Исти принцип „да држава мора бити чланица УН” важи и за ФИФУ, и магарци га погазише први пут на примјеру тзв Косова. Ваљда је „Косово посебан случај”.. ПИХ... обиће се се то њима о главу кад тад.

Давних дана објављен је годишњи буџет за УНИЦЕФ (8 млрд.$) и како се троши: 4 млрд. углавном на децу Африке и 4 млрд.за хотеле, џипове, авионе и дневнице запослених.

Kao sto rizling rece, pare i muzika moraju biti u nekom skladu.
Regularni budzet UNa i nije bas nešto, to je 2-3 milijarde godisnje, toliko sad mogu da godisnje naprave ne samo poznate svjetske hadzije kao Bill Gates već ponekad i neki ruski tajkuni za koje nikad nismo ni čuli.

Ali to je budzet za stalno zaposlene lelemude za uzi krug raznih organizacija i komiteta pod UN. Dok se raznorazne mirovne misije finansiraju iz dodatnih prireza zemljama clanicama kako zatreba.

A brojne agencije UN-a funkcionisu na principu donacija zemalja clanica, raznih velikih korporacija pa čak i bogatih pojedinaca.

Ako se ovome doda da je čak i Svjetska banka na neki (labav) način dio UN skalamerije, a i da se sama banka sastoji on nekoliko agencija sa razlicitim funkcijama, i da takvih labavih clanica („observers”) ima na desetine, itd, to je sve skupa jedan izuzetno komplikovan buckuris od direkno ili indirektno povezanih bar jedno 50 velikih organizacija, čiji broj stalno ili povremeno zaposlenih kao i ukupan godisnji trosak samo gospod Bog zna.

Takav ogroman mehanizam je pun komplikovane biroktatije, izuzetno trom i vrlo ne-efikasan čak i da nema nikakve politike ili prisile velikih.

Inače je osobina velikih organizacija u bilo kakvom vlasnistvu tromost i ne-efikasnost. Ja sam imao sreću (ili nesrecu) da radim za 4 velike organizacije, od kojih je jedna bila non-profit i „ničija” (UN), druga vlasnistvo države, treca privatna (listana na berzi) i 4-ta takođe privatna ali vlasnisto samo zaposlenih (nije na berzi već empoyee owned). I ponekad sam se pitao koja je uoste razlika. Izgleda da nivo birokratije i odsustva zdravog razuma vise zavisi od velicine organizacije/kompanije nego od oblika vlasnistva.

cudna je ta relacija bila između unfcc i amerike do dolaska trumpa.

inače, unep,undp itd kad organizuju naučne skupove i kad se pozove i KiM, da ucestvuje, uvek se naglasi rezolucija 1244.
i pogodite dodje li ko?

Јоцко,

Два примера која си назвао су апсолутно тачна. Међутим, не заборави, зашто би Запад уопште и размишљао да поштује Резолуцију 1244 када им политичко водство Србије понизно служи још од доласка Тадића на власт.

Сигурно се сећаш да је Запад признао тзв. Косово баш у тренуцима када им је Тадић највише лизао дупе.

Не може једна држава, без обзира колика мала и слаба била, да одржава и политичке и економске и сваке друге везе са државама које су јој отеле део територије и да очекује да ће те исте државе да се окрену на страну Србије. Не, неће!
А Србија управо то чини. Нема везе што сте ви признали тзв. Косово, ми бисмо, ипак, хтели са вама, ми желиму да будемо део ЕУ, ми хоћемо да са вама одржавамо везе и ко зна какве све још небулозе Тадић, Вучић и њихма слични нису изговорили.

Када ти неко отме део територије та територија се прогласи окупираном и прекидају се све везе са државама које су признале тзв. Косово. Ја не знам да ли би се друга песма певала да је Србија то и учинила али могу да замислим да Западу не би било свеједно да се Србија потпуно окренула према Русији, отворила Русима врата и за војне базе на територије Србије те да не набрајам даље.
Кажем, не знам да ли би се шта променило али ако хоћеш свету да докажеш да ти је стало то своје територије онда мораш да то и докажеш.

Понашање српског руководства је доказ да ни сама Србија (коју представљају ти полиичари) не признаје Резолуцију 1244. Зашто би онда Запад?
Зашто би Запад било шта мењао када Србија трчи за њима и када онај нарцисоидни психопта Вучић по сваку цену хоће да мења делове територије СРБИЈЕ за друге делове територије СРБИЈЕ!? Он, Вучић, хоће да се разграничава! Хеј, он хоће да озваничи окупацију Космета на тај начин што ће шиптарима поклонити државу (а поклањање државе је управо било какво разграничавање са њима).

Иначе, где ми то журимо? У ЕУ где вероватно никад нећемо бити примљени!? Колико само шамара та иста ЕУ треба да нам опали па да се ми дозовемо памети? Ето, на прослави годишњице у Паризу међу државама победницама вијори се и застава тзв. Косова а Вучић иде тамо и каже: Позвала ме Меркелова на састанак. Колико држава машта да се састане са Меркеловом?
Ето, то је шта Вучић чини. Због чега би онда Запад нешто мењао у вези Резолуције 1244? Због чега би Запад поштовао Резолуцију 1244 када ми сами не инсистирамо на кључним ставкама из те резолуције?

Нема седења на две столице! Ја са Западом не бих из самог приниципа да су нас бомбардовали, убијали нас, отимали нам територије и поклањали их нашим непријатељима. Треба ли шта више било којем нормалном човеку? Наравно да не треба тако да се ја онда питам а колико уопште има паметним међу нама када дозвољавамо да се дешава управо супротно.

Наш народ, генерално гледајући, а ни трули политичари изгледа појма немамју колико смо ми срећни да нас Русија пушта да се овако идиотски понашамо. Да су улоге супротне и да нас Русија шиканира онда би нас Запад давно пустио низ воду.
Русија је више него фер; просто је невероватно колико та Русија има стрпљења са нама чекајући да се дозовемо памети.