Дунав, Сава и Морава протичу кроз Србију као кроз шуму. На прсте се ногу набројати градови који имају уређену луку, шеталиште, плаже, везове за бродове. Села около Дунава имају бициклистичку стазу по насипу и то им је сав њихов Дунав, са другим рекама још је горе. Дунав је више претња и опасност, него било каква прилика и изазов.

Причају искусни људи: где у селу видиш гуске - бежи одатле, ту је дакле лоша земља, па се људи издржавају гушчарењем, а од тога среће нема. Где видиш рибњак, или поља камилице - још горе! Ту је земља слатинаста, ту само будале остају!

А најгоре је где видиш аласе - значи да на копну БАШ НИЧЕГ нема!

Нешто слично може да се види и упоређујући Далмацију са Грчком: у Далмацији су уређене обале, пристаништа, ноћу „свитле свиће” на мору. У Грчкој села су на километар од обале, у воду се силази муком и невољом, никад другачије. Зашто - зато што је земља плодна, што је од ње лакше и сигурније живети; а на 1км од обале - по даљини и висини, сигурнији си и од којекаких гусара и банди.