У народу, бели лук је лек за све, према коме се има врло велико и непоколебљиво поверење. У том готово фанатичном исконском веровању иде се често тако далеко да се бели лук и данас у неким домаћинствима на селу употребљава не само као превентивно већ и као мађијско заштитно средство против »злих духова« и других »невидљивих опасних сила«, дакле, као средство за бајање, врачање, чини и мађије. Исконско веровање у лековиту, заштитну и мађијску моћ белог лука заорало је дубоку бразду у материјалном и духовном животу народа. Готово да нема сеоске куће која не сади лук. Бели лук се готово редовно једе и ставља као зачин у разна јела. У пролеће и за време некадашњих дуготрајних постова православаца бели лук се обавезно морао јести уз сваки оброк. За време разних епидемија тифуса, колере, куга, дизентерије, грипа и уопште кад год се јављао велик помор народа од заразних болести, увек је као превентивно и куративно средство препоручиван и свакодневно употребљаван, пре свега, бели лук. Кад је мајка спремала сина у војнике, кћер међу младеж, а једро дете на улицу, често се негде у оделу или око тела крило мало белог лука (амајлија). И данас неки на пут не крећу без белог лука.

Мало је домаћих биљака којима се придаје толика важност и у које се има тако неупитно поверење као према белом луку. Кад се има у виду да се у новије време бели лук и научно испитује у хемијским и микробиолошким лабораторијама, у фармацеутској индустрији и на клиникама, да су добијени добри резултати у лечењу многих болести, од којих су се и народи на разним континентима хиљадама година штитили и лечили на примитиван начин белим луком, онда се још више намеће потреба за проучавање употребе ове биљке у народном животу, народној исхрани, а пре свега у народној медицини. Томе треба додати још и ону широку вишестраност белог лука, не само као биљке која се истовремено употребљава и као свакидашња храна, значи, лек, а понекад и као мађија, већ и због тога што је и његово физиолошко, лековито дејство врло многоструко. Наиме, и у народној и у научној медицини последњих година бели лук се употребљава за лечење знатног броја врло разноврсних болести, како изнутра тако и споља.

Из историјских података види се да су и у старом и у средњем и дуго времена у новом веку бели лук признавале за лек и службене медицине разних народа, али је у последњим вековима, а нарочито у XIX веку готово потпуно избачен из фармакопеја. Тек у I, а нарочито у II светском рату и после њега почиње право научно проучавање белог лука заједно са изванредним радовима на изучавању и откривању бактериостатичних лекова типа пеницилина, стрептомицина, дакле, антибиотика (в. фитонциди).