Lukav je bio Tito. Kako je samo napravio da se država koju je vodio raspadne deset godina nakon njegove smrti. Mislio je nećemo moći njega kriviti. Ali ne. Znamo mi da je on kriv.

A i ovi problemi danas. Za to je sve kriv Djilas i lopovi oko njega.

Gospodine Keserovicu,

Prva replika jeste sarkasticna. U ocima je onoga koji cita hoće li ju shvatiti kao provokaciju ili pojacanu kritiku stava: „Tito i komunisti su krivi za raspad YU, ili za stanje danas.”
Potegnuh za ironijom iz nekoliko razloga:
1. Taj stav zanemaruje odgovornost onih poslije Tita.
2. Kriveci licnost ili grupu, bez analize odluka i posljedica istih, ne proizvodi vrijednost.

Nije na odmet:
Ironija je vrlo opsta - u pitanju je naglasavanje putem kontrasta između izrecenog i nagovestenog znacenja. To je prosto „reci suprotno od onoga što se se misli”. U pitanju je zapravo stilska figura slična metafori: dok je kod metafore odnos između bliskih pojmova, kod ironije je odnos suprotstavljenih. Ironija se može koristiti u pozitivnom i negativnom kontekstu, na primer nekom atleti se u smislu isticanja njegove snage može reci: „Vidi se kako si zgoljav”.

Sarkazam i ironija su povezani pojmovi ali sarkazam nije podvrsta ironije nego je to, najcesce, koriscenje ironije na zajedljiv, pakostan način. Najcesci recept za sarkazam je ironija u negativnom kontekstu sa dozom zlobe:)
Ipak, sarkazam ne mora uvek da ukljucuje ironiju, on može umesto ironije sadržavati alegoriju, metaforu, hiperbolu i dr. Prosto receno, tu se obično radi o kiseloj, zlobnoj sali na tudj racun (što se svakako najefektnije postize ironijom).
Unatoc tome, sarkazam čak ne mora ni biti zlonameran, već može biti način da se nekoga malo podbode na licnoj bazi ne bi li nešto shvatio - npr. kad prijatelju sa nekim glupim naumom kažeš: „Au to si smislio za medalju”, to je prilično 1/1 sarkazam ali može biti sasvim dobronameran.

Cinizam je nešto sasvim razlicito od prethodno dvoje i nije uopste povezan sa ironijom, a ima tek ponesto veze sa sarkazmom. To je jedna prevashodno nepovoljna kvalifikacija coveka (ovde se već vise uopste ne radi o jeziku i nacinu izrazavanja, da se razumemo) koji ima neobično prezriv, nipodastavajuci odnos prema svemu. Cinizam podrazumeva neuvazavanje ljudskih vrlina (kako tudjih, tako i sopstvenih), nepoverenje u druge i jedan generalno toksican i nekonstruktivan stav lisen svakog entuzijazma. To je cinizam u cistom obliku i u glavom smislu.
Za razliku od sarkazma, koji obično to jeste, cinizam nije sam po sebi zlocudan i „na tudj racun”, nego je to nečiji unutrasnji, latentni odnos; tako na primer i filantrop može biti cinican. Cinizam je blizak amoralnosti, ne toliko nemoralnosti.
Cinizam tako uopste ni ne mora biti nepovoljna kvalifikacija, nego može biti neutralna ako cinik ima neki valjan razlog za takav ili sličan stav ili ako taj stav nosi neku istinu i mudrost u sebi. To može biti slučaj sa filozofom ili nekim starcem koji je „preziveo toliko i toliko ratova i video svega i svačega i dosta mu je i ljudi i svega”.

Sa gorerecenim u vidu, cinizam se kod ljudi najcesce prepoznaje po sarkazmu; sarkazam je nekako prirodan, podrazumevan način kanalisanja cinizma i kad je neko sarkastican, taj makar ne bio po stavu cinik, u tom momentu ispoljava svoju cinicnu stranu (koju vecina ljudi ima te su obično oni koji je nemaju operisani od svakog humora).

Komentar MasaMalinovski sa vokabular.org

Kada se stvarala i razarala Jugoslavija jesu li Srbi bili u svemiru?
Pa kakva je Bila uloga Srba kao nsjveceg i najjaceg naroda?

Ustašo kad se STVARALA Jugoslavija Srbi su bili rasutih kostiju od Cera i Kolubare do Krfa pa do Maribora i Rijeke!!
A kad je vrsen prevrat,revolucija uz pomoć crvene armije onda su Srbi uz pomoć dva brata blizanca pavelica i kite opet rasutih kostiju bacenih po svim jamama i vrtacama plus sistematski istrebljivani u Jasenovcu,ali i pored toga su stigli da stvore DVA antifasisticka pokreta ...jer dok su oni mislili kako da se spase ustaštva i fasizma...kita i ekipa su smišljali kako da preuzmu vlast.

