U Kostolcu B je urađen sistem za odsumporavanje, pušten u rad i nije imao zadovoljavajuće efekte, trošio više energije nego što je najavljeno, i smanjenje emisije je bilo manje nego što je najavljeno. Uglavnom, sistem je isključen i NE RADI. Navodno je započet proces protiv izvođača radova, ali ne očekuje se da se išta reši (bar ne u skorije vreme). Potrošnja struje je oko 50MW za oba bloka, za godinu dana potroši energiju u vrednosti oko 20 miliona evra.

Kolubara proizvede oko 27 miliona tona uglja za elektrane godišnje, i snabdeva TENT A i B i TE Kolubara (ranije i TE Morava ali zbog smanjene proizvodnje uglja više ne šalju ugalj tamo). Ova količina je nedovoljna za konstantan rad ovih elektrana, a uz to ugalj je lošijeg kvaliteta nego što je potreban za normalan rad elektrana. Zbog lošijeg kvaliteta i sagorevanje je lošije, pa ostaje više pepela i nesagorelih čestica. Rešenje je dodavanje male količine mazuta prilikom sagorevanja uglja, ali je u EPS-u odlučeno da se to ne radi jer je mazut skup, iako mi drug kaže da bi se to isplatilo jer bi se proizvela dodatna energija zbog boljeg sagorevanja, i zaradili više para nego što košta mazut.

Neko je pominjao „mokri” lignit, u elektranama se ne sagoreva sušeni ugalj, već taj ugalj ide samo za široku potrošnju. Ugalj se u elektranama u mlinovima melje do finoće kafe ili brašna, pa se kroz određene kanale uduvava u kotao, gde se sagoreva. Međutim, u tim kanalima cirkuliše vreo vazduh (par stotina stepeni), koji suši ugalj pre ubacivanja u kotao, pa se zapravo ugalj suši pre spaljivanja.

Međutim, u Kolubari su zbog opadanja proizvodnje (koja se meri u tonama uglja, a ne u kalorijama ili energiji), počeli da kopaju sve, zemlju, pesak, kamenje, i to da šalju u elektrane. Ovo predstavlja poseban problem jer dolazi do kvarova u elektranama, pucaju trake koje transportuju ugalj, mlinovi pucaju, pa se svakodnevno rade opravke... Mnogo više nego ranije. Ali to rudare ne interesuje mnogo jer su dobili naredbu da (citiram) prebace plan proizvodnje. Nikoga ne zanima kako, čime, samo da se proizvede tona više.

Sve to dovodi do povećane proizvodnje pepela, koji se odlaže na pepelišta, tako što se meša sa vodom u odnosu 10:1 (10 litara vode na 1kg pepela). U TENT B je unapređen sistem pa se meša u odnosu 1:1. U TE Kolubara je pepelište toliko prepuno, da nemaju gde, pa kamioni svakodnevno odvoze pepeo da bi elektrana mogla da nastavi da radi. Na pitanje gde, niko ne zna.
prica jednog insajdera:

Za TENT A je, zbog nedostatka uglja iz Kolubare, počet dovoz uglja iz RB Kostolac, sa kopa Drmno, Dunavom i Savom baržama. To im pomaže da imaju dovoljnu količinu uglja za rad, ali i poboljšava sagorevanje pošto je taj ugalj ima bolju kalorijsku moć. Međutim, nije uzeta u obzir količina sumpora koja je u ovom uglju značajno veća u poređenju sa kolubarskim. Postoji velika mogućnost da je povećanje u koncentraciji sumpora u Beogradu zbog ovoga (ovo je moje mišljenje).

Da zaključim na kraju, problemi koje imamo sa zagađenjem nisu trenutni, nego hronični i dosta ozbiljni. Postoji realna mogućnost da se to sanira, U ODREĐENOJ MERI, ali ne potpuno. Aktiviranje sistema za odsumporavanje u Kostolca, ugradnja u TENT A i B, gašenje Kolubare i Morave, sve bi to doprinelo smanjenju zagađenja, premda bi trebale godine da se to uradi. Ali ljudi moraju da shvate da bismo onda izgubili ogromnu količinu proizvedene energije, koju bismo morali da uvezemo, i platimo po ozbiljnim cenama. Ne smem da kažem proizvodnu cenu električne energije iz EPS-ovih elektrana, ali je ona višestruko niža od tržišne. Trenutno, energija proizvedena u EPS-u vredi više od 1.5 milijardi evra godišnje, ako krenemo da uvozimo veće količine, cena struje će ići drastično na gore, po mom mišljenju bar duplo.