НЕПЛОДНОСТ ФАРМСКИХ ЖИВОТИЊА - ТЕРАПИЈСКИ ПОСТУПЦИ И ПРОТОКОЛИ ИНДУКЦИЈЕ И СИНХРОНИЗАЦИЈЕ ЕСТРУСА

др Тихомир А. Петрујкић
др Бранко Т. Петрујкић

ПРОТОКОЛИ У РЕПРОДУКЦИЈИ ВИСОКО МЛЕЧНИХ КРАВА
Репродуктивна активност музних говеда је везана за велики број фактора, како генетских тако и парагенетских, који утичу на плодност говеда. Плодност краве се оцењује према броју отељене теледи и дужини задржавања у производном циклусу. Стога је циљ говедарске производње је скраћивање сервис периода, тј постизање међутелидбеног периода од приближно годину дана.
Репродуктивну ефикасност говеда показују: укупан број тељења, број живорођене теледи, број хранидбених дана, интервал тељења (међутелидбени период), проценат неплодних крава. Ефикасност репродукције најбоље одсликавају међутелидбени интервал и сервис период.
Иако се данас примењују различити програми превенције, пуерперални метритис и ендометритис још увек представљају значајан проблем у репродукцији говеда тј. инциденца појављивања ових болести у задњих 30 година се није значајније променила. Предиспонирајући фактори за настанак инфекције утеруса су дистокија, заостала постељица, близанци или мртворођени плодови и абортуси. Ова стања потпомажу настајању инфекције гениталног тракта како са аеробним тако и са анаеробним бактеријама. Развој бактеријске инфекције а последично и запаљењске реакције доводи до продужења инволуције утеруса. Функција утеруса крава после порођаја је често нарушена механичким повредама и бактеријском контаминацијом. Бактеријска контаминација утеруса скоро по правилу настаје у току прве недеље после тељења а доводи до манифестног запаљења ендометријума најчешће између 2. и 4. недеље после тељења. Већина животиња елиминише бактеријске инфекције утеруса током првих 5 недеља после партуса. Међутим, код 10 до 17 % животиња бактеријска инфекција не ишчезава и на крају доводи до обољења утеруса које је клинички лако дијагностификовати клиничким тј. ректалним прегледом. Присуство патогених бактерија у утерусу доводи до инфламације, лезија утеруса бактеријама, одложене инволуције материце и узрок су ембрионалног морталитета. Поред постојања бактеријске инфекције, стање у утерусу се додатно компликује производима метаболизма бактерија и инфламације, који доводе до инхибиције лучења LH из хипофизе, поремећаја постпарталног раста фоликула и ометања функције оваријалних фоликула. Све ово ремети овулацију код крава. Нестручан рад на припреми плоткиња за тељење, од неправилног засушења, неадекватне исхране (прегојеност или мршавост) и неге, до непоштовања најосновнијих (минималних) услова за физиолошки нормалан порођај и акушерских правила, резултира тешким нагњечењима, тромбозом и оштећењима порођајног канала, задржавањем постељице и настанком инфекција гениталног тракта, метритиса и ендометритиса. У већим запатима музних крава, где се технологија држања и хигијена у породилишту често не поштује или се тешко спроводе, инфекције материце – метритиси и ендометритиси представљају врло озбиљан проблем, односно сматра се да имају највећи удео у укупном стерилитету говеда. Нису ретке појаве да у запатима и више од 90% крава пре осемењавања треба једном или више пута лечити од ендометритиса. Ово обољење утеруса повезано је са нижом стопом концепције, продуженим интервалом од тељења до првог осемењавања, продуженим сервис периодом и већим бројем животиња које су излучене због неуспешних осемењавања.
Иако постоји велики број метода за дијагнозу запаљења утеруса, веома мали број њих је практично применљив у случајевима пуерпералних метритиса. Трансректална палпација у дијагностици пуерпералних метритиса није потпуно поуздан метод јер не омогућује јасно разликовање оболелог и здравог утеруса у првих 14 дана postpartum. Стога се ова метода у пракси најчешће допуњава вагиналном инспекцијом. Пурулентни карактер лохија после порођаја и њихов непријатан мирис, у пуерперијуму, указује на постојање болести. Неспецифични симптоми као што су инапетенца, пад производње млека, дехидрација и пирексија могу бити од помоћи при постављању дијагнозе, али нису од пресудног значаја. Цервикс крава дијаметра > 7,5 cm 21. дана после тељења представља јасан показатељ поремећене инволуције утеруса али при томе наглашава да је неизоставно обавити и вагинални преглед на присуство гноја. Циљ менаџмента репродукције је да највећи број млечних крава остане стеоно у оптимално и економски исплативо време, најбоље до 96. дана после тељења. При прегледу животиња после порођаја треба имати на уму да животињама треба дозволити довољно дуг период за завршетак инволуције утеруса и довољан период за терапију и одговор на исту пре почетка периода осемењавања, тј. да се процес инволуције заврши до 55. дана после тељења. Циљ терапије обољења утеруса је да се отклоне промене настале услед инфламације које смањују плодност и да се побољшају механизми одбране и репарације ткива. Запаљењске промене утеруса у постпарталном периоду почињу са бактеријском контаминацијом лумена утеруса. Потребно је направити разлику између контаминације утеруса и инфекције утеруса. Утерус крава у постпарталном периоду је обично контаминиран великим бројем бактерија што није увек у вези са клиничким испољавањем обољења. Инфекција указује на везивање патогених организама за мукозу, колонизацију или пенетрацију епитела и/или ослобађање бактеријских токсина који воде настанку обољења утеруса.