Nestade tema?! Srećom, sačuvao sam je bila je otvorena i snimio sam je sad, malo je čudno što se briše.
Evo mog poslednjeg/pretposlednjeg odgovora.
-----
„..proizvoljno pricas o tome kako su recimo Slovenci njemu postavljali neke ultimatume..”
Ništa ne pričam proizvoljno; štaviše, lepo sam ti gore napisao da je to nešto što sam, za mene NOVO, naučio iz dokumentarca koji sam linkovao. Ali evo ti ponovo link tačno na deo gde se o tome govori:
https://www.youtube.com/watch?v=BfQcX0oYE8w&feature=youtu.be&t=1997
Što se tiče ponašanja srpskog rukovodstva, alavog Petra Stambolića i društva, ima o tome svedočanstvo Dobrice Ćosića. Evo ti iz drugog dokumentarca, tačno na mesto gde se o tome priča:
https://youtu.be/frqJmXV0nm4?t=1993
Dakle, ja niti sam bio svedok niti sam živeo u to vreme, ali ima ljudi koji jesu, postoje istoričari, arhive. E sad ako je neko lenj da se udubljuje u finese i detalje, to nije moj problem. Gore su ti linkovi pa za minut se uveri sam.
SFRJ je deo istorije, prilično daleke zapravo, ako bi se Srbi vraćali na te teritorije sigurno ne bismo ponovili istu grešku od ranije (a do ujedinjenja RS, Srbije, oslobođene Crne Gore doći će lakše nego što mnogima izgleda pa i RSK nije isključena, nikad se ne zna kada će se stvari odvijali). Poenta nije dakle da neko veliča ovoga ili onoga, Jugoslaviju ovakvu ili onakvu, već da se izvuku pouke.
A pouka o srpskoj neslozi i srpskim dušmanima je jasna. Dakle, nesloga nas uništava a zlo nije svodljivo na Broza već je antisrpsko zlo daleko dublje. Površni pogled na istoriju kakav ti propagiraš svakako nam ne može pomoći, bez obzira koliko se nekom jednostavna slika stvari više sviđala. Stvari nisu proste ni oko Tita ni oko Draže, i ustaško zlo ima mnogo finesa, nijansi i oblika. Da bismo opstali moramo to prepoznati kako bismo reagovali na pravi način, i sprečili da nam se zlo ponovi. Ne preti nama opasnost od stvaranja nove SFRJ, ta zemlja je mrtva i neće je niko vaskrsnuti, ali nam prete druge opasnosti - nesloga, neraspoznavanje neprijatelja i dubine njihove podlosti, ne razumevanje prošlosti kao i crno bela slika koja može samo da spreči da vidimo realnost punu zamki onakvom kakava ona jeste.
-----
Inače, Tito je tražio od Rankovića da smeni Kardelja još 1956. Ranković je odbio. 1962, Tito nije podržao Kardeljevu želju za decentralizacijom. Ponudio je u jednom trenutku ostavku (Tito). Slovenci su tada zapretili da ako Tito ode, oni izlaze iz Jugoslavije (ta „pretnja” je bila izrečena tom prilikom, a ne na sastanku kad su ponovo Kardelja branili Slovenci od smene, gore u dokumentarcu se o toj pretnji govori nešto ranije). I o strahu koji je Tito imao od reakcije Srba se tamo govori, kao i o pripremama za smenu Rankovića.
Tito se lomio između konfederalnog pristupa i pristupa Jugoslavija kao jedinstvena država. Izvesna neodlučnost Rankovića, te podlost i prepredenost Bakarića i Kardelja (koji je bio najistureniji za decentralizaciju), doprineli su da Tito prevagne na stranu federalizacije ali se onda posle MASPOK-a ukazala nova prilika da se slom spreči. Međutim, Pera Stambolić i društvo su se pokazali kao izdajnici srpstva. Da je Ranković opstao, bila bi druga priča.
To su istorijske činjenice. Tito nije a-priori bio za verziju SFRJ koja je nastala ustavom iz 1974. Lomio se između te varijante i one da pojača saveznu državu a suzbije moć republika. To nisam ja izmislio, o tome postoji jako puno i dokumenata, i svedočanstava, knjiga, dokumentaraca.
Srpsko rukovodstvo, svojom nejedinstvenošću i neodlučnošću, nije uspelo da prevagne pred smicalicama Bakarića i ideologijom Kardelja. Ne zato što za to im Tito nije dao prilike, već iz sopstvenih slabosti.
Tito je hteo da smeni Kardelja nekoliko puta, jednom ga je spasao sam Ranković (kobna greška), drugi put su ga odbranili Slovenci. Bakarić je kao i svaki „čekač” čekao i šutao, on je samo sledio Kardelja koji je bio u toj fazi uticajniji.
Tito je početkom 60-tih bio za unitarnu Jugoslaviju, posle toga je bio za federalizaciju. Smenjen je Ranković, Srbi ga nisu branili. Zatim, posle MASPOK-a, opet se pokolebao, ali Petar Stambolić nije sprečio Bakarića i Kardelja kod ustava 1974. Tito ni na kraju života nije baš bio siguran da je to najbolje rešenje. Ostarelom, preuzeli su inicijativu kadrovi koji su bili za slabljenje savezne države na uštrb Srba. Za to su dakle, sem Tita kao glavnog arbitra, krivi kako Bakarić i društvo srbomrzaca ali i ideologa poput Kardelja s jedne, ali i srspki mentalitet nesloge i izdajništvo Petra Stambolića s druge strane.
