stevane... a šta ako su ga siptari ubili?
ne gresi dusu...

.
.
.

1.) Убиством човека који је важио за симбол борбе српског народа против политичке и полицијске репресије косовских квазидржавних институција шаље се порука преосталим Србима на КиМ да ће завршити на исти начин буду ли наставили да се залажу за српска права. Атентат служи као упозорење и опомена српском становништву да ће се суочити са новим насиљем и етнички мотивисаним погромима уколико се не повинује диктату сецесионистичких власти у Приштини.

2.) Иза атентата на Оливера Ивановића крије се покушај да се на северу КиМ успостави потпуна контрола самопроглашених институција и њихових налогодаваца са Запада. Треба истаћи да се управо север јужне покрајине (и тамо присутно српско становништво) у западним медијима константно представља као „црна рупа независног Косова”, као реметилачки фактор чија је непослушност у односу према „централним властима у Приштини” главни узрок дестабилизације безбедносних прилика.

Вештом заменом теза и пласирањем лажираних чињеница западна политичка и медијска елита од Срба са КиМ уместо жртве албанског тероризма прави агресоре и подстрекиваче насиља. У том погледу поједини глобалистички медији већ су кренули да убиство Оливера Ивановића представљају као последицу сукоба „српских криминално-политичких кланова са севера КиМ”, а не као резултат бруталног терористичког чина. На делу је позната метода скретања пажње са стварних инспиратора овог монструозног догађаја како би се кривица пребацила на оне који су заправо мета милитантног албанског национализма.

3.) Запад ће своје учешће у убиству Ивановића покушати да прикрије управо оптуживањем Србије да је она крива за ликвидацију јер жели да „блокира дијалог и спречи успостављање добросуседских односа са Косовом”. О томе нам сведоче и најновије изјаве бриселско-вашингтонских пудлица попут Адема Власија који је брже боље пожурио да за атентат на Ивановића оптужи „руске и српске екстремисте”. Аргументом да је управо подршка Београда (а преко њега и Москве) „нестабилном северу КиМ” главна препрека за ефикасност даљих преговора Приштина ће покушати да делегитимизује политику Србије (и Русије) на Балкану, да ослаби њен став о неприхватању „војске Косова” и да задобије ширу подршку у међународној заједници за што брже формирање тзв. војске, тврдећи да је тобоже управо постојање „снажне оружане силе једини гарант безбедности на читавој косовској територији”.

По овоме се врло добро види коме у овом моменту иде на руку угрожавање безбедности у региону и продубљивање постојећих кризних жаришта; а тај неко сигурно није Србија.

То су Албанци и њихови најгласнији покровитељи са Запада којима је у стратешком интересу да се што је пре могуће стави тачка на питање КиМ. Да би се то увидело није нам потребна никаква натприродна способност или претерано вешто политичко умеће. Довољна је проста политичка логика. Ако погледамо са које стране је у протеклих годину дана дошло највише запаљивих и ратнохушкачких изјава видећемо да је то албанска страна. А најновије претње Кадрија Весељија да ће сваки покушај повратка Србије на КиМ изазвати даље продирање Албанаца, све до Ниша указује на то да су управо великоалбанска идеологија и њени америчко-европски покровитељи главни фактор дестабилизације Балкана.

Држава нам се без сумње налази у изузетно тешкој и компликованој позицији где ће сваки наредни потез државног руководства морати да буде добро промишљен и осмишљен како би се сачувао суверенитет и заштитили интереси српског народа. Оно што се мора имати на уму је чињеница да ће свако даље попуштање Србије водити у нове поразе и нове нападе на наш народ, све док се са КиМ не протера и последњи живи Србин и не избрише сваки траг српског државног и историјског континуитета у јужној покрајини. Београд не сме да покаже слабост, јер је слабост храна нашим непријатељима. Београд мора да заузме одлучан државотворан став и да вештом дипломатском и безбедносном офанзивом одбрани интересе државе и народа на Косову и Метохији. Први кораци у том погледу треба да буду начињени што пре. Београд мора (и може) без устезања да покрене истрагу овог терористичког чина, интензивира сарадњу са УНМИК-ом и КФОР-ом и упути захтев УН у коме ће затражити сазивање ванредне седнице Савета безбедности на тему безбедносне ситуације на КиМ. Време је да се на глобалном нивоу скрене пажња на терористичко деловање Албанаца у региону и отвори питање расветљавања злочина над српским народом на КиМ.

