Био сам у Мк 2008-ме и изненадио се њиховом срдачношћу. једносртавно нисам успевао реч да прозборувам на македонски, јер би они одмах навалили српски и то са београдским изговором.

То шта су они хтели / не хтели сазнаће се кроз 100 година, ако и тада, а зајашили су их амерички агенти и одвели куд су хтели. И те анкете што читаш - можеш њима да обришеш доопе, све је то наручено ђубре за неке намене.

1991 Македонци су имали референдумско питање. „Да ли сте за то да Македонија постане независна држава, са правом уједињења са другим југословенским републикама?” Којим - па ваљда са Србијом ?! Македонци рекоше „да”, а америчка амбасада им на то честитала „НЕЗАВИСНОСТ”, уједињење више нико није споменуо.

Да ли сте за то да Македонија постане независна држава, са правом уједињења са другим југословенским републикама?„ Којим - па ваљда са Србијом ?! Македонци рекоше ”да„, а америчка амбасада им на то честитала ”НЕЗАВИСНОСТ„, уједињење више нико није споменуо.

___________________________________________________________________

Те године, дуле, могло је то да се схвати и као уједињење с Бугарском. Сећаш се тада неких државничких посета у којима ”не треба превођење„ и слично.
Ти си тачно навео референдумско питање, али га погрешно тумачиш. Тада је македонија била део Југославије и већ је била у заједници са Србијом. Питање је, према томе, значило: да ли желите да се одвојите од Југославије и слободно уједините са другим државама, а то је значило или са Бугарском, или са ЕУ-
И македонци су рекли ”хоћемо„.

Јесте била та фора, коју је чак 15 година касније још користио Мило Ђукановић ”ми ћемо се раздружити, а онда се поново удружити као две равноправне државе„.
Требало је бити озбиљно наиван па веровати да ће се након развода поново склопити брак.
Тиме су македонци покзали политчку зрелост као народ, а не треба се завравати - давали су им Амери лепе плате неколико месеци, док нису изгласали то што су изгласали. Македонци су се буквално продали за тањир супе.
Нормално је да им је најзад дошло из дупета у главу, толико глупи баш нису.”

Видиш да се то не дозвољава. Само нас везују у којекаке Западне Балкане и Јадранске лиге, а са источне и јужне стране горе него да је бетонски зид. Ја не верујем да наша деца знају један град осим главног у Рум, Буг, у Мак знају Охрид, не знају им ни фудбалске клубове, а већ славна имена не знају ни наша, осим са Пинка.