Eh zašto????

I ja se pitam zašto ameri ne vole trumpa?
Zašto srbi vole tita?
Zašto srbi vole vucica?
Zašto mlogi ne vole putina?

Razumes bratko?

Evo ovako napr.
Živis sa tatom u kuci svojih pradedova gde tata vodi kakvo
takvo domaćinstvo nasledjeno od dede i nije najgori domaćin u selu.
Za kratko vreme posle tate kada ti nasledis imanje, sve ode u maminu
i za sve tvoje neuspehe budu krivi ostali seljaci samo ti ne.
Kasnije tvoja deca pricaju o svom velikom dedi a zaboravljaju tatu koji je umro u istreznom zatvoru.

Privi predsednik u SVETU koji je OZAKONIO mafiju.

Pustio Arkana i njih 80 sa debelim dosijeima u skupstinu.

И када бих хтјела рећи он је потписао Дејтонски споразум...Република Српска је оштећена и тим споразумом.
Мораш нешто оставити иза себе, а да је у корист Срба, српске историје.
Признајем, заборавна сам, подсјетите м ако има шта?

„Република Српска је оштећена и тим споразумом”

Тачно али је тачно и да је Скупштина Републике Српске дала баш Милошевићу право да у Дејтону преговара у име РС. Невероватна грешка тадашњег руководства РС као и Скупштине РС.

Милошевић је тако у Дејтону предао цело Сарајево муслиманима, пристао да се од Брчког уместо града у РС направи посебан Дистрикт (којим је РС фактички пресечена на два дела и тај дистрикт ће увек бити проблем за РС уколико једног дана дође или до преговора о распаду БиХ или уколико дође до новог рата јер ће муслимани тврдити да Срби ''окупирају'' град који није у РС) а уз то је предао и крајеве са скоро 100% српским становништвом муслиманима (и Хрватима); да подсетим, ради се о Дрвару, Бос. Петровцу и Гламочу.

После се она сподоба Ворен Кристофер чак чудила како је било могуће да Милошевић пристане на, како је он рекао, предлоге о којима су сви били спремни да се ПРЕГОВАРА! За цело Сарајево је бар морао ићи на Брчко у саставу РС али ни то није или хтео или није желео да губи време у Дејтону.

Од ''Нико не сме да вас бије!'' (Србима на Космету) до ''Шта вам још треба?'' (муслиманима и Хрватима у Дејтону) треба тражити разлоге за такву црну трансформацију.

Ta brojka ne ukljucuje one koji su se izasnili kao JUGOSLOVENI na popisu 1991.

Kao da nije imao nikog protiv sebe kao predstavnika Srbije a kasnije i SR Jugoslavije. Najvaznije je pre svega videti kakav je bio ODNOS SILE prema državi ciji je bio Predsednik:

Strana A:
USA + NATO (19 država 1999) + EU + Slovenci + Hrvati + Muslimani + Siptari + NATOSRBI + 51 Islamskih Država (u slučaju BiH '90-ih) + . . .

Strana B:
Milosevic + Mira Markovic + jedva pola Srbije

Prema podatcima Svetske Banke 1999-te godine, dakle za vreme NATO Agresije, Bruto Nacionalni Proizvod (BNP) jednog Luksemburga (18-ti po velicini od 19 NATO država) je bi za 20% veci (!) od tadasnje SRJ. Jedna V. Britanija je imala 85x veci GDP od SRJ, Nemacka 120x a USA 527x. Ukupno BNP svih 19 NATO država je bio 1060 (!!) veci od države koje su bombardovali.

Sa takvim odnosom finansijske i ekonomske SILE nije bilo teško kupiti i isprati ogroman broj Srpskih kao i Ne-Srpskih mozgova. A dobar broj takvih se izgleda i dalje okuplja na ovom forumu.

Što se mene tiče postoje 3 kategorije „Milosevica”:
1. Beogradski SM
2. Zapadni SM (tj CNN-ova kreacija na BBC, CNN, B92, New York Times, Guardian, Le Monde, Franfurter Allgemeine Zeitung, itd, itd, itd, ..
3. Milosevic u Hagu. Tu je najzad sam covek mogao da nastupa u svom sopstvenom imenu i svako je mogao da prati sudjenje i da cita transkripte koji su i dalje svi dostupni preko interneta (naprimer sajt www.slobodan-milosevic.org). Zašto je uopste potrebno graditi neku ideju o coveku na rekla kazala pricama kada je sve dostupno? Obavestite se! Ja sam pratio i mogu da imam samo visoko mišljenje o samom coveku. Sama cinjenica da je morao da bude likvidiran u Hagu govori kakav otpor je pruzio najjačima i najbogatijima na svetu.

Sa druge strane opet mogu lako da razumem da niko ne želi da bude na gore navedenoj STRANI B. Jer svi bi najradije sebe prodali da budu na onoj DRUGOJ. On se nije prodao!