KeSEROVICU tata ti je ustaša. Inače od postena covjeka ne bi ispao takav izmet...

Брана ми је био неки даљни рођак, мајка му је из Јаска а и моји су из јаска па смо били неки род са мајчиних страна.
Био је у Торонту да среди неке ствари, негде је успео, негде не.
Био је заинтересован за сарадњу са српском емиграцијом, али Милошевић није.

Сад што се тиче нас Срба можда је Драшковић рекао.
Тамо негде седамдасетих имао сам прилику да се сретнем са њим, не овим олињалим Вуком, већ Др. Слободаном Драшковић министром у краљевини југославији.
И тако причамо и он нам исприча како је постао Србин.
Одмах по завршетку WWII састали су се у Лондону, и реше да пошаљу њега да са хрватима направи договор како да се обнови Краљевина Југославија.
Одмах седе у авион и правац Женева, тамо се састао са Мештровићем.
Изнео му је предлог за сарадњу, и Мештровић га је хладно упитао:

Колико још треба да вас побијемо, да ви Срби схватите да ми нећемо са вама?

Како нам рече само је изашао и више никад није рекао да је југословен или било шта осим Србин.

Е то је наш основни проблем и данас.

Брана је био заинтересован за идеју о Великој Србији, али он се није ни питао, тада је Милошевић ведрио и облачио.
Иначе видео сам га неколико пута кад је долазио у Торонто, био је интересантна личност.

„A ti si spavao s njim pa znaš da on nije znao da će tvorevina da mu se raspadne...pa on ju je sklepao da bi se raspala”

Ne znam šta je Titu bilo u glavi, vjerovatno ni Jovanka nije sve znala. Mogu pricati samo o onome sto je uradio. Način na koji je rijesio „hrvatsko proljece 70-tih” mi kaže da je bio uspjesniji od recimo Milosevica u suzbijanju separatistickih tendencija. Mislim da je smatrao ocuvanje zajednicke države vaznim. I da je aktivno radi na ocuvanju. E sad sto su unuci rođeni 10 godina nakon njegove smrti crni... neki drugi trebaju odgovoriti zašto.

„...de su mu Srbi na prvom zasedanju avnoja?”
Ne znam nacionalni sastav ucesnika. Znam da ih je od 78 poginulo 11 od prvog do drugog zasjedanja. Nije mi jasna veza sa temom „Zašto se YU raspala, a duge visenacionalne države nisu?”

„Cemu je sluzio ustav iz 74e? ”
Mislim da je namjera bila da se udovoljavanjem nekim zahtjevima oslabe argumenti separatista. Wiki ima dobar clanak koji objašnjava hrvatsko glediste na 70-te.
https://tinyurl.com/vl8cqft

„Šta će Srbiji pokrajine?”
Odnos cenralne vlasti i nizeg nivoa (države u USA, provincije u Kanadi, republike u YU, pokrajine u Srbiji) je ostrica noza koja zahtijeva vjestinu balansiranja.
Ako ti je teza da se YU raspala zato što je Srbija imala pokrajine, ne bi se slozio. Mislim da su pokrajinske granice formirane tako da se sprijeci da KiM bude u ogromnoj vecini albanska.
U situaciji kad skupstina KiM proglasi samostalnost, takve granice postaju problem. Teoretisati šta bi bilo da nije bilo pokrajina je samo to - teoretisanje. I zvuci kao pametovanje generala nakon bitke.


„Hiljadu puta ponovljena pitanja...nikad odgovori ali zato sledeći put jovo-nanovo...kita dobar i neduzan... ”
Danas se zna vise o stvarima gdje nije bio dobar i gdje je otisao duzan. Mislim da u mnogima od njih dijelimo isto mišljenje.

Ali eto o ovome pitanju (zašto se YU raspala a druge slozene države nisu), ne djelim tvoje mišljenje da je to zbog Tita.

Ma ne prestaje ker da provocira,misli da mu se može,samo ja takvim ne odgovaram zbog njih jer znam da oni ne da su gluvi za normalan odgovor već zbog normalnih ljudi koji su decenijama bombardovani lazima pa ne mogu da se iskobeljaju...jer onaj ko je skole zavrsio u kitinim i shuvarevim skamija kad cuje mene i njega on mora da pomisli da sam ja lud a ker akademik...
Svaka mu je ka njegoseva a u stvari svaki iole pismen covek zna da je ustav iz 74e prakticno otvorio vrata separatistima da izadju kad hoće...zavisilo je od straha ...ko kad otvoris vtata kaveza pa zivotinja ne iskoci odmah..

