https://tinyurl.com/yypmxw9w
Годину за годином, месец за месецом, видим две стране света; два екстрема која постају све више раздвојена:
Видим велике градове попут Хомса у Сирији, сведене на ужасне рушевине. Видим Кабул и Џалалабад у Авганистану, раздељене огромним бетонским зидовима чија је намена да заштите окупационе НАТО армије и њихове локалне марионете. Видим чудовишно уништење животне средине у местима као што је индонежански Борнео, перуански рударски градови или сада готово ненастањиви атоли острвских нација Океаније: Тувалу, Кирибати или Маршалова острва.
Видим сламове, недостатак канализације и чисте пијаће воде, где је чизма западних империја згазила локалне културе, поробила људе и опљачкала природне ресурсе.
Радим на свим континентима. Никада не стајем, чак када исцрпљеност покушава да ме баци на под, чак и када тешко да је преостало имало резерве снаге. Не могу да станем; немам права да станем, зато што коначно могу да видим образац; начин на који свет функционише, начин на који је Запад удесио да га узурпира, индоктринира и покори већину држава света. Сабирам своја сазнања и објављујем их као „упозорење свету”.
Онда видим сам Запад.
Долазим да „говорим”, у Канаду и Сједињене Државе, као и у Европу. Понекад ме, такође, позову да се обратим и аустралијској публици.
Запад је толико претерано богат, у поређењу са уништеним и опљачканим континентима, да се често чини како не припада планети Земљи.
У ствари, скоро читав свет делује као једна велика грешка, лажни ентитет, уколико се посматра из Њујорка, Берлина или Париза.