А ратовање против 100х јачег непријатеља не може да изгледа много витешки. Није витешки ни од стране нападача, а камоли од стране слабијег. Нама је 10 година висила над главом претња бомбардовањем, на крају су је и остварили; само нису пробали багдадско бомбардовање, ту сме се предали кад су нам најавили.

Mr D , apsolutno tačno . Slobu treba

ako nije bio dorastao zadatku resavanja nacionalnog pitanja, onda nije trebao ni da ga se laca, već je trebao kao bankar po struci, a znajuci da nam zapad sprema neokolonizaciju da ih preduhitri, da zavrsi tranziciju i privatizaciju, i na taj način onemogući pljacku, a ne da je odugovlaci razmišljajuci kako mu je žena komunjara - jul levo, a seki - vucicev zastitnik - desno na politickoj pozornici, te d nam pred hagg prorokuje kako idemo u roblje - toga je trebao da se seti dok je marko nosio gajkbice, a julovci zauzeli sve bitno u srbiji - SRBIJA NIKADA NIJE IMALA LUSTRACIJU, SVE SU OVO KOMUNISTICKA KOPILAD KOJA VAM KRV PIJU

Milosevic će ostati upamcen samo po demagogiji i populistickim govorima.

Bio je veliki manipulator, hipnotiso je narod. Sto vece gluposti pravio, narod ga vise voleo. Još dan danas, mnogi ne mogu da dodju sebi.

Šta možemo, kad nam bog to odredio.

Колико нас има довољно ''старих'' овде који се сећају лета 1993е када је у Београду сазвана заједничка седница скупштина Србије (тада још увек Југославија, је ли), РС и РСК? Знам лично пар посланика западно од Дрине који су ми за ту седницу рекли још те давне 1993е.
План је био да се на тој седници изгласа уједињење тадашње СРЈ, РС и РСК. Посланици су дошли у Београд али уједињење није проглашено. Зашто? Па једино ''образложење'' је било оно које су (поједини) делегати чули директно од Милошевића: ''Није још време за уједињење''.

Од планираног славља у Бањалуци и Книну те широм РС и РСК није било ништа; наступила је гробна тишина која ја унела страховит немир међу Србе западно од Дрине. Морал је страховито пао!

Озбиљан политчар (који би морао да има све могуће податке од контраобевештајних служби о ситуацији у свету, о томе шта може а шта не може НЕ САЗИВА заједничку скупштину о уједињењу а онда одлучи, без образложења, да да тог уједињења ипак не дође.

То је класичан пример како се Милошевић понашао.

Он је био особа која је хтела да постигне следеће:

1) Да спречи директно мешање Србије у рат чиме је подилазио свима онима у Србији који нису хтели ни рат нити су хтели да помогну браћи западно од Дрине. Таквих (пацифиста и глобалиста) је и онда (раних деведесетих) било изузетно много у Србији а данас су у Србији огромна већина. Онај ко то не признаје једноставно не види даље од свог носа.

2) Да пружа логистичку подршку Србима западно од Дрине с тим да га они беспоговорно слушају. Логистичка подршка је била недовољна да се добије рат и Милошевић је врло брзо прочитан западно од Дрине са чим је изгубио на популарности међу ''западним'' Србима а што је (по оцени неких) био и један од главних разлога и за оно неуједињење јер му је, као посесивном човеку који не трпи конкуренцију, сметала тадашња популарност и Младића и Караџића.

3) Да се (оним немешањем Србије директно у рат) представи свету као неки фактор мира са чим је рачунао и на одржавање власти у самој Србији.

Не може се у рату једним дупетом седети на три столице. Не може ни на две а камоли на три! То је био Милошевић; он је у својој глави био умислио да може. Та његова погрешна процена која се може назвати и неодлучношћу је један од главних разлога због чега смо током деведесетих лутали, у појединим тренуцима нико није знао ни шта хоћемо ни шта нећемо што је било сасвим довољно Западу да појачава притисак и тако релативно лако дођу до својих циљева.

Тачно је да је Немачка хтела да види нас Србе на коленима и да награди своје слуге Хрвате; то је апсолутно тачно! Међутим, питање је како би се све одвијало да смо ми Срби од првог дана заузели заједнички и чврст став и да се цела Србија дигла на ноге. Такво једниство Срба, уверен сам, би довело до тога да Запад дебело размисли да ли им се исплати ићи против тако јединствених Срба или да се преговара са Србима и у Србима можда тражи некакав партнер. Кажемо можда јер то нико не може да зна али да нам је јединство недостајало и током деведесетих је апсолутно тачно а кључ тог јединства је био нико други до Милошевић.

