Posle toliko godina i pokatlicenim Srbima (takozvanim Hrvatima) je valjda jasno da su iskorisceni od strane Vatikana i drugih Kapitalista za pljacku prirodnih bogatstva Jugoslavije i kao poligon za treniranje i pljacku drugih zemalja.

Raskol u Hrišćanstvu i razni sveti oci
izabrali su svoje puteve, danas mirno mogu
da se osvrnu i pogledaju beneficije svojih
odluka.
Oni „nisu” bili materijalisti, pa kvantitet
zrtava nije ni bitan, bitan je kvalitet tz. vernika.
Zadnji rat u Hrv. nije niko poceo već je nastavljena
borba onih cija država nije prošla 1945.
1991 Slobini drugovi su uzeli malo vise opijata i
oslobodili Hrvatsku od mojih...

Cinjenica,da je Tudjman morao da moli brata Slobu,da strelja bolesnike u Vukovarskoj bolnici,kako bi navukao evropsko javno mnjenje da pokaze simpatije prema Hrvatskoj „borbi”,pokazukje kako taj proces, bez teskih ekcesa sa strane vlasti iz Beograda nebi ni malo isao lako.Ljige na sve strane,zato je i islo kako je i bilo.

Dule, to što pišes je ofisijelni stav vladajuce stranke. Koji su bili na vlasti i u godinama raspada Yugoslavije. Njihova vladavina i znanje je bilo katastrofalno. Šta sve nismo doziveli pod njihovim ,
vodjstvom. I VELIKO PONIZENJE. Na zalost oni i dalje rovare. Ni bog nezna nasta će sve ovo izaci.

Te njihove poraze uz sredstva informisanja, pretvaraju u pobedu. Kao eto živiste. Nasom zaslugom. I ceo svet se okomio na nas.

Izgleda da nam je sudjeno da nestanemo?

Pozicije Slobodana Milosevic i Franje Tudjmana iz 1988 uporedi sa
pozicijama 1985, 1990, 1995.
Da bude jasno zauvek, da je Slobin plan bio
Krajina u Velikoj Srbiji rat bi bio gotov pre zime 1991. a
siptari bi bili „migranti”
Dali znaš koliko je u Srbiji odrzanih mitinga solidarsnosti...
Ja sam bio na vecini sirom Vojvodine i Beograda,
terali smo ljisicu a isterali Vucka.

„http://www.metacafe.com/embed/11705856/krajina-91/”

1948 године 18. јуна је донешена директива 292 НСЦ-10/2 документ која је обухватила конкретне организационе и законске промене, а које су одређене доктрином хладног - идеолошког рата. Документ је декласификован и садржај познат, познат је и садржај и низа осталих докумената којима су од 1947 стварне основе - институције, службе, методи и стратегије вођења хладнога рата. Оно што још није дотакунто су питања конкретних операција унутар доктрине хладнога рата према СФРЈ, мада се и ту може на основу познатих порцеса, догађаја, отвореног дела архива америчких служби много тога закључити. Заправо, морало се и требало се знати давно пре краја 80их, бар од 60их и према томе створити политичку,, реформску укупну политику и избећи познати крај и трагедије.

Зашто ово није учињено, ко је обструкцијом изнутра реално подржавао укупну доктрину хладнога рата споља и употребу СФРЈ је важно питање, и о овоме се са довољно чињеница - доказа може говорити ван сваке теорије завера и било каквог политичког оптерећења и интереса.

Зашто се ово не чини, зашто не постоји воља за оваквим прилазом проблему скорије поршлости је интересантно питање.

Рат је био инструмент промене идеолошког поретка и преко њега промене и многих вредносних укупних одредница односа на међународно - правном и у политичком великом свету, све ово је много сложеније и иде далеко од самих процеса на тлу бивше СФРЈ.

Диркетива 292 НСЦ 10/2 18. јуни 1948 псоледњи став. Интересантно је покушати разумети и на основу каснијих промена и нових институционалних и законских одредница уочити вишедеценијски континуитет једне те исте политике:

У овој директиви појам „операције” раззуме се као активности које се спроводе или помажу од ове владе (САД) против непријатељских иностраних држава или група, или као подршка иностраним пријатељским државама и групама, али оне се тако планирају и изводе да не постоји одговорност сваке (било које) владе САД неовлашћеним лицима, и ако би прикривене операције биле откривене, влада САД може да одбаци сваку одговорност за њих. Нарочито, такве мере обједињују све прикривене операције у вези са, пропагандом, економским ратом, директне мере укључујући саботаже, разарање и евакуацију, субверзије против непријатељских држава, укључујући помоћ организацијама отпора у подземљу, герилама и избеглицама ослободилачких група, и подршка утврђеним антикомунистичким елементима у угроженим земљама слободног света. Ове операције не обухватају ни један оружани конфликт америчких војних снага, шпијунажу, прикривање и манипулацију војних операција.

