Не можете да одлепите од Милошевића и поредите ондашња окупљања и емотивно набијене масовне протесте са овим провидно изрежираним митингом за надбројавање. Сличност је само у појавном облику, остало што ће да се чује - низ манипулација неким истинама и полуистинама, лажима и лажним обећањима.

Оно што ће бити најопасније је да ће Вучић да искористи овај „митинг подршке” као покриће за следеће споразумевање са „Косовом” и постоји ризик да потише и споразум о признању, који ће имати неки закукуљени назив, као, „Свеобухватни Споразум о нормализацији и узајамном разумевању Србије и ”Косове„ ”.

Вучићев начин владавине је недвосмислена аутократија и диктатура. Сад је кључно питање да ли ће Вучић издати до краја или не. Да ли ће у Србији ипак постојати демократски инструменти који му ту издају неће дозволити?

У томе је опасност од сваке диктатуре. Ја се згражавам кад прочитам неке коментаре где пише да је диктатура једини спас. Па сад је имају у Србији! Да ли их она сад спашава? Диктатор може да буде патриота, а може да буде и издајник, па ти сад стрепи од тога да ли ће он бити једно или друго!

Изводи из стране штампе, посебно немачке, тврде да је жаба већ скувана и само се чека датум потписа на документ о независности шиптарске државе...

Кад говоримо о диктатури, и овој клацкалици где се клацкају издаја и родољубље, стално размишљам о том некадашњем радикалском трију Шешељ-Тома-Вучић. Тај аутократски и диктаторски систем владавине код овог трија је свакако установио Шешељ. Централизам, диктатура, самовлашће - то је Шешељева школа. Тома је тад био склон више демократским договорима, мало ''финији'' у односу на вулгарног Шешеља, док је Вучић био изразити полтрон који се завлачио Шешељу у буљу. Систем управљања је био изразито војнички. Вучић је тај систем упијао у себе. Ја бих рекао да је Вучић Шешељева школа. Као што видимо данас, Тома је, као непоуздан и неко ко се не уклапа у тај начин управљања - послат на тиховање. Вучић и Шешељ сада одлично сарађују.

У случају родољубиве комбинације код ове двојице, та њихова сарадња би била на радост Србије. Али шта ће бити у случају издаје?

Све идеологије су послужиле лидерима само као инструмент за освајање власти или за опстанак у политичкој елити Србије. Ту нема ни р од родољубља. То се дефинитивно види и код овог радикалског политичког трија - власт по сваку цену. А приграбивши радикалску идеју Николе Пашића, ова тројица, а посебно Шешељ, заправо су се били дохватили коке са златним јајима.
Кад је Шешљ отишао у Хаг, а Тома преузео странку, СРС је избила на чело као најјача странка у Србији (а где је сад?). Међутим, није имала коалициони капацитет да формира власт, јер нико није хтео с њима. Са Томом су хтели, али нису хтели са Шешељом. Зато се увек питам да ли је цепање СРС на њу и напредњаке био само трик - да напредњаци преотму ''прозападну'' политику од демократа, обећају Западу већу издају од оне коју им пружају жути, и тако поправе свој коалициони капацитет и дограбе се власти? То се и десило са Томином ''издајом'' али је сад питање да ли је Томина издаја радикала значила и издају Србије, или је било обрнуто, или пак обоје? Да ли је Вучић ипак остао веран Шешељу и са њим направио план да пређе у напредњаке и од Томе преотме странку?

Све комбинације су могуће, а одговор на њих није ни битан. Битан је само одговор на питање да ли су Вучић и Шешељ - као тандем који неприкосновено држи судбину Србије у својим рукама и који је дизајнирао неосрбски аутократски политички систем - издајници или родољуби? А, нажалост, иако се одговор са страхом назире, у тај одговор се ипак не може бити апсолутно сигуран. То се може знати само онда ако Вучић коначно призна капитулацију, након чега евентуално такво признање може само да обори неки нови 27. март. Али одговор на ово питање ће се дефинитивно добити једино тад - ако се то деси.

