Dalmacija je srpska zemlja, sve juzno od reke Cetine je uvek bilo srpsko.

Srpske zemlje su Republika Srbija sa dve autonomne pokrajine, Juzna Srbija (tzv. Severna Makedonija), Crna gora (pod milogorskom okupacijom), RSK, RS ali i ostale srpske zemlje u kojima se govori Stokavski. Srpski Dubrovnik i Dalmacija su uglavnom od Dalmatinskog (govorili dijalekt italijanskog) i srpskog stanovnistva nastali, od kojih su neki prihvatili katolicku veru.

Vatikanski projekat i Broz su proglasili sve katolike za krvate, ali su im se Bunjevci suprotstavili.

Split (Spalato), Zara, Fiume i slični gradovi kao i Italijanska Istra sa Italijanskim stanovnistvom doziveli su etnicko ciscenje pod Brozom, mnogi su kao i srpska nejac pobacani u jame-fojbe.

Dalmacija dakle nije krvatska ni dan danas, a Srbi, kao i Italijani treba da se kad tad vrate na svoja vekovna ognjista.

Josip Broz kao srbozder, odvojio je srpsku Crnu Goru od srbstva, a srpsko-italijansku Dalmaciju vestacki prikljucio purgersko-ustaškom Zagrebu. U Dalmaciji se naselilo mnogo ustaša iz Hercegovine, a mnogi Srbi su otisli, ali mnogi i dan danas znaju za svoje srpsko poreklo.

Od svih izdajnika srbstva među najgorima su oni iz okoline Novog Sada, koji smatraju da su jednini precani, zanemarujuci srpski karakter ostalih srpskih zemalja, u koje spadaju i trenutno okupirane teritorije Kosmeta, Crne Gore, RSK, Dalmacije itd. Taj defetisticko-lalanski duh obično ide uz mentalnu retardaciju, za razliku od bistroumnih krajisnika, Licana, koji su srbstvu dali i jednog Teslu, a cije srbstvo danas poricu ustaše iz Zagreba bas kao sto srbstvo Dalmacije, Crne Gore, RSK i ostalih privremeno okupiranih srpskih zemalja poricu ograniceni pojedinci bez vizije a ucmalog ravnicarskog duha za koje su i madjari pojam pameti.