризама, на пример 2008. године, потражња за државним обвезницама је, напротив, расла.
Русија је у марту три пута смањила улагања у америчке државне обвезнице — са 12,58 милијарди на 3,8 милијарди. То је мање од једног процента међународних резерви. И остале централне банке у свету се ослобађају од државних обвезница САД. Зашто инвеститори беже са тржишта америчких обвезница.
Штампарска машина
Да би се изборили са одливом страних инвеститора и покриле буџетски дефицит, Федералне резерве су већ укључиле штампарску машину у пуном капацитету: регулатор је најавио куповину хартија од вредности у неограниченом обиму, повећавши свој биланс за 2,9 трилиона долара у само два месеца.
Још увек није јасно како ће масовно уливање новца у економију утицати на америчку валуту. За анти-кризине мере, Федералне резерве штампају незаштићене доларе и дају их без добијања вредних актива, и тиме само повећавају своје обавезе. Биланс стања Феда је порастао за 6,42 трилиона долара — то је готово 30 посто америчког БДП пре кризе.
Према прорачунима највећих банака, амерички буџетски дефицит ће у 2020. години достићи четири трилиона, што је максимум од Другог светског рата. А биланс Федералних резерви до краја корона вирусне кризе, према аналитичарима, ће се смањити на десет трилиона. Пошто су сва та средства, у суштини, резултат рада штампарске машине, инвеститори ће окренути леђа незаштићеној валуту.
https://sptnkne.ws/CzMg
