После злочиначке агресије на СР Југославију 1999. године, дође једна америчка војна делегација у „пријатељску” посету Србији.

Дочекани уз хлеб и со и остале „изразе пријатељства” обавише „садржајну размену мишљења” са групом официра из, по НАТО„стандардима” профилисане војске Србије, после чега обе делегације учинише посету Војном музеју на Калемегдану.

Разгледају оружје којим су се Срби борили за слободу и част отечества током последња два-три века или пленили од побеђеног непријатеља,.. запиткују, а кустос музеја спремно и исцрпно објашњава. Дођоше и до експоната из новијих дана и застадоше пред интересантним експонатом, деловима америчког Ф 117 обореног изнад наше земље током НАТО бомбардовања.

Један од америчких официра, вероватно из потребе да сакрије нелагоду што је супермодерни авион, понос америчке војске и технологије, оборен застарелим српским оружјем и ето, завршио у музеју као ратни трофеј, примети: „ах да, то је онај авион који је пао због квара”.

Присутне српске колеге, климају главама и „сарађују”,...али атмосферу „разумевања” поквари кустос музеја, упадицом: „Да, био је то квар изазван нашом ракетом.”

Изненађен његовом „дрскошћу” амерички официр се цинично и славодобитно обрати својим домаћинима, „климоглавим” српским официрима: „Драге колеге, како је то када се ратује против најјаче војне силе на свету”?

Тишину прекиде „несташни” кустос: „Не можемо вам одговорити јер ми Срби никада нисмо ратовали против Русије.”

После овог „дрског” одговора, посета америчке војне делегације музеју се заврши напрасно и без даљих питања и коментара.