Diskusije : Politika

 Komentar
keserPoruka negativno ocenjena. Pokaži

Вилсон се враћа кући
keser
(Тешем букве)
19. februar 2020. u 03.52
http://www.politika.rs/scc/clanak/447730/Pogledi/Vilson-se-vraca-kuci

рајем прошле године, Београд је – у општини Савски венац – добио улицу, тачније булевар, Вудроуа Вилсона. Почетком ове године, сјајни амерички историчар Лари Волф објавио је књигу „Woodrow Wilson and the Reimagining of Eastern Europe”. Књига, између осталог, показује како је Вилсонова политичка баштина данас најживља у источној Европи. Волф еуфемистички каже како Вилсон није имао баш прогресивна становишта према Афроамериканцима, те како су се стога недавно водиле чак и озбиљне расправе да институције унутар Принстон универзитета више не носе његово име. Иако се сматра вероватно најобразованијим и академски најуспешнијим међу свим америчким председницима у историји, његов статус у самим Сједињењим Државама данас није лишен контроверзи.
У источној Европи, међутим, данас, као и пре стотину година, Вилсоново име ником не смета, као што је углавном сметало кроз највећи део друге половине двадесетог века. Можда и најеклатантнији пример Вилсонове омиљености почетком прошлог столећа јест чињеница да је непосредно након Првог светског рата Братислава накратко била преименована у Вилсоново Место. Очито, дакле, да случај Титограда није потпуно без преседана. Један од главних тргова у Варшави, по неким проценама највећи трг у целој источној Европи, звао се Вилсонов трг све од краја Првог па до почетка Другог светског рата. У социјалистичкој Пољској прозван је Тргом Париске комуне, да би после пада Берлинског зида поново постао Вилсонов трг.
Београд ће, најављено је, уз булевар, Вилсону „даровати” и споменик. Није ни та одлука претерано оригинална. У Познању је још 1931. године свечано откривен споменик Вилсону аутора Гутзона Борглума, чувеног скулптора познатог, између осталог, по оном фамозном споменику четворици америчких председника уклесаном у „црне планине Јужне Дакоте”, широј публици знаног из Хичкоковог филма „Север, северозапад”.
И у Краљевини СХС односно Краљевини Југославији, Вилсон је био више него омиљен. Вјекослав Перица наводи како је култ Вилсона у првој Југославији био обележен бројним меморијалима и споменицима, односно како су у неколико градова (Загреб, Ријека, Сплит, Сарајево, Осијек, Београд) улице, паркови, тргови, шеталишта прозвани по њему. Један од најлепших загребачких тргова, онај на коме су зграде Универзитета и Хрватског народног казалишта, у Аустро-Угарској се звао Свеучилишни трг, а 1919. године прозван је Вилсоновим тргом. Након атентата у Марсеју, постао је Трг краља Александра, после Другог светског рата Трг маршала Тита, а данас је Трг Републике Хрватске.
Међу набројаним градовима, улице с Вилсоновим именом све време су задржали Сарајево и Осијек, док су Сплит и Ријека, као и Београд уосталом, остали без улица са Вилсоновим именом по свој прилици због његовог ватреног антикомунизма. Вјекослав Перица примећује како је жалосно да у Сплиту и Ријеци нису након пада комунизма обновљени Вилсонови меморијали за шта би, како истиче, „у демократској Хрватској морало бити ваљаних разлога”. Нарочито би логично било да се у Ријеци нешто зове Вилсоновим именом, пошто је он чак предлагао да сједиште Лиге народа, претече Организације уједињених нација буде баш у том јадранском граду.
У Београду се поново одаје почаст Вилсону не непосредно након пада комунизма, него већ дубоко у двадесет и првом веку. Ни то није јединствен пример. Рецимо, главна железничка станица у Прагу је до 1918. године носила име Фрање Јосипа, да би затим добила име Вудроуа Вилсона. Неколико година касније, пред станицу је постављен и бронзани споменик Вилсону висок преко четири метра. Нацисти су га срушили кад су заузели Праг, као што су преименовали и станицу. Након баршунасте револуције 1989, станици није враћено Вилсоново име, али је једна прашка улица прозвана Вилсоновом. Ипак, 2011. године, уз саму главну станицу, на истом месту где је стајао први бронзани споменик Вилсону подигнут је нови. Вацлав Хавел је био присутан на свечаном откривању.
Пошто се један крај београдског Булевара Вудроуа Вилсона налази у непосредној близини Железничке улице, човек би на први поглед помислио како су солидне шансе да се и у Београду споменик Вилсону постави управо пред главну железничку станицу, а онда се присети да тамо, крај Железничке улице, више нема ни железнице ни железничке станице.
seljakipo
19. februar 2020. u 04.07
..., да ли ти мислиш да је тај вилсон учинио нешто добро за Србе?
Werba
(N/A)
19. februar 2020. u 05.18
seljak 1/2 kvadrata,
moraces knjigu u sake...
PopajPoruka negativno ocenjena. Pokaži

Popaj
19. februar 2020. u 06.54
Povjesničar Imanuel Geiss opisao je Wilsona kao umjerenog južnog segregatora. Rasistički povjesničar i istraživač Ibram Ks. Candy, s druge strane, navodi Wilsona kao jednog od najrasističkijih predsjednika u povijesti SAD-a.
PopajPoruka negativno ocenjena. Pokaži

Popaj
19. februar 2020. u 06.59
Kao predsjednik, Wilson je doveo mnogo bijelih Južnjaka na političku dužnost i ponovno uveo rasnu segregaciju u saveznom i vojnom sektoru, usprkos prosvjedima, koji se tamo nisu dogodili još od Građanskog rata.
nebojsa4
19. februar 2020. u 08.23
Prosvjed ti u kuci bio nakazo:)
keser
(Тешем букве)
19. februar 2020. u 12.49
Сељак,

Много си брз, а каже се што брзо то и кусо.

