Najzad, Vučić najavljuje šta je naumio oko Kosova. Hoće da prizna Kosovo, bez Severa, ali sa Preševskom dolinom. U ostatku Kosova ZSO, plus ovo sto sada imaju (eventualno neke garancije oko manastira). Ubacio je u pricu imovinu, sto mu mnogi govore već godinama, ali tu tvrdi pazar sa Siptarima.

Dakle, to je ono sto je planirao. Idealno, verovatno bi zeleo samo Sever+ZSO za Srbe u ostatku bez da da Presevsku dolinu, ali kuva se javnost i za tu „razmenu”. Jasno je da bi i ta „bolja” opcija bila izdaja, ali mislim da će ustupiti i Presevsku dolinu, sto bi ratni zločinci Taci i Hajradinaj prodali siptarima. Uz pricu oko imovine od koje bi odustao za simbolične ustupke, kako bi pomogao svom prijatelju Taciju da proturi ZSO (koji je već dogovoren navodno u Briselskom sporazumu) Siptarima.

To smatra da mu je dovoljno da bi izdao ostatak Kosova. Prikazace to kao veliki dil, i onda će s time na izbore, uz eventualno neki fingirani referendum. Zatim bi priznao Kosovo odnosno možda samo pustio da udju u UN.

Javnost Srbije se već mesecima preparira kako bi ovu izdaju prikazao kao „uspeh”. I Siptari su poceli da prepariraju svoju javnost, pripremaju je za razmenu Sever za Presevo.

Kao sto sam ranije pisao, čak i optimalna varijanta u ovom scenariju (Sever Kosova ali bez davanja Presevske doline, plus autonomija za Srbe u ostatku u vidu ZSO sa statusom Republike Srpske i eksteritorijalnom statusom manastira, uz neke imovinske nadoknade za Srbiju) jeste izdaja, ali Vucic to neće dobiti, već će morati da da i Presevsku dolinu plus autonomija Srba i manastira će biti manja i imovinski ustupci biće fiktivni i služe samo da Siptari lakse prihvate ovo.

Drugim rečima, Briselski sporazum (za Srbe samo ZSO i manastiri po Ahtisarijevom planu, zapravo ni toliko), uz dodatni element „razmene” teritorija Sever za Presevsku dolinu koji bi Vucic prikazao kao ogromni „uspeh”, po principu „da se Vlasi ne dosete”.

Posle izdaje Kosova, sledi izdaja Republike Srpske, eventualno davanje krvatima leve obale Dunava (10 hiljada hektara). Uz promenu imena Makedonije, time bi se zavrsio grand plan Brisela i duboke države u Vasingtonu, o odvajanju Balkana od Rusa, posto bi (na srpsku stetu) „resili” probleme zbog pomoći Srbima oko kojih Rusija ima uticaja. Taj uticaj bi bio smanjen, Balkan „stabilizovan”, Makedonija bi usla u NATO i nasla se na „evropskom putu”, a Srbi u BiH i na Kosovu bili bi pusteni niz vodu. Ne bi Srbi na Kosovu dobili status Republike Srpske, već ZSO, a RS bi u sledećem koraku bila redukovana u statusu (uz eventualne ustupke krvatima) kako bi se i Bosna „resila” (tj. resila Srba nezavisnih od Zapada i uticaja Rusije).

Ovo je srednjorocni plan, uz pretvaranje poslusnika Vucica u novog Mila aka još goreg diktatora latinoamerickog tipa. Zapad ima dugu tradiciju tolerisanja diktatura u latinskoj Americi, u Spaniji i Grckoj za vreme hladog rata, na Bliskom Istoku, samo ako su podobni tj. ako su neokolonijalni konzuli novog svetskog poretka koji inače odumire zahvaljujuci Trampu delimicno. To su poslednji trzaji ovog moralno i istorijski bankrtiranog poretka, ali umesto da se saceka vreme (koje bi radilo za nas) zuri se s rešenjem po principu „uzmi dok možeš” (uzmi od Srba), jer bi zamrzavanje konflikta produzavalo uticaj Rusije i povecalo sanse Srbima.

Vucic bi vladao kao Milo, a Srbi, redukovani na zivot u koloniji i u enklavama sa statusom poput Kurda na Kosovu a izgleda slično se sprema i u RS (mada Vucic tamo ima manji uticaj i taj deo naroda je tradicionalno samostalan od Beograda kada su ovakve kombinacije u pitanju, tako da je pitanje šta će biti, ali to je sledeći predmet fokusa Zapada; BBC i engleski lihvari su reaktivirali pre godinu dana propagandni program na sprskom i svoje agenture, sto je dokaz da nam spremaju zlo).

Uz podrsku Zapada, Vucic namerava da pije krv narodu, koji će izdati, još decenijama. Ako mu to prođe, nema promene vlasti, a svaki otpor i podsecanje na izdaju biće brutalno guseni, mnogo crnje nego i sada.

To nam se, izgleda, sprema. Nije jasno da će Vucic uspeti u ovim namerama, ali namere polako razotkriva. Izdaja Kosova je prvi korak, uz laznu „razmenu” teritorija radi zamazivanja ociju.

Zemlje poput Kine sa Tajvanom, Izraela sa Palestinom, malog ali ponosnog Kipra sa Turskom okupacijom i gomila sličnih primera, sve odreda se decenijama bore sa teskim problemima u vezi državnosti. Resavanje prelamanjem preko kolena, a na sopstvenu stetu, rezervisano je izgleda samo za Srbe. Zapad bi rado video svaku vrstu posasti protiv Srba, ne zato što nas toliko mrze, nego da spreče ruski uticaj i povecaju svoju neokolonijalnu kontrolu. Toliko im malo znacimo, kao nekad kada su crtali granice Africkih kolonija/buducih država, jer, uz Vucica, mi i nismo ništa nego jedna obična kolonija iz treceg sveta, gde je resurs - geografski polozaj, a zelje i interesi naroda tj. srpskih „domorodaca” - nebitni.

Vuciceva izdaja će biti mnogo temeljnija i gora ne samo od Vuka Brankovica iz srpskih najcrnjih legendi, ili Jude Iskariotskog, nego ćemo po tome ostati zabelezeni u svetskoj istoriji, kao najbrutalniji primer unistavanja naroda zahvaljujuci pohlepnom, psihopatskom, izdaji sklonom rukovodstvu.

Pri tom će nam pricati fraze kako smo eto mi dobri, kako smo kao Nemci posle Holokausta sada prošli katarzu (!! upravo tako govore ambasadori sa zapada), kako smo deo „evropske porodice”. moguće, ali porodice u kojoj ima nevidjenih psihopatskih zlostavljanja, u kojoj zla maceha (EU) se izivljava nad pastorkom dok bogati biznismen (SAD) zavodi red u tudjoj kuci, pastorce (Srbija), sem sto trpi nevidjena zlostavljanja ne sme da vidi ni majku (Rusiju) niti bilo koga. Takva verzija evropske patoloske „porodice” namece se Srbima, uz prinudnog upravnika (Vucic) koji se sprema da proda detetove organe (Kosovo, a kasnije ko zna šta) a novac spiska na provod i ludilo. Ostvaruje se EU kao četvrti rajh, a u nekim elementima ovo shvatanje „evropske porodice” je gore po nas i od Hitlerovog. Nacisti SS-a i Nedic su makar protestovali zbog ustaškog genocida, ovi ovde bi još terali Srbe da se izvinjavaju i da daju dukat egzekutorima kao zahvalnost zbog srboklanja.