https://www.youtube.com/watch?v=VdMeILg2AZw
Слажем се са говорником да код нас нема поделе власти, него смо из титоизма наследили паролу 'јединство власти' (у харизматичном вођи).
Додуше, не би то била тековина титоизма да пре тога нисмо имали вековима стваран култ вође и неписменог народа који није знао шта је држава, него је државу поистовећивао с вођом.
Али примећујем да међу нашим интелектуалцима нема никог ко би чак и ту 'поделу власти' правилно протумачио и разумео. Они то тумаче као некаква три сектора власти који владају независно и никоме не полажу рачуне. А ко је тај под чијом су контролом ова три сектора власти? Да ли се неко уопште сети четвртог и најважнијег нивоа власти, а то је уставна власт?
Законодавна, извршна и судска власт су три елемента власти истог нивоа, и они представљају државу. Али уставна власт мора да буде изнад свих њих и она није део државе, него ниво власти која, заступајући народ, контролише државу и одређује јој правила понашања. Уставна власт извире из народа и посредује између народа и државе тако што одређује држави (ова три елемента власти) оквире њене владавине који су прописани народном вољом тј. вољом народних представника.
Та уставна власт (ја то тело називам 'Уставни сабор') треба да, по одобрењу народа (референдумом) доноси и мења устав, именује уставни суд, руководи изборима и контролише институције које су важне за изборни процес. У Уставни сабор не смеју да се бирају партијски кадрови, него угледне нестраначке личности уз одређене критеријуме и квалификације. Уставни сабор не сме да се финансира одлукама извршне власти нити сме да зависи од извршне власти.
То је систем који немамо.
А какав је систем који данас имамо? Тај систем је пун аномалија. Ево неких аномалија:
1. Законодавна власт је исто што и извршна власт, јер она доноси законе онако како то нареди лидер извршне власти, који је уједно и лидер владајуће партије.
2. Извршна власт доноси, мења и тумачи устав користећи тзв. законодавну власт као своје оруђе.
3. Судску власт формира владајући орган извршне власти, односно владајуће партије. Исто тако се формира и Уставни суд. Сви они у крајњој инстанци играју по свирци шефа владајуће партије или евентуално владајуће олигархије.
4. Изборе одређује и њима руководи извршна власт.
5. Највећи апсурд је што сви облици власти одговарају само појединцу који слови као вођа народа и државе, а он не одговара ни народу нити било ком органу било у апарату било изван апарата (осим страним факторима).
Политичко-правни систем треба посматрати исто као тендерски процес: ИНВЕСТИТОР је исто што и НАРОД; ТЕНДЕРСКА КОМИСИЈА је исто што и УСТАВНИ САБОР; потенцијални КНОТРАКТОРИ су исто што и КАНДИДАТИ ЗА ИЗБОРЕ (они се боре да победе на тендеру тј. да добију посао вођења државе).
Инвеситор дакле каже шта жели и за које услуге је спреман да инвестира (плаћа порез или рекет, зависно од карактера државе).
Тендерска комисија представља инвеситора, пред кандидате поставља захтеве инвеститора (устав) и формира и саопштава тендерска правила (изборни закон). Она затим води и прати тендерски процес (изборе). Након тога контролише тенерског победника у извршењу радова (комисије, медији и Уставни суд), па ако победник тендера прекрши нешто од тендерских захтева (ради противно уставу), тендерска комисија интервенише и кажњава контрактора (преко уставног суда и правосудног система).
У оваквом систему, председник државе, премијер, и остали носиоци власти би дрхтали пред народом и његовим контролним институцијама. Тад бисмо тек имали државу чији носиоци власти не би били бахати и радили произвољно шта им је воља. Тад бисмо имали - ДЕМОКРАТИЈУ.
