Гледам на Јутјубу руске филмове, и већ сам дошао до тога да прескачем старије од 2010.године.

Ови новији весели су, или самоуверени, или духовити, осећајни .. одгледаш, па се боље осећаш.

А они пре тога ПРЉАВИ брате !! Говоре о покварености, изопачености, стра те на улицу да изађеш, све је прљаво, Руси су јадни, ал су и заслужили..

Очито се види промена финансијера - док су филмове финансирали страни фондови и НВО - они су свакако диктирали и садржај, или су једноставно финансирали оно што им годи. Сад су финансије окренуле однекуд друго, па онда и филмаџије спремају пројекте према извору.

Код нас филмове још увек финансира: Хрватска, Босна, Аустрија, Холандија .. и резултат је видљив: српски филм и остали мракови. Чуди ме само - да наше филмаџије нису у стању да направе филм без финансијске подршке, макар га снимали мобилним телефонима уживо, али да буде садржај који ће да привуче публику, па самим тим и да се отплати?

Међутим наше су филмаџије милион километара далеко од народа, душом много ближе западним финансијерима - зато нам филмови и јесу таки каки су.