Ubeđen sam da ker zna da je kita doneo dve odluke posle rata...prvu da siftari koji su se doselili tokom rata ostanu tu...a drugu da se IZBEGLIM SRBIMA ZABRANI povratak na svoja ognjista...postavljao sam ovde i broj odluke i to vrlo lako može da se nadje...
I šta onda da pricas sa skotom koji podržava zločinca koji je ovo smislio...
Pa trebali smo nogu da mu odsecemo te 45e a ne da cekamo 80u...

vatikan Kaki rvati ...

Gospodin Keserovic:
„svaki iole pismen covek zna da je ustav iz 74e prakticno otvorio vrata separatistima da izadju kad hoće...zavisilo je od straha ...ko kad otvoris vtata kaveza pa zivotinja ne iskoci odmah.. ”

Interesantan „argument”. Evolucija „argumenta” „Svi znamo”. Mislite da Ustav nije kljucan razlog=nepismeni ste. :)

Da se vratimo na temu: Probah da nađemgdje se govori o samopredjeljenju u Ustavu '74. Podsjeti me na rijecnik iz tih godina, radni ljudi, samoupravljanje. Predugacak je, nisam ekspert za tumacenje i odustah. Ko voli:
https://tinyurl.com/ujsojou
Vrata kaveza su bila otvorena i u prethodnom Ustavu. Citiram one koji znaju.

Ono u cemu se eksperti slazu je da je taj ustav ojacao republike i pokrajine, a oslabio YU. Interesantno da je samo Mihailo Djuric TADA bio kritican:
„Током јавне дискусије о предложеним променама устава, професор Београдског правног факултета, др Михаило Ђурић осуђен је на казну затвора након објаве одржаног говора у ком се противио спровођењу планираних уставних промена. Истичући да Југославија постаје само географски појам, на чијем се тлу под маском доследног развијања равноправности између народа успоставља неколико независних, чак и међусобно супротстављених националних држава, проф. Ђурић је упозорио да предложена уставна промена не само што из основа мења карактер досадашње државне заједнице југословенских народа, већ и одбацује саму идеју једне такве државне заједнице. ”

Dva su nacina kako da se boris protiv separatizma:
Jedan je davanje ustupaka i umanjivanje ostrice njihovih argumenata. Zadnja mjera: Premijer Harper je to uradio dajuci Qvebecanima pravo da u (Kanadskom) pasosu imaju da im je državljanstvo Kvebecko. Za sada se to pokazalo uspjesnim, jer je separatisticka partija izgubila jedan od argumenata i značajno oslabila.

Drugi je način da zmiji odsjeces glavu.

Mislim da je za raspad značajniji ovaj period:
Wiki:
„Највише примедби на државно уређење по Уставу из 1974. имала је СР Србија[ко?], што је било најприродније имајући у виду њену територијалну структуру. У почетку, тражило се од савезних власти да убеде покрајине да исправно интерпретирају Устав, по којем је Србија ипак била суверена република са одговарајућим степеном аутономије за своје покрајине. Међутим, након Кардељеве (1979) и Титове смрти (1980) све теже је било арбитрирати у споровима између република и покрајина. Средином 1980-их, српско руководство је све гласније тражило промену Устава, а не више само исправну интерпретацију. Почетком 1987, захваљујући настојањима српског руководства, Председништво СФРЈ иницирало је усвајање више од 130 амандмана. Међутим, нешто касније дошло је и до обрачуна унутар српског руководства. На Осмој седници ЦК СК Србије, септембра 1987. године, победила је струја Слободана Милошевића која је енергично и оштро захтевала раскид са Уставом из '74. Тако је крајем 1988. дошло до смене комплетних руководстава у обе покрајине, а у пролеће 1989. године усвојени су амандмани на Устав Србије, који су знатно сузили овлашћења и права покрајина. Коначан раскид са уставним решењима из '74. Србија је завршила септембра 1990. године, када је добила потпуно нови Устав.”

„Ubeđen sam da Pjer zna da je Tito doneo dve odluke posle rata...prvu da siftari koji su se doselili tokom rata ostanu tu...a drugu da se IZBEGLIM SRBIMA ZABRANI povratak na svoja ognjista...postavljao sam ovde i broj odluke i to vrlo lako može da se nadje...”

Ne mislim da je cilj te odluke, kad je donesena, bio da se ojacaju Albanci na stetu Srba. Interesantno bi bilo znati o kolikom se broju radi i gdje su ti Srbi raseljeni.
Uticaj te odluke, u situaciji kad su se Albanci opredijelili za nezavisnost, je definitivno negativan.

Za odgovor na postavljeno pitanje, mislim da je bitnije traziti uzrok zašto su se prvo Slovenci, pa Hrvati.. i na kraju Albanci opredjelili za nezavisnost.