Trenutno stanje u biračkom telu, prema anketama, je da Vučić i SNS imaju svojih 45-50% opredeljenih birača, SPS se drži na oko 10%, dok opozicione stranke se vrte oko cenzusa.

Najpopulariji je od opozicionih stranaka Đilas, a tik uz njega je Jeremić, dok se Janković malo slabije kotira. Dveri, kao i Šešelj (ako je on opozicija a nije zapravo) su tu negde, takođe ispod cenzusa, ali se drže. Na 2-3% tavori demokratska stranka a na groblju stranaka su LDP, Čanak, SPO, G17 koji i ne postoji, Tadić, već zaboravljeni DJB i gomila drugih otpisanih.

Ipak, udružena opozicija, sa Dverima i Jeremićem (kome se pridružila i Sanda Rašković Ivić i velik broj glasača DSS, zbog čvrstog stava oko Kosova) na strani pro-patriotskoj, i Đilasom, Jankovićem i DS-om, na drugosrbijanskoj strani, odnela bi trenutno oko trećine glasača.

Dakle, trenutna vlast bi da su sutra izbori, uz medijske i druge mahinacije, imala sigurno i dalje 60% glasova. Međutim, sa stanovišta tzv. optike, 30% udružene opozicije bi bilo respektabilno. Između se nalaze stranke manjina i Šešelj, koji ima šanse da probije cenzus.

Stvari međutim nisu ružičaste za Vodju aka Vučića u perspektivi. Ako bi izdao Kosovo, izgubio bi dosta glasača. Sa 45% pao bi na 35% maksimalno. Udružena opozicija bi pokupila deo tih glasova i porasla da možda i nadjača Vučića, Dačić bi iako oslabljen sa 7-8% imao bitnu ulogu, a i Šešelj bi verovatno dobio koji procenat. To je već nezgodna situacija i tada bi SNS pao s vlasti relativno brzo, verovatno u roku od nekoliko godina tj. već prvom ili eventualno drugom prilikom.

Vučić je toga svestan, a kako mu je vlast sve, on zato zateže, ali izdaja ne prolazi tako lako. Moguće je, ako je pametan, da računa da će šiptari biti okrivljeni za nedostatak rešenja, pa će tako prolongirati, kao na rečima je bio za sporazum, a eto oni neće.

Jer i druga varijanta - da bude tvrd, znači da gubi podršku zapada. I u tom slučaju, opozicija jača, postavlja se pitanje kontrole medija i drugih nepočinstava, enormne korupcije itd. Narod se takođe zamara vođama otprilike posle oko 10 godina, 15 maksimalno. A ovi su na vlasti već pola od toga. Ipak, u tom slučaju, vlast će izgubiti tek u durgom ciklusu eventualno.

Ako se opozicija ujedini (Dveri+Jeremić (koji izgleda okuplja DSS glasače)+Đilas i eventualno Janković (koji ima najgoru reputaciju od njih) i DS), na prvim sledećim izborima može da prebaci 30 odsto što je bitno psihološki. Vučić bi imao nešto iznad 40%, Dačić bi ojačao jer bez njega ne bi bilo vlasti, a video bi se i početak kraja Vučića. Vučić eventualno dobija drugi mandat 2022, ali za tog mandata se verovatno menja vlast, recimo oko 2025.

Srednja varijanta (da nekako zadrži kakvu takvu podršku Zapada) je najpovoljnija po njega, ali i tada će pasti s vlasti verovatno posle drugog predsedničkog mandata.

Dakle, ako izda - pada par godina pre 2025, ako se nekako održi pada za najviše 10 godina. Moja prognoza bi bila da će do smene doći u drugom ciklusu izbora, negde oko 2025.

Jedina varijanta da se pretvori u Mila Đukanovića koji vlada evo već skoro 30 godina, što mu je san, je da dobije rešenje za Kosovo, koje bi mogao prodati srpskom narodu. Jedan dobar deo Srba bi bio zadovoljan podelom Kosova, da se uzme Sever, manastiri kao i status republike srpske za ostatak ZSO, bez priznanja ali uz članstvo Kosova u UN. Na to izgleda Vučić ide, a probaće i deo toga da proda kao „kompromis koji ne ponižava” iako je zapravo izdaja. Sa takvom varijantom, na koju mislim da ide jer mu to daje najbolje izglede za još dužu i megalomanskiju vladavinu, imao bi mogućnost da vlada kao Milo. Ali, verovatno od tog nema ništa. Plan B mu je onda da ga Zapad ne okrivi pa da vlada dva predsednička mandata.

Međutim, Zapad i ako mu omogući nešto da dobije, to neće biti dovoljno da ne bude svima, čak i onima koji su za podelu, jasno da je izdaja. Vučić onda ima izbor - ili da odbije, ili da prihvati a narod da odbije na referendumu, ili da progura bez referenduma (što može ako se radi samo o prijemu Kosova UN). Svaka od ovih, realističnih, varijanti, vodi kraju strahovlade Vučića u narednih pet do najviše 10 godina.

Mislim da će dakle Vučić pasti negde oko 2025. godine, na ovaj ili onaj način, godina gore ili dole. Neće mu verovatno poći za rukom da postane srpski Milo, a biće srećni SNS-ovci ako ih dobar deo ne pohapse posle toga zbog kriminala i korupcije, čije razmere verovatno još niko tačno ne zna. Vladaće verovatno duže i od Slobe i od žutih, ali neće vladati doveka.

Ono što je takođe jasno je da Vučić NEĆE uvesti Srbiju u EU. Bićemo sve vreme kandidat kao i sada, ali nekih promena neće biti.

Ono što je nepoznato, koliku će ukupnu štetu napraviti, naročito u vezi izdaje Kosova, i da li će otići u istoriju kao gori izdajnik od Vuka Brankovića iz najcrnjih legendi, kao relativno korumpiran ali ne toliko štetan vladar koji ostavlja zamrznuti konflikt, ili, što se neće desiti a što bi on u svojoj megalomaniji i psihopatiji hteo, kao neka vrsta Tita ili Mila, uz Nobelovu nagradu za mir ili šta već zamišlja u svojoj narcisoidnoj glavi.

Takođe, nepoznate su i razmere katastrofalne korupcije, kao i broj godina robije koje će iz toga, kad dođe račun za naplatu, proisteći. Biće srećni ako se izvuku, a mi ako šteta nije onolika koliko slutim da jeste. I žuti su krali, i to prilično, ni Milošević nije bio cvećka, ali nekako izgleda kako svaka nova vlast je sve gora i gora, a ideal našeg lidera je Milo, sa njegovom mafijaškom milogorom. Da nije strašno, bilo bi smešno.