На крају баладе, данас, види се и да је то јединство било немогуће јер је Београд увек био препун разноразних глобалиста и пацифиста који би и своје рођену мајку продали само да њихово дупе не буде било како угрожено. Зато смо, сетимо се, током деведесетих и слушали кукање (тих елемената) како је теже у Србији борити се са притиском међународне заједнице него у рововима западно од Дрине. Није уопште чудо да је на митингу СРС када је падала РСК у центру Београда, словима и бројем, било једва пет стотина (500) људи окупљено на митингу подршке.

Е, када неко улази у рат онда се прво елиминишу елементи у свом народу који ће ти подметати клипове.

Јбг, оде ја превише у детаље па прекидам али се надам да сам успео да објасним да је кључ свега био Милошевић али је он хтео да седи на 3 столице и задовољи 3 непомирљиве стране. У таквим тренуцима се мора бити диктатор а на калкулант а Милошевић је био калкулант и на крају га је то и лично коштало. Оно за шта је он био у Хагу је циркус јер он тамо никад није смео бити испоручен. То је брука и срамота свих нас као што је и у случавевима испроучивања свих других Срба. Управо и та испоручивања Хагу су доказ наше калкулантске политике и онда и сада.

Од мене довољно (и превише); повлачим се са ове теме да не гушим тему својим коментарима.

Za D-Man-a

Dao si dosta detalja ali to što navodis je samo jedan, istina veoma važan, deo slike koju treba dopuniti sliku dodatnim vaznim informacijama koje često nisu dostupne. Jer tvoja prica je sada ujedinjenje svih Srpskih zemalja tj SRJ + RS + RSK u jednu državu gde bi bili sigurni, nešto sto sam i ja zeleo tada ali i sada.

Pošto živim u Engleskoj iznecu nešto sto sam ovde direktno čuo od coveka koji je do 1995 i Dejtona bio ministar inostranih poslova Velike Britanije - Douglas Hurd. Nije govorio na TV ili radiju već je bilo 1996 predavanje na fakultetu u Oksfordu, studentskom gradu 100 km udaljenom od Londona. Hurd vise nije bio ministar, rat u BiH se zavrsio Dejtonom, Hurd je hteo da iznese svoje vidjenje situacije bez prevelike medijske paznje. Tada se ovde često izabere Oksford gde je za razliku od Londona atmosfera opustenija a svetske medije kako tako retko napustaju London gde imaju svoje baze. Samim tim je Hurd bio otvoreniji.

Rekao je da je najtezi period u njegovoj karijeri bio rat u Bosni. Da je imao znatno vise neprespavanih noćioko Bosne nego u slučaju Iraka (gde je vojna intervencija USA/UK bila znatno brutalnija nego u BiH). Zatim je objasnio u cemu je bio kljucni problem:

U slučaju Iraka Washington je obavestio London o svojim planovima tako da je za Britaniju bilo relativno lako da se pozicionira prema USA. U slučaju BiH situacija je bila obrnuta. Nisu u Londonu znali šta USA želi. 1992 je Britanija poslala svoje trupe u BiH ali na tome je ostalo. Jedno vreme su se skoro dve godine Amerikanci skoro u potpunosti povukli i ostavili Evropljane tamo na cedilu. Najzad je dosao znak za USA/NATO intervenciju, doslo je do Dejtona i to je bilo to.

E sada kada USA nije spremna da obavesti ni svog najlojalnijeg istorijskog partnera šta ocekivati za jednog vodju bivše poludržave na Balkanu? Milosevic i saradnici su u znatno vecoj meri nego Hurd i njegovi Englezi morali da PRETPOSTAVLJAJU i NAGADJAJU šta se priprema i kako da najbolje reaguju. Ako jedna Britanija nije znala sa svim svojim obavestajnim sluzbama i globalnim vezama nije teško pretpostaviti u kakvoj se situaciji onda nalazila tadasnja SRJ. Pod potpunom medijskom blokadom. Razarajucim ekonomskim sankcijama, potpuno ukidanje sportskih i kulturnih veza već od sredine 1992. Bila je zabranjena prodaja novina, knjiga i casopisa ne samo u Britaniji već u celokupnom Natolandu. Znam ovde coveka koji je radio u statistickom odeljenju ministarstva u Beogradu. Po njemu je u periodu 1991-93 zbog sankcija, inflacije i generalne nesigurnosti Srbiju napustilo preko pola miliona ljudi. Da ne govorimo o tome da je već 1991-92 na desetine hiljada vojnosposobnih mladih napustilo Srbiju. želeli su da izbegnu mobilizaciju kao uostalom i Hrvati i Muslimani. Samo su Zapadne Medije pisale da je u pitanju „sistematsko etnicko ciscenje Ne-srba” sa strane Beograda. A ti sad ocekujes od jednog coveka odgovore na sve ovo i onda ga proglasavas krivcem. Morao je i on da odgovara na poteze koje su vukli znatno jači od njega. U poredjenju, lako je jednom Vladimiru Putina kada za razliku od Slobe on, kad otvori usta, može da pokaze i svoje NUKLEARNE ZUBE.