Новак је покренуо дискусију о нечему што објектовно може да изазове нове и то крупне проблеме у источном крилу хришћанске цркве, што ће ланчано да ослаби ионако слабе везе свих патријаршија.

Проблем није настао у данашње време, већ датира од настанка организационог концепта, да су сви патријарси самостални (аутокефалност) и једнаки. Цариградски патријарх (Васељенски) није ауторитет, као Папа у западном крилу, него „први међу једнакима”. Амбиције Цариградског патријарха су, изгледа, другачије и само је питање вероватноће и статистике, кад ће на површину испливати и друге опасности које концепт у себи носи.

Као што је СФРЈ имала унутрашње слабе тачке и шавове по којима је разбијана, тако прети опасност да спољашњи утицаји изазову раздоре у источном крилу хришћанске цркве, управо коришћењем слабости поменутог концепта самосталности Патријаршија. Последице по вернике су већ виђене током протеклих векова и можда је дошло време да се схвати, да мора да се установи неки бољи вид организације источне хришћанске цркве.

Јели се неко сјећа да су папа Фрања и васељенски патријарх потписали екуменску декларацију прије 4 године? Joш прије било некакво извињење што су католици у крсташком рату похарали Константинопољ. Ал то је била увертира... Дакле екуменизам рулз...