Сви Срби знају по нешто о Вилсону. Камо среће да смо наставили тим путем из времена Вилсона, данас би нам боље било.
keser
(Тешем букве)
19. februar 2020. u 12.51
Извини Попај, па јел му ми због тога што си написао дајемо улицу?
Није важно како га други описују. Важно је како ми Срби то чинимо.
seljakipo
19. februar 2020. u 14.40
..., ааа, највише лупа празна канта.! Твоја, ем празна, ем, шупља.?!
keser
(Тешем букве)
19. februar 2020. u 15.28
Шта рече? :-)

хахаха. шта тражиш ти на политици?
zlatiborac
19. februar 2020. u 15.56
Mihailo Pupin je svojevremeno osim naucnik,je bio poznanik i
prijatelj Vilsonov. Tako da je imao i te kako zasluga i uticaja da
se posle I-og sv. rata Banat u kojem su Srbi cinili većinu, pripoji
novonastaloj državi.

Toliko o značaju...
seljakipo
19. februar 2020. u 17.04
..., da, Banat, da. A šta bi sa Srbima našim precima od (danasnjeg) Temisvara pa sve do Konstance. A šta bi sa Srbima od Sofije do Varne.?
A šta bi sa Srbima od Lerina do Soluna, Svete Gore, pa sve do ispred Stambola. A šta bi sa Srbima od Skadra pa sve do Peloponeza gde kad odas po planinskim selima i dan danas pricaju SRPSKI, (moja malenkost se lično uverila)... Iliti šta bi sa Belom Srbijom i Starom Srbijom...?? Milioni naših saplemenika odseceni od matice.
..., Sve su karte bile na stolu prez. Vilsona, i šta je on uradio za Srbe.??? Kurvini Englezi su sve zakuvali i ispekli po njihovom receptu. Neke cudne sreće bi za Banat ali samo to. Da napomenem da po Solunskom mirovnom ugovoru stoji da Srbija izlazi na more U Solunu,... i, niko se ne obazire oko toga.

cuj, Grcko Srpsko prijateljstvo ili Srpsko Rumunsko prijateljstvo. Atak na zdravu pamet. Neko ti otsece ruku, i ti se prijateljis sa svojoom rukom.????
Keserovic
19. februar 2020. u 18.17
Ja kažem da je Vilson učinio nešto za Srbe,u cemu je problem?
zlatiborac
19. februar 2020. u 21.50
„ Sve su karte bile na stolu prez. Vilsona, i šta je on uradio za Srbe.??? ”

A cime su to Srbi zaduzili Ameriku da im bilo šta poklanja?

Uostalom Amerika je stupila u rat tri godine kasnije, od ukupno
četiri koliko je trajao. Uglavnom kao saveznica V.Britanije i bez naročitog interesa za Evropu uopste. A verovatno nebi ni u drugom da ih nisu napali Japanci na Pacifiku.
Ono sto nam se dogodilo u nagodbama saveznika po oruzju,još uvek
nije okoncano,već odlozeno do daljnjega. Neutralnost je trajala
taman koliko i 'hladni rat',a potom smo pusteni niz vodu, jer smo
ionako vestacki održavani. Sto na kreditima sto deviznim doznakama
naših gastarbajtera. 'Spolja gladac - a unutar jadac'. docim JNA
bila koliko i zmaj od papira. Parazit - na kvadrat.
SSSR je bio neodrziv što se odrazilo na raspad Varsavskog pakta,
tako da nas je Zapad pustio niz vodu, sto je pogodilo sve 'bratske' narode, osim Janeza. Oni su oduvek bili sami,svoji i kompaktni - nekih bar 95% na istom prostoru.

Zato smanjimo malo sa osecanjima-emocijama - koje umesto da su sa nama i u nama još uvek ispred nas.

nazalost

seljakipo
20. februar 2020. u 02.48
...,vrlo neozbiljno.?

..., a cime smo mi to zaduzili naše dzelate pa da im još spomenike i ulice pravimo.???
zlatiborac
20. februar 2020. u 10.21
„...,vrlo neozbiljno.?”

Onda preskoci. Ako se ne može - zaobidji...
;-)
keser
(Тешем букве)
20. februar 2020. u 10.35
И мени пријају патриотске изјаве.

Али изјаве су обично само јалове речи. А са речи на дела мало је људи способно.

Максимализам на другој страни је као и детиња вера у очеву непогрешивост...
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Oil Diffuser Necklace?
.