У СФРЈ је дуго остао на снази „Закон о помоћи неразвијеним републикама и покрајини КосМет”. Он је уствари служио да се колико-толико поправи неправедна расподела, до које је долазило зато што су 2 републике награђене са прерађивачком индустријом, која је зидала цене по свом ћефу, а остале су биле сировинска база - где је држава пазила на интерес оних првих.

Унутар Србије такође се плаћао порез за развој КосМета. Њиме су изграђени тачно одређени објекти и формално су још увек у власништву Републике.

И сад ја питам: зашто то није урађено и после 1.св.рата? Ако су Аустро-Угарске покрајине потрчале под скуте заклане и спаљене Србије - па зар није било логично да барем поделе штету, еко не већ да плате ратну одштету за свој удео у уништењу Србије? Где су станови за ратнике, где пеМзије, бање, рехабилитације, стипендије за сирочад?

Једном приликом Стјепан Радић(?) рече „па добро, дајте да чујемо - колики је тај ваш удео у нашем ослобађању - да вам то исплатимо, па да смо КВИТ?!” Требало је имати образ ко каубојско седло - да сиромашна Словенија, Хрватска, Далмација, БиХ некоме као нешто нуде да исплате, и да се трагедија Србије мери неким парама; а овамо са друге стране - ниси у стању да организујеш дечија одмаралишта за сирочиће?

Словенија, Славонија и део Хрватске имали су сјајан развој у Краљевини, за разлику од стагнације у А-У, и за разлику од Србије, која је у рат ушла као индустријска земља, али се мукотрпно опорављала. Ово стога што су Енглези и др.сматрали „да католици треба да воде Краљевину, а да су Срби руска претходница”.