Труманова доктрина, НСЦ10-2 директива 292 12.март 1948

http://wp.me/P3pD8b-gr

Све мере прикривеног вођења рата према СФРЈ су примењиване од краја 40их, све време, кроз све промене и многи унутрашњи процеси и догађаји су се одвијали са много сложенијим пресеацињима различитих мрежа са унутрашњим носиоцима одлука, све време непромењено до данас.

Дуле назначио си проблеме, али су они решиви и могуће је, шта више ултимативно потребно учинити такав напор. Наравно институционално, са подршаком на основу законске регулативе.

Лично имам једно исксутво, које ће завршити на суду, а које је указало на одређенепроцесе, примене метода, манипуалције система од 50их и 60их година, а који су чинили део стварања сложенијих предуслова за разрешење идеолошког рата и псоебног положаја СФРЈ кроз трагичне догађаје који су дошли,. са припремљеним агендама - плановима који су деценијама били никорпорирани у позната каснија решења.

Занчи ради се и о методама, мрежама, начину узимања утицаја према СФРЈ у дугом периоду, а у оквиру укупних односа у хладноме рату и применама и операционализацији у горњој директиви 292 НСЦ10/2 назначених општих делова доктрине хладнога рата.

Да је постојао такав одбрамбени институционални систем, онда би може бити и многи процеси прошли са много мањом укупном штетом и негативним споелдицама. Ово је још један проблем, неимање довољних, реалних контролних места и институција у целом систему.

У принципу је то тачно, обзиром да су политичке одлуке целог система била сконцентрисане у Брозу. Међутом как оје текао цео овај процес од пре сукоба са Коминтерном и кансније криза у односима са Стаљином, прихватање помоћи запада до краја 50их - почетка 60их је један део историје.

Други почиње сукобом Кардељ - Ранковић, који је инцирао Кардељ. На основу штурих информација, угчавном исказа савременика тих процеса зна се да је основна линија сукоба ишла по питању самоуправљање или планска привреда, да се иза радило о питањима децентрализована федерација или централистички управљана федерација. О питањима сукоба у спољној политици, и односа после отопљавања односа од времена Хрушчова, нема информација, осим познате колотечине укупне политике - јавне политике тог доба.

Од 1962 настаје један процес, који карактерише одлазак Кардеља за Лондон. Ради се о некој врсти протестниг дисенства јардељ у вези горњих питања, без икаквих даљњих података. 1966 почиње порцес кулминације и разрешења овог сукоба уклањањем Ранковића, али и низ осталих процеса, који се не доводе са овом позадином у вези, али који су евиднетни и дају се са довољно информација и доказа пратити.

Појачавање терористичких активности према СФРЈ у иностранству и земљи, промене у органиазцији прво безбедности, онда начина организације партије, припреме за конфдерални устав кроз амандмане, различите врсте смена читавих структура са различитим аферама...

Кључно питање које сам себи поставио када сам поређао низ процеса, догађаја, детаља, начина њиховог решавања у вези каснијих последица, била је веза између основа хладно-ратовске доктрине, потнаиг стварања мрежа и срадника унутар исте, њихова употреба као и начин организације и примене метода унутар тог система. Примера ради система ГЛАДИО (терор + организовани криминал) унутар целе доктрине НАТО-а који са службама за прикривене операције води део активности... Да ли је постојала веза - стварање основа мрежа у пресецању рада са унутрашњим политичким,безбедносним, привредним, финасијским структурама итд ... како је текао овај порцес годинама деценијама, са каквом сврхом. Пример је касни афера ИНА, она се наслања на реално постојање „црних фондова” и псоебних односа у вези набавке нафте, рефинасирања истих псолова и споља и из земље кроз црне фондове, таквих комбинација - односа је било безброј. Само као пример...

Шта је Броз знао?

Да ли су у име Броза, кога су у задњој фази од краја 60их подигли на недодирљиви ниво централне фигуре, кроз изоалцију Броза радило о одлучивању и креирању процеса где су главни стретзи и циљеви били прикривени?

Постоји више него довољно доказа, оправданих питања са познатим развојем односа као одговоре на њих, да је текао много сложенији процес промена и припрема, са много дубљом и сложенијом сарадњом на агендама и плановима који су се касније довели до краја, до стварања основа за промене кроз ратне сукове и преко хаоса рата и изнуда до познатог развојаа, ултиматума и реалног наметања решења, а која сва прате основну идеју сукоба који је почео између Ранковића и Кардеља, као фиктивни идеолошки сукоб самоуптављање или планска привреда - централизам или либерализма кроз самопуправљање република, што је био пут у крајњи процес сукцсивног разбијања земље који се да пратити од краја 80их и 90их.