britka-sablja
09. maj 2019. u 08.45
Уместо коментара, преносим један текст од једног пријатеља.
Година 2019, месец је мај и дан девети. Како га описати? Са којима речима обележити, шта у закључку, ако и буде потребан, посебно нагласити! Све мислим да није ни битно. Неке ствари се увек јасније виде, брже схватају, још брже налазе право место у нашим срцима, - јер, Браћо моја, Срби, ма где да се налазите, овај дан је на неки начин и наш.
Величанствен, осећајан, дан славе, поноса, сећања на жртве и милионе убијених људи које је други светски рат, одвојио од мирног живота и од својим милих и драгих.
Москва ми је на уснама, у срцу, откуцава тренутак једног великиг дана у коме читав напредан свет, и не само србски или руски народ, слави овај дан у виду сећања на једну епопеју величанствене одбране и борбе против фашизма!
Укључио сам ТВ и са будном пажњом гледам све што је руска телевизија пустила овог дана у свет. Пратим очима оно што неколико стотина новинара из читавог света али и милиони других људи на овој планети, прате будно оно што нам слика, преноси из далеке Москве.
Дефилеји постројених младих људи, у униформама свих могућих боја, хиљаде њих, чекају на знак. Да почне велика парада победе. Да се свет потсети на 50 милиона убијеног невиног становништва на овој планети, на крваве битке, на смрти и убијања, на жртве помамне људске злобне и ванприродне одлуке, да једна земља, овлада светом.
Немачкој то није успело, неће ни ником другом. Докле год живи дух ове велике руске нације, докле год је слобода крајљи циљ, напредак у мир, подстрек да се не одустане, дотле ће појам отпора агресивној политици, закуцати попут аларма у срцима и људи ће устати да се злу одупру.
А онда парада, говор Путина, поглед на дефиле једног народа у чијем строју куца младост, у чијим рукама лежи убиствено оружје, у чијим срцима куца слободарско надахнуће али и упозорење, - ми смо спремни да бранимо наше светиње.
Србин сам али данас, био сам Рус. Био сам ратник, политичар, путник кроз историју али и део оног строја чији су кораци у величаанственом маршу тутњали, бат удара по челичном наковњу, звук од којег задрхти срце, суза на оку провири и без стида, слије се низ образ.
Јер, не знам како је другом али моје су ме емоције однеле тих неколико хиљада километара према истоку, ка Москви, ка тим братским људима, макар и само на тренутак, био сам део у представи поноса, смелости, умећа али и урођеног патриотизма у коме се осећам слободан, као птица за које је само небо граница - да свесно и храбро, пренесем сву своју љубав према народу са којим сам у братским односима.
Путин није Русија. Русија је и Јован Пидиканац и Владимир Путин. И сви они који су у братском народу, сагледали и део себе самог! То је узданица и смер у којем видим све добро што је и за мој србски народ!
Русија је непрекидно на бранику одбране Србије. Искрена ми је жеља да то Србија и делима покаже.
Живела, напредовала и била јака, сад и за сва друга времена, Русија и руски народ!
Смрт фашизму, слобода за све народе света! Нека сва деца света одрастају у миру и без страха да ће им бомбе одузети право на срећу и љубав...
Јован М. Пидиканац
-FromRussiaWithLove-
(Оккупируем и при)
10. maj 2019. u 06.16
Бити србом и писати на латиници — то је као спавање са гуменом женом, а свима ми је речено да имам секс сваки дан два пута. Ти Румун или Молдавац ? Они су православни, али пишу латинице, али нису Словени. Морате имати поштовање према својој култури и предацима. Ви, Новак, очигледно као Д'артагнан 18 година - самоуверен младић који још није знао живот. Д'артагнан увек насмејана срећа (тако да је Дюма замишљен), а ви, Новак, сигуран сам, судбина неће бити таква подршка. Поштујте своју културу.