На крају желим укратко да се осврнем и на оне који (намерно или из незнања) смрт једног Србина, човека који је у последњим годинама преживео голготу и био мета невиђене тортуре шиптарских квазиинституција, од чије руке је данас и страдао, користе како би оптужили сопствену државу за учешће у ескалацији кризе, када је сваком политички бар мало свесном и разумном појединцу (који се не налази на платном списку неке од западних структура) јасно одакле долазе сигнали за нову дестабилизацију региона. А то сигурно није Београд. Позивам их да не наседају на пропаганду коју шире страни и домаћи медији атлантистичке оријентације, да не буду „корисни идиоти” у покушају неке нове обојене револуције на улицама Београда. Сада нам је потребно јединство, а не нове поделе. Јер за јединство се, на крају крајева, и Оливер борио.

Вечна слава и хвала Оливеру Ивановићу. Србину који је своје последње дане провео на светој земљи, борећи се да своме народу омогући бољи, мирнији и слободнији живот.

Искрено и дубоко саучешће његовој породици.



Мр Данијел Игрец

ВИДОВДАН

Па није никакав проблем решити се комунизма. Једноставан поступак, треба само применити нацистичку доктрину. Узме се највећа бомба и баци се на Русију. И комунизам умире, сто посто. Све гори у пламену, људи се прже, деца покиданих тела лете кроз ваздух. Куће горе, мртви покривају велику земљу, лешеви труну на киши и сунцу и ствар је урађена.
Али, ипак није баш ни то довољно. Кина, та малена земља са милијардом, бар четвртина Кинеза су исто тврди комунисти. Наследници Мао Це Тунга. Дакле, спржити и тамо 250 милиона душа, нека све гори у пламену уништења. Јер само на такав начин, искорениће се погубна болест која уништава будућност србског народа.
Има још неких места, например наша Србија. И ту треба почети са чистком. Нема везе колико их треба укокати. Колатерална штета по мишљењу неких овдашњих дискутаната, али ствар се коначно мора извести. Сви показатељи говоре да бар милион Срба треба свакако уклонити. Заувек, једном али заувек!
Тад ће мо моћи одано да погледамо у очи, нашим напредним, капиталистичким господарима под чије смо скуте пали па заборавили да поред тог, омраженог комунизма, УДБИ и НКВД-еа,
морамо још један велики задатак урадити.
И Христа коначно убити. Наравно, па он је зачетак идеје и мисли насталог комунистичког зла јер је проповедао о правди, једнакости, милосрђу, љубави према ближњем.
А слагао нас је јер није спалио злочиначку Инквизицију, није одузео злато и накит својим директно потчињеним Папама, Владикама, није унео у Цркву крст смерности већ склоност лажних Вера и богохуља којим народи тако одано служе!
А како рецимо неко невино руско дете, може бити предмет љубави, кад је потекло од поганог комунистичког семена? Дакле, убити, убити, уништити, заувек избрисати комунизам и по цену уништења четвртину земаљске кугле, да би се овај предиван, племенит и праведан систем модерном либералног глобалистичког капитализма, могао увући у све народе света и коначно, америчком имперализму и „напредним” оданим земљама, сателитима овог племенитог циља, омогучили владавину. Коначну, судбоносну, потребну и праведну, како неки овде мисле.
Мржња. Слепоћа, ограниченост ума и логике, склоност је безумљу и параноичном веровању да су системи изнад људи, народа, свести.
Или наш недостатак склоности ка реалитетима наметнутим од поганих, да би смо ми, невини, ( ако јесмо ), имали разлога да подгревано мржњу, склоност ка злочину, спремност за уништења, без обзира каква била али,- али Господо, само због комунизма, који је опсесија сопствене неспособности да се реалности схвате, те пали у делиријум мржње и несметано је преносили уз осмех, псовку, клетву, није битно.
Али, некима преко потребно...

Ево Славко зове Србе из Торонта и остале да се спреме за добровољце.
Шта чекамо?