https://tinyurl.com/yyy3ognd

Генерална проба, 8.мај 2019, у Нишу.
Лепо звучи, и изгледа. Дуго припреман дефиле два министарства.
Стојим у строју полицијских ветерана, са Црвеном беретком на глави. Част ми је.
Присећам се свега ста сам са њом прошао у ратном вихору, од рата у Хрватској, преко рата у Босни, …па све до НАТО агресије на нашу земљу, и борбе против терориста на Косову.
У једном тренутку, прилази ми „неко” и каже, да му је јако жао, али, да је стигло наређење „одозго”, да Црвена беретка, мора бити изузета из строја.

Преко пута, на трибинама, је мој седамнаестогодишњи син Петар, који жељно ишчекује да види свог оца у парадирајућем ешалону. Једва сам годину дана био старији од њега, када сам као војник, на редовном одслужењу војног рока, био послат у Хрватску, у неизвесност, са осталим припадницима 63. падобранске бригаде.
Шта њему да кажем? Зашто му оца изузимају из строја, по наређењу? Васпитаван је у духу патриотизма и родољубља. Зна ста значи Српство, Отечество, Вера… Свете речи за нашу породицу.

Али, шта је са часним војником на бранику отаџбине, за време свих страдања нашег народа у последњим ратним дешавањима, и за време НАТО агресије на нашу земљу?
Шта је са Црвеном беретком?
Зар Црвена беретка, која је крварила за народ и отечество, не заслужује да маршира у почасном строју?
Да ли уопште Дан победе, и постоји, у правом смислу те речи, или је изгубио своје суштинско значење, док нам капу кроје НАТО великодостојници, и слуге истих???
За коју, и какву државу се та Црвена беретка борила?

Зар у овој земљи, све што је честито и свето, мора да се укаља и осрамоти?
Зар се у овој држави, заборављају вредности, попут патриотизма, родољубља, и војничке части и позива?
Срце ове Црвене беретке, ће увек бити уз свој народ и државу, честито их бранећи, иако је често, неправедно запостављана, и стављана на маргине нашег друштва, до дана данашњег.
Пензионисани Мајор полиције Дејан Николић