А ко би евентуално могао да покрене тај нови 27. март? Верујемо ли да то могу да ураде ови што протестују - Тадић, Ђилас, Јеремић, глумачка екипа са браћом Трифуновић, очигледни усташки плаћеник а некад бриљантан спортски новинар Милојко Пантић...? Тешко! Међу њима још једино мало одудара Бошко Обрадовић, али чак и ако би се искрено држао својих програмских начела, Обрадовић као јединка не би могао да уради ништа окружен гомилом ових петоколонаша. Одиграо би само петооктобарску улогу Воје Коштунице и био би избачен из даљег политичког процеса.

На крају, човек не сме да губи наду, а та нада се тренутно свела само на две ствари: или да Вучић можда ипак неће издати до краја, или да ће патриотска Србија коначно да се пробуди како би ту издају спречила.

Sendvicara k'o papradskih vaski. Glad je opasna stvar.

Poredjenje sa Cobetovim mitinzima, cista nebuloza.

Понашање Вучића и његов нарцисоидни карактер не уливају поверење, чак и ако би после данашњег митинга добио неку пролазну оцену на тесту поузданости.
Говор који је одржао не личи на неке од изјава које је давао медији протеклих дана, тако да се стиче утисак да је имао циљ да ублажи и избегне оптужбе опозиције, а истовремено отупи њихову критику.

Уколико би Вучић чврсто остао (?) на ставовима које је изнео у данашњем говору и прихватио нормалну комуникацију са опозицијом, то би било добро за политичку стабилност Србије. Међутим, ако буде наставио да лавира, по чему је већ познат, овај минтинг ће бити мамутска обмана великог броја оних који су му (наивно) поверовали и утирање пута у предају Косова и Метохије.

Ризлинг, хвала на комплименту. Писао бих о томе што кажеш кад бих се налазио на извору података. Нажалост, далеко сам од таквог извора...

Новаче,
па зар ти и даље верујеш да смо ратове из 90-тих започели ми Срби? Па зар смо стварно толики дебили: у моменту кад су Руси на коленима, Источни блок се распада, несврстани се ућутали - сви наши НЕПРИЈАТЕЉИ изашли на зелену грану ... Срби се досетили да им треба Велика Србија ???!

Па који кретен би тако поступио? Разишли ти се пријатељи, пуна кафана оних што би ти радо главу на пањ - и ти узмеш да пишаш по њима? Цениш да је СМ толико луд? И 12 милиона Срба?!

У НАЈКРАЋЕМ: то је био тренутак када је Запад видео своју шансу - да распарча и опљачка СФРЈ и остале социјалистичке земље, да сузбије Србе у Београдски пашалук као вечите „коњовоце козацима на топла мора”. То се наравно није могло без рата и хаоса. Једино шта смо ми учинили: нисмо све сачекали као 1941. Ја верујем да се и 1941.могло одупрети и могао да се спречи Јасеновац, али кукавна влада кнеза Павла није смела ни да помисли на тако нешто. А Јасеновац је наруџбина Енглеза, Павелић је био њихов службеник.

Србима рат није био потребан, нити су га они изазвали. Рат им је био наметнут.
Сетимо се Маспока, чији су неки покретачи били осуђени, а после се поново активирали. То је био први покушај разбијања СФРЈ. И тада је оружје илегално допремано у Вуковар, а налажени су и мртвачки сандуци у свеже затрпаним гробовима, у којима се, уместо покојника, налазило „сахрањено” оружје.
Оно што је уследило између 1981. и 1993. било је наставак, а Срби нису изазвали ни Маспок, ни његов наставак. Оптуживање Срба да покушавају да ратом остваре Велику Србију је оно познато лоповско „Држ'те лопова !” Да су то намеравали, Срби не би чекали да прво крену Хрвати, нити би у почетку покушавали да очувају Југославију (тада већ без Словеније).