Три ДЕБИЛА
zupa
(DR.MR)
13. novembar 2019. u 06.06
https://www.youtube.com/watch?v=uT-vV3K9Lgo
''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
Ево како изгледају типични ДЕБИЛИ...према овима Пленковић,Колинда су
појам за нормалност,па чак и онај Шкоро довео католичког попа са брадицом па се питамо да то можда хрвати не прелазе у православље јер
их стално жуља Србска Православна Црква и њени верници.
dulebg
(posmatrach)
14. novembar 2019. u 03.15
Лицемеран је захтев хрватске државе „за повраћајем културног блага” - овде се првенствено ради о иконама и црквеном прибору СПЦ, који су склоњени у Србију током ратова 90-тих. А они припадају народу чија јер СПЦ, а не камену са којег су протерани. Протерани они - протерано и њихово духовно благо!
Ако су на тракторима донели постељину и понешто кућанских апарата, па ваљда је њихово да донесу и Цркву, музеје, архиву? Све је то власништво народа, а тај народ је оснивач, према томе - и сувласник, територије НР Хрватске, касније СРХ, РХ и НДХ. Сувласник на земљи, водама, обали.
zupa
(DR.MR)
14. novembar 2019. u 06.51
Ко не учи и заборавља историју она му се понови у још тежем облику.
------------------------------------------------------------------------
ИЗВЕШТАЈ ВОЈВОДЕ ЖИВОЈИНА МИШИЋА Њ.К.В. АЛЕКСАНДРУ О ХРВАТИМА:
„Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они мисле једно, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш, ствар је пропала… Ништа се неће моћи учинити. Tо нису људи на чију се реч можеш ослонити.
Ја сам начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нек ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити и дати им њихову државу.”
(На питање Регента како одредити нове границе, Мишић предлаже да то буду обичаји, историја, традиција, најзад и опредељење народа. На примедбу Александра да би то Хрвате гурнуло у наручје Италијанима, Мишић одговара).
„Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити… То су људи сви одреда прозирни као чаша: незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи.
… Не заборавите Височанство, моје речи. Ако овако не поступите, сигуран сам да ћете се љуто кајати.”
