Diskusije : Politika

Komentar
Заборављање прошлости одговара злочинцу
Lorka
(поета)
17. oktobar 2018. u 10.56
Сваки злочинац би волио да жртва заборави прошлост и да се окрене будућности. Али, може ли жртва да живи у лошој будућности коју јој је уништила прошлост?
https://www.intermagazin.rs/stoltenberg-bezobrazno-usred-beograda-izjavio-evo-zašto-smo-bombardovali-srbiju/
Lorka
(поета)
17. oktobar 2018. u 12.10
Дакле, може ли жртва да гради успешну будућност, ако јој насиљем порушите све темеље њене прошлости?
Може ли радник да производи нова добра кад му порушите фабрику?
Може ли сељак да оре њиву, ако му уништите коње, волове, плугове, тракторе... запалите штале, побијете стоку?
Какве су шансе за успешну будућност неком ко је поново гради са ледине, у поређењу са земљом господина Столтенберга, или господина Скота, које вековима нико није рушио?

Надокнадите штету онима које сте бомбардовали, па им онда реците да се окрену будућности , злочинци једни!
baresh
(zanatlija)
17. oktobar 2018. u 15.23
„Може ли сељак да оре њиву, ако му уништите коње, волове, плугове, тракторе... запалите штале, побијете стоку? ”

Može ali na kratko vreme, što se ispostavilo tokom agrarne reforme
krajem 40-ih minulog veka. Obzirom da je je seljak bio proizvodjac
hrane bez čega se ne može zamisliti bioloski opstanak, ujedno je
bio i najveca prepreka neznaboscima u ostvarenju 'visih' ciljeva.
Inače to selo je bilo rasadnik svega sto smo kao narod imali.
To isto selo dalo je:ucutelja,svestenika,vojnika,oficira,trudbenika,
lekara,naucnika,pravnika pa čak i vladara koji takođe nosi seosko
poreklo.
Posle nekoliko neuspelih reformi selo je opustelo, a seljak postao
pojam poruge i omalovazavanja, pa je potražio spas u pecalb, pa
tako da umesto gaji i muze svoju kravu,otisao da cuva i muze tudju.
Isti slučaj je i sa radnicima i radnickoj klasi uopste. Firme propale
i prodaju se u bescenje,pa smo tako postali sluge na sopstvenom tlu.

„To je nama nasa borba dala” - od Triglava do Vardara...
geriatrikus
(zvakac karamela)
17. oktobar 2018. u 15.35
>>Inače to selo je bilo rasadnik svega sto smo kao narod imali.
To isto selo dalo je:ucutelja,svestenika,vojnika,oficira,trudbenika,
lekara,naucnika,pravnika pa čak i vladara koji takođe nosi seosko
poreklo.
Posle nekoliko neuspelih reformi selo je opustelo, a seljak postao
pojam poruge i omalovazavanja, pa je potražio spas u pecalb, pa
tako da umesto gaji i muze svoju kravu,otisao da cuva i muze tudju.
Isti slučaj je i sa radnicima i radnickoj klasi uopste. Firme propale
i prodaju se u bescenje,pa smo tako postali sluge na sopstvenom tlu.<<
Лијепо речено, једино треба додати да је и радник континуитет тог процеса
са сељацима пошто је познато и како је стварана та радничка класа.
patriota-saJPoruka negativno ocenjena. Pokaži

patriota-saJ
17. oktobar 2018. u 16.14
o je nama nasa borba dala„ - od Triglava do Vardara...

**

То је теби твоја борба дала - имаш педера за господара.”
baresh
(zanatlija)
17. oktobar 2018. u 17.07
„ једино треба додати да је и радник континуитет тог процеса
са сељацима пошто је познато и како је стварана та радничка класа.”

Treba imati u vidu da je radnicka klasa u po ratnom vremenu bila
naglo uvecana i sluzila kao sredstvo manipulisanja masama a na
stetu idividualnog proizvodjaca - privrednika. Usitnjavanjem poseda stvarane su seoske radne zadruge ili poljoprivredni kombinati,zavisno
od regionalnih faktora. Eksperimenti sa zadrugama su propali posle
3-5 godina jer se proizvodnja pokazala kao neefikasna po onoj:'sto
je scacije - to je i ničije„. Jedino su ostali da funkcionisu zgrade sa skladistima za otkup od individualnih proizvodjaca. Cene otkupa su bile toliko niske da su mnogi seljaci odlazili u novonastale firme. Ovo uglavnom zbog zdravstvenog osiguranja na koje oni van okvira udruzenog rada (privatni sektor) nisu imali prava, skoro prve dve decenije. Radnicku kalsu u tadasnjem vremenu većinom su cinili polu-seljaci, koji su - da bi preziveli, delimicno obradjivali svoja imanja, pa su bili: nit` dobri seljaci a još manje radnici koji su često uzimali bolovanja. Bila je to
opste-poznata javna tajna u ime socijalnog mira. Već početkom 60-ih sela su bila polu-prazna i pretila je opsta katastrofa cele privrede. Spasonosno rešenje je nadjeno otvaranjem granica za
odlazak na privremeni rad, pa je tako u prvom talasu zemlju
napustilo nekoliko stotina hiljada sto radnika sto seljaka.

p.s. ovo je samo deo uzroka opustelih sela, čega nije bilo u
zemljama Zapadne Evrope koje se i dan danas naseljavaju.

