Sedim. Pijem kafu. Restoran dobro popunjen. Na izvanu kisa.
Prozori restorana zamagljeni. Navrnuse dvojica. Pitaju me da li mogu sesti. Jasta nego mogu. Ta ljudi smo.
Da sam znao šta sledi, odmah bih napustio restoran, opstinu, Srbiju.

Srpski nacionalisti sedose za moj sto. I, pocese o Goranu mitraljescu.
Te, k,o biva, on bi ubijao Srbe. Malo i kritikuju Noku sto ga je uzeo za trenera. Ne razumeju nacionalisti sustinu.
Morao sam reagovati i objasniti im da je poboljsanje Nokinog drugog servisa od jedan kilometar na sat vaznije od zivota Srba koje bi mitraljezac mitraljirao.

Srpski nacionalisti se snebivaju. Kažu mi da ja ne bih tako govorio da mi je deda poginuo na solunskom frontu. Rekose mi da su njihovi dedovi tamo poginuli.

Ja sam im rekao da bi i moj deda bio na solunskom frontu da nije poginuo na Ceru.
Oni se ponovo snebivaju i kažu mi da se cude kako ja gledam na neke važne stvari, kada mi je deda ostavio zivot na Ceru.

Onda sam im objasnio da je moj deda poginuo na Ceru, ali u Pocorekovim soldatima. Srpski nacionalisti ništa ne razumeju.
Gledaju samo svoje.Neće nikad biti drugosrbijanci i demokrate.
Oni ne znaju šta je „ Vladalac”.
Mene ne bih cudilo da oni glasaju za Vucka.

S verom u sve one koji su protiv Vucka
Za drugosrbijance i bojkot