pusti medije.

šta ćemo s nemoralom u sluzbi?

svi znamo da su nam „sluzbe” nemoralne.

da li svi zalaze u DB, ili samo poneki pod imenom dule?

u odnosu na DB, CIA, BIA, i slična legla probisveta, psihopata, prodanih dusa javne kuce su manastiri a svaka ku*va i starleta=Majka Tereza

>>Пристојан човек нема појма шта се дешава у јавним кућама, јер тамо не залази. Зашто не залази - зато што зна шта ће да види.<<
Не зна Дуле, не зна...како ће знати ако „појма нема”. Пристојан човек „замишља да ће утегнут у Левиске тамо јехбати Анђелину Џоли”.
Лакомислено! Чак и да нађе Анђелину, који ће му она мој...ни сисе, ни гузице! А друго; утегнеш се у Левиске, па у таслачење. Исто као да спућеног коња доведеш на хиподром код Цареве Ћуприје.

Дуле је вулгаран у „нормалним” границама али му сметају ови што су „ненормално” вулгарни. А ко одређује границу, колико вулгарности је „нормално”, где се треба зауставити?

Ми смо вулгарност прихватили као фолклор, као „нормално”. А није. Кад једном нешто сасвим ненормално и неприродно као што је омаловажавање људског бића, себе и других, постане „нормално”, то онда отвара врата за све врсте катастрофалних промена у моралу. Беси, зли дуси, то једва чекају.
Човек који у свом језику користи псовке нема никакво морално право да било шта приговара „вулгарним медијима”. Такви приговори изгледају лажно и неискрено.
Све наше речи нимају ни један проценат силе коју има наш собствени пример, наше понашање.
Шеретски „просути” коју псовку ту и тамо, „народским” говором...то је обштеприхваћени стандард, сасвим „нормална” ствар. Тиме се, ваљда, показује и доказује „спонтаност”, „природност” и помало некакве надмености илити самоистицања (унижавањем других...или себе). А када неко, као ја сада, литанише о моралности говора, тај се сматра чудаком, слабићем, некаквим „надри” типом, досадњаковићем итд. Није „кул” бити чистунац нити заговарати чистунство.
Али, ја о томе и не говорим. Нико није безгрешан, често су људи који псују ипак бољи људи од самозваних „чистунаца”. Међути, ако ћемо да се вратимо са странпутице, ако заиста то желимо, тај заокрет је нешто сасвим друго него што ми често мислимо да нам треба...тај заокрет је унутра, у души, дубок и темељит. Да, баш онај који ама баш никоме не треба. Навикли смо се на ово животињарење и нема у нама баш ни мало жеље за преваспитавањем самог себе. А зашто би? Па нисмо ми криви...криви су ови други, ови што гурају неморал на ТВ и у новине.

Псовање и псовке су знак робства. Ко вас томе учи, учи вас да будете робови. Ко вам то подмеће, није вам пријатељ.

О томе и говорим...али џабе. Псовке су основ сваког неморала. Ти сам си неморалан али „умерено” а сметају ти ови који су „претерали”. Ти си сам поставиио неку „границу неморала”, тј. хоћеш сам да будеш „малчице” неморалан али и да одређујеш другима колико они могу да буду неморални.

И нису само псовке...ниси мушко ако не јуриш женске, ако немаш „трофеје” о којима можеш да препричаваш по кафанама. То је наш „фолклор”. Ово што раде медији је само наставак тога свега, није све то дошло изнебуха, одједном. Ми смо сами одрадили, сви ми, свој део неморала па је сад тај неморал ескалирао, превазишао меру а ми се сад чудимо како је то могуће, да је баш такав неморал око нас.

Погледај унутар себе, загледај се, своју историју, своје мисли и своје речи и увидећеш да си сам помогао овој несрећи која нас је задесила.

...још је овај неморал у медијима и згодна прилика да се осећамо „моралним”, нисмо баш тако страшно неморални као ови „нови”. Тешимо се и жалимо на „неморал” а како смо сами живели, по својим нормативима, чини нам се „морално” и „примерно”.

Човек сам себе највише лаже. Не треба му нико други за то.