1)
избеглице нису никакве побегуље, већ су у Книну бранили Београд и Владивосток.

2)
нико није бранио никоме да оде у Крајину и бори се, долазили су људи из Русије, није им било далеко; јер бранило се православље, а не Книн

3)
нису избеглице овде дошле никоткога, већ на српску земљу, нису ушле ни у чији стан, ни њиву, већ у државни смештај, или плаћали закуп, или купили парама од продаје у завичају

4)
нико их није ПРИМИО, већ им дао лопату и уѕрану метлу да раде најгоре и најмрскије послове, и да зарађује на њиховој муци. Погледајте мало градилишта, самопослуге, кафиће - све незахвална места и данас држе избеглице. Инјекција од милион избеглица разбудила је Србију и вратила јој младост - без њих данас бисмо били трули ко Бугарска.

5)
нема овде староседелаца који би смели да изађу на црту, да кажу „моји су овде 200 година”, СТАРОСЕДЕОЦИ су само људи који немају ниједан други квалитет, па машу овим (који такође немајУ)

6)
избеглице руше мит о лењим Брђанима и вредним Равничарима: лаж - чиста лаж! Равничари живе на 10х бољој земљи (што им Краљ и Тита поклонили), па им је довољно да гаје куруз-соју-шеницу ту има неких 18 радних дана у години (ако и то не платиш задрузи), остале дане седе испред бакалнице и подјебавају оне што нешто раде.

Тај мит хране непријатељи српства, они који би раздор до месне заједнице, до у свако домаћинство: немамо више Словенце, дај сад су на реду комшије. Лузер може да мрзи туђу способност и туђи успех.

Да се сад захвалим Пречанину и другима на критици бесмисленог минусирања и пљувања без аргумената. Слажем се да се обесмишљава дружење и ово мало нас - ако неки детињасто утрчавају само да би покварили дискусије; морам да их похвалим: успевају да их покваре.

Када се неко у реплици оспе гомнима - ту се губи сваки људски однос, онда би требало да изађу у ринг, па да видимо ко је јачи. Сад на то додај да неко бљује гомна не из једног ануса, него из 4 - па то не постижу ни модерни ПА-системи?! Овде нико не долази да би му рекли да је комуњара, четник, усташа или педер; зар је могуће да не постоји јачи аргумент од гађања оним што сам малопре поменуо?

Жалосно је да је пола постова уствари болесно - чуди ме модератор да то толерише, ваљда је дигао руке од сајта?

А што се тиче комунизма: истина је да нисам примирисао у Партију. Али да симпатишем идеју једнакости. Ја бих био најсретнији када би сви имали подједнако и тога не мора да је пуно: 12м2 по особи, 3 оброка, чисту преобуку и добре патике, лаптоп и слободан ве-це. Преко тога ако се заломи: јавни базен, спортски терен, врт, библиотека, могућност путовања, бављења аматеризмом = по мени: плафон! Плус наравно бесплатно школовање, здравство, култура, безбедност - да не заборавимо!

Е у таквом друштву би се и проблем ресурса поставио на нове основе.

Да ли мислиш да је далеко тренутак када ће аутомобили припадати такси-компанијама, а ти уђеш и возиш се докле ти треба? То онда може да се прошири на све, а онда држава може да национализује компаније и да све буде ЦАРСКО.

Отац од мог таста отворио кланицу у Костајници, тамо 1919-те. После је пропао и пропио се (или обрнуто) те дошао у Београд као најцрња сиротиња. Мој таст се родио овде, живео по изнајмљеним шупицама Неимара, Душановца и Звездаре, са 12 година ступио на занат код Рогожарског.

Мало људи је свесно сламова по ободу Београда: ту се издавало 7-8 собица, зиданих од 1/2 цигле, са чесмом на дворишту (која је наравно отицала низ улицу) и чучавцима у дну дворишта. То су била легла сиротиње, лаког морала и туберкулозе.

И то су ти староседеоци. Свима отац држао кафану, апотеку или амбасаду (зависи ко колко воли да слаже).