”
dulebg
(posmatrach)
17. oktobar 2018. u 17.48
Ма дај: ко уопште говори о забораву, осим криваца? Кад су банкари заборавили дуг, камату и камату на камату?
baresh
(zanatlija)
17. oktobar 2018. u 17.55
„Кад су банкари заборавили дуг, камату и камату на камату?”

„DUg je zao drug”, pa prema tome?
patriota-saJPoruka negativno ocenjena. Pokaži

patriota-saJ
17. oktobar 2018. u 18.04
Usitnjavanjem poseda stvarane su seoske radne zadruge ili poljoprivredni kombinati,zavisno
od regionalnih faktora.

**

Ово ми се баш допало - уситниш посед и направиш комбинат.
Види се да је писао експерт.
Blazo
17. oktobar 2018. u 19.35
Најбољи начин да уништите један народ је да поричете и уништите његово разумјевање сопствене историје. Џорџ Орвел

Ове Орвелове ријечи нас директно прогањају у свакој сфери живота. Наше генерације су истргнуте из историјског контекста у којем се нација стварала. Развучени између гусала и рокенрола ми више не знамо ко смо. Запад је тога свјесан и зато нам се дешава све што се дешава. Је ли уопште могуће да се вратимо сопственим корјенима? Ко је спреман да се враћа на село и живи у већој заједници? Ко је спреман да устраје у откривању свих заблуда у које смо вјеровали? Коју цијену треба платити?
Не заборавите да је и у првом и другом свјетском рату рурално становништво највише страдало. То није случајно, то је дио општег плана уништавања србства. Не само да смо отргнути од сопствене историје и културе, него из Завичаја.
Вјеровали или не да није Турака било овај пороцес би се десио и прије. Погледајте само шта се десило са Словенима у Аустрији, Маџарској, Њемачкој. Па и Грчкој. Нестали и асимиловани. Непријатељ користи модерне јањичаре да нас држи у сталној шаху.
Ми јесмо на страшном путу и једини опстанак јесте у ширењу знања, јачању заједништва.

Треба бити кадар стићи и утећи, и на страшном мјесту постојати.
Werba
(N/A)
18. oktobar 2018. u 00.48
I dzvalje su usitnjavali posede, pa su skrpili državu, doduse još
nepriznatu...
dulebg
(posmatrach)
18. oktobar 2018. u 12.30
Блажо, шта си хтео да кажеш: народ или нација? Народ чине људи истог језика и истог порекла, док нацију чине поданици одређене државе, који деле заједничке вредности. Срби су се као народ формирали пре више хиљада година, а нације су буржоаски производ 18, 19.и 20.века. Имамо извесне народе који су настали отцепљењем од Срба, а имамо нације, као Немачка, Италијанска, или Шпанска, па и Француска, које су нагуране у заједничку државу и натеране да се воле.
baresh
(zanatlija)
18. oktobar 2018. u 13.09
„Ове Орвелове ријечи нас директно прогањају у свакој сфери живота. Наше генерације су истргнуте из историјског контекста у којем се нација стварала”
--------------------------------------------------------------
U prilog navedenog,evo kako je to kod nas pocelo i finansirano
od istih onih koji nam i dan danas kroje kapu - do daljnjega:

Istorija SKJ (kongresi,
konferencije, važni događaji)

Kongres ujedinjenja (1919.) Vukovarski kongres (1920.) Obznana (1920.) Prva konferencija (1922.) Druga konferencija (1923.) Treća konferencija (1924.) Bečki kongres (1926.) Konferencija u Zagrebu (1928.) Drezdenski kongres (1928.) Četvrta konferencija (1934.) Aprilski plenum (1936.) Konferencija u Barceloni (1937.) Velika čistka (1937-39.) Peta konferencija (1940.) Majsko savetovanje (1941.) Sednica 4. jula (1941.) NOB (1941-45.) Informbiro (1948.) Peti kongres (1948.) Šesti kongres (1952.) Treći plenum CK (1954.) Sedmi kongres (1958.) Osmi kongres (1964.) Brionski plenum (1966.) Deveti kongres (1969.) 20. sednica Predsedništva (1971.) Deseti kongres (1974.) Jedanaesti kongres (1978.) Dvanaesti kongres (1982.) Trinaesti kongres (1986.) Četrnaesti (vanredni.) kongres (1990.)
Vezane organizacije
Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) Nezavisna radnička partija Jugoslavije Stranka radnog naroda Savez komunističke omladine Jugoslavije Savez socijalističke omladine Jugoslavije.

Savez komunista Jugoslavije - Amblem Saveza komunista Jugoslavije

Republičke ipokrajinske organizacije
Savez komunista Bosne i Hercegovine Savez komunista Makedonije Savez komunista Slovenije Savez komunista Srbije Savez komunista Vojvodine Savez komunista Kosova Savez komunista Hrvatske Savez komunista Crne Gore Organizacija SKJ u JNA.

p.s.nema odmora dok traje obnova!(obmana)

Blazo
18. oktobar 2018. u 16.23
Блажо, шта си хтео да кажеш: народ или нација?

Не би требали бар у сљедећих 200 година да се мјешамо са народом са којим дјелимо исти језик. Нека остану мало сами са собом, а и ми да се одморимо од њих. Ја се баш добро одмарам од милогораца, и ништа ми не фале, а ни ја њима...
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Unicorn Gifts?
.